Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ste ikada videli i izuzetno sjajan. Biće ovo prvi, plavi supermesec u avgustu ove godine. Takvo nešto sledeći put moćićete da vidite tek za 14 godina. Istovremeno moćićete da vidite i planete Merkur i Mars koje će biti u istoj ravni i koje je retko kada moguće da vidite. Zabeležite datum, pažljivo birajte mesto za posmatranje i ne propustite ovu priliku koja se retko viđa….

Izvinjavam se, vreme je za napuštanje stila “ozbiljnih” dnevnih novina (ili najpopularnijih i najposećenijih sajtova) i povratak u realnost i na sajt “Svet nauke”.

Za one koji ne vole dugačke tekstove – sutra, 1. avgusta, i 31. avgusta nećete da vidite bukvalno ništa što ne možete da vidite bilo koje drugo veče kad je pun Mesec. Mars se u ovo vreme vidi svako veče, a Merkur se isto vidi često ali ga je teško pronaći jer je uvek Sunca.

Za one koji vole dugačke tekstove sada malo mnogo više detalja o ovim pojavama.

Sepermesec

Tekst sličan uvodu možete često da pročitate na mnogobrojnim sajtovima, na kojima najčešće nema ni reči o astronomiji, a nažalost, ni o nauci uopšte. Kao i oni koji pišu, koji o astronomiji najčešće ništa ne znaju niti pogledaju u noćno nebo, tako i većina njihove “publike” za astronomiju, Sunčev sistem i svemir čuje samo tokom najave nekih senzacionalnih a neretko i kataklizmičnih događaja (uz filmove i serije koji stižu sa druge streane okeana i donose lepe zarade njihovim tvorcima na račun istraživanja svemira).

U ovakvoj atmosferi nije nikakvo čudo što svake godine imamo neki Supermesec, a često i više njih i što ova “pojava” stalno privlači ogromnu pažnju javnosti i izaziva oduševljenje onih koji (samo tad) pogledaju u pun Mesec!

Iako mnogi najavljuju “nešto neviđeno”, pozivaju vas da posmatrate Mesec ili predviđaju različite (loše) događaje. U astronomskom smislu pojam “supermesec” nema nikakvo posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo popularna poslednjih godina. Supermesec označava onaj pun Mesec koji nastaje u trenutku kad je naš satelit najbliži Zemlji.

Kružeći oko Zemlje, Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50000 kilometara. Na orbitu Meseca, kao i svih drugih tela u Sunčevom sistemu, utiče mnogo različitih faktora, pa rastojanja nisu ista tokom svake rotacije. Tokom perioda potrebnog da Mesec jednom obiđe oko Zemlje rastojanje između ova dva tela svakog dana promeni se za nekoliko hiljada kilometara, tj. svakog dana Mesec je oko 5000 kilometara bliži/dalji nego prethodnog/sledećeg dana. Tokom meseci i godina rotacije Meseca oko Zemlje tačna rastojanja u apogeju i perigeju variraju za određen broj kilometara.

Supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike (približno) poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. Teško je nabrojati sve “pojave” super Meseca tokom poslednjih godina, ali da pokušam: mart 2011, maj 2012, juna 2013, tri puta 2014 (jul, avgust, septembar), septembar 2015 (isto pomračenje pomračenje), tri puta 2016 (oktobar, novembar, decembar), po jednom 2017 (decembar) i 2018 (januar), tri puta 2019 (januara, februara i marta) i 2020 (marta, aprila i maja), četiri puta 2021 (mart, april, maj i jun) i tri puta 2022. godine (jun, jul i avgust). Ove godine biće ukupno četiri supermeseca – jedan je bio u junu, dva u avgustu i jedan nas očekuje u septembru. Jedino zanimljivo je to što su ovog avgusta dva supermeseca u jednom kalendarskom mesecu. Interesantno, ali osim te informacije nećete videti ništa drugo zanimljivo i nestandardno 🙂

Razlog za ogromno interesovanje javnosti za Supermesec sigurno nije u tome kako te noći izgleda Mesec, već činjenica da definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije.

Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Richard Nolle. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). Šta ova definicija tačno znači verovatno nikome nije jasno, niti je bilo gde objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta godišnje.

Prema jednom od tumačenja definicije treba uzeti 90% razlike minimalnog i maksimalnog rastojanja Meseca od Zemlje (oko 50.000 km), a onda dobijenu vrednost (oko 45.000 km) oduzeti od maksimalnog rastojanja (406.000 km – 45.000 km = 361.000 km). Prema tome ako pun Mesec nastane na rastojanju manjem od 361.000 km od centra Zemlje tada mnogi ljudi na nebu traže Supermesec.

Tokom obilaska Meseca oko Zemlje, sa rastojanjem, menja se i njegova prividna veličina na nebu. Razlika u prividnoj veličini između dva “obična” (susedna) puna Meseca je skoro neprimetna ali razliku između najbližeg i najdaljeg punog Meseca je nešto lakše primetiti. Kada je Mesec najbliži (u perigeju) prividan disk punog Meseca može da bude i skoro 15% veći i 30% sjajniji od diska najudaljenijeg Meseca. Zbog ove promene prividne veličine Meseca na nebu ovaj “perigejski pun Mesec”, kako se u astronomiji naziva, u široj javnosti dobio je, jednostavan i zanimljiv, nadimak “Supermesec”.

Ako verujete u teorije zavere i kataklizme onda za vas dolazi opasan period. Mesec se opasno približava, ne dolazi običan već Super-Supermeseca. Bežite u podrume i skloništa, pripremite dovoljno vode i hrane, sedite tamo u strahu i ne izlazite odatle dok ne prođe smak sveta.

Ako želite da posmatrate Mesec kroz dvogled ili teleskop – razočaraću vas, pun Mesec nije dobar za posmatranje. Zbog velikog sjaja teško je da dugo gledate u Mesečev disk a sjaj takođe smeta da vidite detalje na površini. Najbolje “mesto” za posmatranje je mesto gde prolazi “terminator” tj. ivica senke na površini Meseca gde se, zbog jakog kontrasta dana i noći na Mesecu jasno vide krateri.

Plavi Mesec

Plavi Mesec označava pojavu drugog punog Meseca u jednom kalendarskom mesecu. Kako kalendarski mesec traje 30 ili 31 dan (tj. 28/29 dana februar) a period Meseca iznosi 29.5 dana, tokom jednok meseca najčešće pun Mesec vidimo samo jednom, ali nekad nastane izuzetak i pun Mesec vidimo i drugi put. Taj drugi pun Mesec u istom kalendarskom mesecu naziva se “plavi Mesec”. Plavi Mesec isti je kao i svaki drugi pun Mesec, ista je boja, oblik i veličina. Baš ništa zanimljivo i neobično ne događa se na Mesecu. Jedino je ime drugačije. Pojam “plavi Mesec” često se koristi i da označi neku retku pojavu, usamljenost, neuzvraćenu ljubav i slično.

“Blue Moon…. You saw me standing alone, without a dream in my heart, without a love of my own.”

Elvis Prisli

Izvorno značenje pojma “plavi Mesec” u astronomiji bilo je nešto drugačije. Izvorno, i jedino ispravno, značenje ovog pojma označavalo je treći pun Mesec u godišnjem dobu u kome se pun Mesec pojavi četiri puta. U toku svakog godišnjeg doba pun Mesec se najčešće pojavljuje po tri puta, ali i ovo pravilo ima izuzetaka. Ovaj izvorni plavi Mesec mogli smo da “vidimo” 21. novembra 2010 godine, a zatim 21. avgusta 2013, i 21. maja 2016. godine. Pogrešna interpretacija pojma plavi Mesec nastala je sredinom XX veka, tačnije 1946. godine kada je časopis Sky & Telescope objavio članak “Once in a Blue Moon” u kome je prvi put pojam “plavi Meseca” pogrešno interpretiran. Ubrzo je Sky & Teleskope potvrdio da je u izdanju iz 1946. godine napravljena greška u računu. Marta 1999. godine Sky & Teleskope ponovo je objavio članak u kome je ukazao na grešku u tekstu iz 1946. godine, ali ova pogrešna definicija ostala je u upotrebi. Uprkos jasnoj grešci u tumačenju definicije danas je najpoznatija (i najzanimljivija) ova pogrešna definicija iz 1946. godine.

A možda ovog avgusta mesec ipak bude i pravi plavi Mesec? Izuzetno retko, bez obzira na fazu i gore pomenuti definiciju, Mesec može stvarno da bude plave boje. Ova pojava može nastati kad u atmosferi ima samo čestica prašine ili dima tačno određenih dimenzija (malo većih od talasne dužine crvene svetlosti, tj. od oko 0.7 mikrometara).  Uslovi za pojavu plave boje Meseca najčešće nastaju nakon velikih vulkanskih erupcija, najpoznatiji zabeleženi događaji su nakon erupcije vulkana Krakatoa (Indonesia, 1883), El Chichon (Mexico, 1983), St. Helens (SAD, 1980) i Pinatubo (Filipini, 1991).

Planete Mars i Merkur

Planete Merkur i Mars su dve od pet golim okom vidljivih planeta (tu spadaju i Venere, Jupiter i Saturn). Sve ove planete možemo videti golim okom u različito doba godine. U zavisnosti od položaja planeta one se mogu videti leti ili zimi, uveče ili rano ujutru. Kako se Zemlja i planete kreću oko Sunca tako se menja i vreme kad planete možemo da vidimo na nebu. Zbog položaja (unutrašnje planete) Merkur i Veneru možemo da vidimo samo neposredno pre izlaska Sunca (na istoku) ili neposredno nakon zalaska Sunca (na zapadu). Venera je treći najsjajniji objekat na nebu (posle Sunca i Meseca) i najčešće se lako vidi i pronađe na nebu, po par sati pre izlaska ili posle zalaska Sunca. Za razliku od nje Merkur je teško videti – zbog blizine Suncu period u kome se Merkur vidi je dosta kraći i ova planeta se uvek nalazi nisko na istočnom/zapadnom horizonu.

Mars često može da se posmatra tokom cele noći (slično kao Jupiter i Saturn).

Sutra, 1. avgusta Merkur i Mars biće nisko na zapadu i relativno blizu jedna do druge, na rastojanju od 8-9 lučnih stepeni. Nažalost, visina iznad horizonta biće do 15 stepeni, tj. njihovo nalaženje i posmatranje biće dosta komplikovano i teško ako na mestu gde posmatrate imate bilo šta na horizonu. Nešto niže na horizonu biće i najsjajnija Venera. Sunce zalazi oko 19:55 h tako da je najbolje vreme za posmatranje posle toga. Venera zalazi u 20:12 h, Merkur u 21:00 h.