Nobelova nagrada za ekonomiju (2021)

Kako povećanje minimalne zarade utiče na tržište rada? Jedan od ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju se bavio upravo ovim pitanjem.

Švedska kraljevska akademija u Štokholmu je saopštila da ove godine Nobelovu nagradu za ekonomiju dele tri naučnika iz tri različite države. Nagrađeni su Dejvid Kard (David Card) iz Kanade, Džošua Engrist (Joshua D. Angrist) iz SAD i Gvido Imbens (Guido W. Imbens) iz Holandije. Oni su koristili prirodne eksperimente kako bi došli do novih saznanja o uzročno-posledičnim vezama na tržištu rada. Sva trojica naučnika rade kao profesori na univerzitetima u SAD: Kard na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkliju; Engrist na Masačusets Institutu za tehnologiju (MIT) u Kembridžu, a Imbis na Stanford univerzitetu u Kaliforniji.

Kardu je pripala polovina nagrade za njegove „empirijske doprinose ekonomiji tržišta rada“, odnosno za izučavanje dejstva minimalne zarade, migracija i obrazovanja na tržište rada. On je došao do zaključka da povećanje minimalne zarade ne bi neminovno vodilo smanjivanju radnih mesta.

Druga dvojica ekonomista, Engrist i Imbens dele drugu polovinu nagrade za metodološki doprinos analizi kauzalnih odnosa. Zahvaljujući njima, moguće je dobiti odgovore na pojedina pitanja koja nije moguće proučavati u okviru terenskog ili laboratorijskog eksperimenta, na primer, kako datum rođenja utiče na budući proces učenja deteta.

Imbens, koji je nakon proglašenja dobitnika kontaktiran telefonom, rekao je da se upravo probudio i da oseća bunovno, da još uvek ne zna kako će iskoristiti novac od nagrade, ali i da mu je posebno drago što je dobio nagradu zajedno s Kardom i Engristom, jer su njih trojica vrlo dobri prijatelji.