apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Nestala je “Astronomija” :(

1brojJuče sam na jednom od mojih omiljenih sajtova pročitao žalosnu vest, stigao je “Kraj Astronomije”. Šest godina nakon što se na trafikama pojavio prvi broj časopisa, Astronomija je prestala da izlazi.

Do sada je objavljeno 37 brojeva, u jima oko 2800 strana teksta, hiljadu članaka, više hiljada fotografija, mapa i ilustracija. Tekstove je pisalo više od sto ljudi, ljubitelja astronomije i nauke. Tu su svoje mesto našli amateri i profesionalci, doktori nauka i učenici. Svi oni delili su istu ljubav, ljubav prema astronomiji, ljubav prema znanju i otkrivanju. Pisali su, učili i učili druge.

Šest godina kasnije, u godini koju ceo svet obeležava kao Međunarodna godina astronomije, Astronomija je stigla do kraja.

Po mnogim stvarima ovo je bio poseban časopis. Mnogima će biti čudno, a nekima i glupo ali Astronomija je počela kao jedan mali sajt davne 1998. godine a postala je časopis. Časops koji je izlazio svakog drugog meseca, na oko šezdeset kolor strana. Brzo je Astronomija prerasla kolevku u kojoj je nastala, napustila je Internet i otišla u mnogo veći svet. Stalno se borila za opstanak, ali zahvaljujući volonterskom radu urednika i autora opstajala je, čekajući neka bolja vremena. Vremena u kojima će se rad, znanje i trud poštovati.

A_logoTa vremena nije dočekala. Niko od onih velikih i moćnih nije želeo da pomogne. Pomoć traže oni ogromni mediji, mediji gde jedna sekunda reklame košta kao celo izdanje Astronomije. Pomoć je potrebna njima, i oni je dobijaju. Kome je uopšte potrebna astronomija, rećiće mnogi.

Da, većini verovatno i nije potrebna. U vreme kada su glavne vesti dolaze iz života “ružičastih” pevaljki, mafijaša i batinaša, kada ljudi “astronomiju”  vide jedino na onoj strani dnevnih novina sa 12 sličica i par rečenica pored svake od njih, kada želja većine za znanjem i informacijama završava na naslovima tekstova… kada ljudi razmišljaju jedino o onome što je sad, kada je juče zaboravljeno, a sutra nije važno. U tom vremenu, takvima astronomija sigurno nije potrebna, verovatno je suviše velika i glomazna za njihove zauzete misli.

a37dIpak, osim ovih postoje i druga vrsta ljudi. Ljudi koji vole znanje i nauku. Svi oni u Astronomiji su nalazili nešto za sebe. Mnogi su je nazivali naslednikom nekadašnje Galaksije. Astronomiju su čitali svi, na samom početku prešla je granice naše zemlje, stigla je do Makedonije, Hrvatske, BiH, Slovenije, Crne gore, Evrope, Amerike i Australije. Svuda je bilo onih koji su čitali i voleli Astronomiju. Neki su je smatrali najboljim časopisom iz oblasti astronomije i srodnih nauka na ovim prostorima, neki jedinim časopisom ali sve to nije bilo dovoljno.

Na žalost svih, urednika i čitalaca, Astronomija je nasledila Galaksiju, nestala je sa trafika, prestala je da izlazi. To sigurno nije nasleđe koje smo želeli, ali to nasleđe je osobina vremena u kome živimo.

Dok ne nađemo “grand” kurira koji će pisati o ljubavnim aferama pevačica sa Venere, o Velikoj braći Castor i Polux ili o mafiji sa Marsa nemamo nikakve šanse.

Bilo je lepo učestovati, od prvog broja,  u radu ovog časopis. Urađeno je mnogo, ali povratak iz realnog sveta na Internet bio je neizbežan. Do nekih boljih vremena i do neke nove generacije Astronomije ostaje nam samo www.astronomija.co.rs.

2 Comments
  1. avatar 24. 09. 2009.
  2. avatar 05. 11. 2009.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: