Lego robotika

Već nekoliko meseci sam na sekciji Lego robotike koja se odražava u mojoj školi. Moja dva druga Veljko Hajduković, Nikola Tošić i ja, prvi put kad smo otišli na sekciju blago rečeno oduševili smo se, od tad retko kad smo izlazili iz kabineta. Lego robotika je skup malih delova koji liče na lego kocke, ali ti delovi u sebi sadrže mašinska i elektrotehnička svojstva, između ostalog ljudi na američkim fakultetima diplomiraju na osnovu Lego robotike, kod nas nažalost je slabo zastupljeno, a i kompleti koštaju mnogo.

Prvi komplet Lego robotike nazvan je RCX koji je sadržao različite komponente od kojih su: motori, senzori dodira, kao i senzor svetlosti. Nakon nekoliko godina Lego je izdao NXT i NXT2, vidno poboljšane verzije koji su pored svih komponenti koji su nalazili u prethodnoj verziji dodali još: ultrazvučni senzor, zvučni senzor, senzor boja, takođe omogućili su upravljanje preko bluetooth-a dok je u prethodnoj verziji bilo moguće samo preko infrared-a. Svaki od kompleta sadrži “mozak” robota, a to je mikroračunar pomoću kojeg ubacujete programe i svog robota “oživljavate” .

Senzori i njihova primena:

Senzor dodira– senzor registruje prepreku. Uz pomoć tog senzora robot može da zaobiđe prepreku, preskoči, ili jednostavno da, da komandu drugom motoru da se pokrene.

Senzor svetlosti– njihova najčešća primena je u štampanju, ali zastupljeni su i u Lego robotici, pomoću tog senzora određuje se veličina prepreke. Kao i senzor dodira i ovaj senzor daje komandu motoru da se pokrene.

Ultrazvučni senzor- ultrazvučni senzori detektuju blizinu na osnovu prijema zvučnog talasa odbijeog od objekat, ovaj senzor smo najčešće koristili kako bi robotu “rekli” kad da stane ili da izvrši neke od drugih funkcija jednostavnim pokretom ruke.

Zvučni senzor- nažalost sa ovim senzorom nisam imala prilike da radim, ali senzor reaguje na glas, pomoću čega robotu glasom naređujete kuda želite da ide.

Senzor boja- senzor boja prepoznaje RGB boje i na osnovu toga vrši dalje funkcije, ovaj senzor nam je najviše koristio u sklapanju Rubikove kocke.

Programiranje robota:

Što se tiče programiranju tu imate veliki izbor. Lego je pripremio njihov program koji dobijate uz komplet, tu je programiranje omogućeno preko algoritma ili blokova, nažalost složeniji roboti nemogu da se isprogramiraju preko Lego software-a, ali programiranje je moguće takođe preko C-a,  Jave, čak i C++, nešto više su se potrudili ljudi iz Microsoft-a i kreirali su Microsoft Robotics, koji pored programiranja Lego robota omogućava programiranje i drugih manjih robota i prikaz simulacije rada robota, tako da na vreme možete da otklonite greške ako postoje, ali programiranje je takođe preko blokova. Lego se pobrinuo i za kreiranje robota preko računara, tačnije kada kreirate robota možete da napravite tutorijal od toga i da pomognete drugim ljudima.

Koliko je ozbiljna Lego robotika možda če vam dati primer nekih od naših projekata: humanoid (simulira pokrete čoveka, reaguje na određenu boju i pomalo govori), shooter (kada dođe do određene distance od mete, ispaljuje kuglice), robagator (izgled podseća na krokodila. Kada dođe na 25cm otvara usta i ujeda), color sorter (razvrstava nasumično postavljene kuglice na osnovu boja), Rubikova kocka(slaže Rubikovu kocku za 6 minuta), Neimenovan robot (kada naiđe na metu jednostavno je “preskoči”), hvatač (upravljanje preko daljinskog, hvata predmete kružnog oblika). Nažalost da bi sastavili novog robota prethodnog moramo da rasturimo zato što nemamo dovoljno kompleta, tako da su nam ostala za sad samo 4 robota.

Iskoristila bih i priliku da se zahvalim školi “Politehnika”- škola za nove tehnologije što nam je omogućila ovu sekciji, kao i profesorki Valentini Mladenović koja je pokrenula sekciju i svim profesorima koji su nas podržali.