skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ste ikada videli i izuzetno sjajan. Biće ovo prvi, plavi supermesec u avgustu ove godine. Takvo nešto sledeći put moćićete da vidite tek za 14 godina. Istovremeno moćićete da vidite i planete Merkur i Mars koje će biti u istoj ravni i koje je retko kada moguće da vidite. Zabeležite datum, pažljivo birajte mesto za posmatranje i ne propustite ovu priliku koja se retko viđa….

Izvinjavam se, vreme je za napuštanje stila “ozbiljnih” dnevnih novina (ili najpopularnijih i najposećenijih sajtova) i povratak u realnost i na sajt “Svet nauke”.

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine 1
Supermesec! (credits: UnearthedComics)

Za one koji ne vole dugačke tekstove – sutra, 1. avgusta, i 31. avgusta nećete da vidite bukvalno ništa što ne možete da vidite bilo koje drugo veče kad je pun Mesec. Mars se u ovo vreme vidi svako veče, a Merkur se isto vidi često ali ga je teško pronaći jer je uvek Sunca.

Za one koji vole dugačke tekstove sada malo mnogo više detalja o ovim pojavama.

Sepermesec

Tekst sličan uvodu možete često da pročitate na mnogobrojnim sajtovima, na kojima najčešće nema ni reči o astronomiji, a nažalost, ni o nauci uopšte. Kao i oni koji pišu, koji o astronomiji najčešće ništa ne znaju niti pogledaju u noćno nebo, tako i većina njihove “publike” za astronomiju, Sunčev sistem i svemir čuje samo tokom najave nekih senzacionalnih a neretko i kataklizmičnih događaja (uz filmove i serije koji stižu sa druge streane okeana i donose lepe zarade njihovim tvorcima na račun istraživanja svemira).

U ovakvoj atmosferi nije nikakvo čudo što svake godine imamo neki Supermesec, a često i više njih i što ova “pojava” stalno privlači ogromnu pažnju javnosti i izaziva oduševljenje onih koji (samo tad) pogledaju u pun Mesec!

Iako mnogi najavljuju “nešto neviđeno”, pozivaju vas da posmatrate Mesec ili predviđaju različite (loše) događaje. U astronomskom smislu pojam “supermesec” nema nikakvo posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo popularna poslednjih godina. Supermesec označava onaj pun Mesec koji nastaje u trenutku kad je naš satelit najbliži Zemlji.

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine 2
Kretanje Meseca oko Zemlje po eliptičnoj orbiti
(Credit: Ángel R. López-Sánchez. fotografija Meseca: Paco Bellido.)

Kružeći oko Zemlje, Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50000 kilometara. Na orbitu Meseca, kao i svih drugih tela u Sunčevom sistemu, utiče mnogo različitih faktora, pa rastojanja nisu ista tokom svake rotacije. Tokom perioda potrebnog da Mesec jednom obiđe oko Zemlje rastojanje između ova dva tela svakog dana promeni se za nekoliko hiljada kilometara, tj. svakog dana Mesec je oko 5000 kilometara bliži/dalji nego prethodnog/sledećeg dana. Tokom meseci i godina rotacije Meseca oko Zemlje tačna rastojanja u apogeju i perigeju variraju za određen broj kilometara.

Supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike (približno) poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. Teško je nabrojati sve “pojave” super Meseca tokom poslednjih godina, ali da pokušam: mart 2011, maj 2012, juna 2013, tri puta 2014 (jul, avgust, septembar), septembar 2015 (isto pomračenje pomračenje), tri puta 2016 (oktobar, novembar, decembar), po jednom 2017 (decembar) i 2018 (januar), tri puta 2019 (januara, februara i marta) i 2020 (marta, aprila i maja), četiri puta 2021 (mart, april, maj i jun) i tri puta 2022. godine (jun, jul i avgust). Ove godine biće ukupno četiri supermeseca – jedan je bio u junu, dva u avgustu i jedan nas očekuje u septembru. Jedino zanimljivo je to što su ovog avgusta dva supermeseca u jednom kalendarskom mesecu. Interesantno, ali osim te informacije nećete videti ništa drugo zanimljivo i nestandardno 🙂

Razlog za ogromno interesovanje javnosti za Supermesec sigurno nije u tome kako te noći izgleda Mesec, već činjenica da definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije.

Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Richard Nolle. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). Šta ova definicija tačno znači verovatno nikome nije jasno, niti je bilo gde objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta godišnje.

Prema jednom od tumačenja definicije treba uzeti 90% razlike minimalnog i maksimalnog rastojanja Meseca od Zemlje (oko 50.000 km), a onda dobijenu vrednost (oko 45.000 km) oduzeti od maksimalnog rastojanja (406.000 km – 45.000 km = 361.000 km). Prema tome ako pun Mesec nastane na rastojanju manjem od 361.000 km od centra Zemlje tada mnogi ljudi na nebu traže Supermesec.

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine 3
“Običan” i “super” pun Mesec iz 2007. godine (Izvor: My Dark Sky)

Tokom obilaska Meseca oko Zemlje, sa rastojanjem, menja se i njegova prividna veličina na nebu. Razlika u prividnoj veličini između dva “obična” (susedna) puna Meseca je skoro neprimetna ali razliku između najbližeg i najdaljeg punog Meseca je nešto lakše primetiti. Kada je Mesec najbliži (u perigeju) prividan disk punog Meseca može da bude i skoro 15% veći i 30% sjajniji od diska najudaljenijeg Meseca. Zbog ove promene prividne veličine Meseca na nebu ovaj “perigejski pun Mesec”, kako se u astronomiji naziva, u široj javnosti dobio je, jednostavan i zanimljiv, nadimak “Supermesec”.

Ako verujete u teorije zavere i kataklizme onda za vas dolazi opasan period. Mesec se opasno približava, ne dolazi običan već Super-Supermeseca. Bežite u podrume i skloništa, pripremite dovoljno vode i hrane, sedite tamo u strahu i ne izlazite odatle dok ne prođe smak sveta.

Ako želite da posmatrate Mesec kroz dvogled ili teleskop – razočaraću vas, pun Mesec nije dobar za posmatranje. Zbog velikog sjaja teško je da dugo gledate u Mesečev disk a sjaj takođe smeta da vidite detalje na površini. Najbolje “mesto” za posmatranje je mesto gde prolazi “terminator” tj. ivica senke na površini Meseca gde se, zbog jakog kontrasta dana i noći na Mesecu jasno vide krateri.

Plavi Mesec

Plavi Mesec označava pojavu drugog punog Meseca u jednom kalendarskom mesecu. Kako kalendarski mesec traje 30 ili 31 dan (tj. 28/29 dana februar) a period Meseca iznosi 29.5 dana, tokom jednok meseca najčešće pun Mesec vidimo samo jednom, ali nekad nastane izuzetak i pun Mesec vidimo i drugi put. Taj drugi pun Mesec u istom kalendarskom mesecu naziva se “plavi Mesec”. Plavi Mesec isti je kao i svaki drugi pun Mesec, ista je boja, oblik i veličina. Baš ništa zanimljivo i neobično ne događa se na Mesecu. Jedino je ime drugačije. Pojam “plavi Mesec” često se koristi i da označi neku retku pojavu, usamljenost, neuzvraćenu ljubav i slično.

“Blue Moon…. You saw me standing alone, without a dream in my heart, without a love of my own.”

Elvis Prisli

Izvorno značenje pojma “plavi Mesec” u astronomiji bilo je nešto drugačije. Izvorno, i jedino ispravno, značenje ovog pojma označavalo je treći pun Mesec u godišnjem dobu u kome se pun Mesec pojavi četiri puta. U toku svakog godišnjeg doba pun Mesec se najčešće pojavljuje po tri puta, ali i ovo pravilo ima izuzetaka. Ovaj izvorni plavi Mesec mogli smo da “vidimo” 21. novembra 2010 godine, a zatim 21. avgusta 2013, i 21. maja 2016. godine. Pogrešna interpretacija pojma plavi Mesec nastala je sredinom XX veka, tačnije 1946. godine kada je časopis Sky & Telescope objavio članak “Once in a Blue Moon” u kome je prvi put pojam “plavi Meseca” pogrešno interpretiran. Ubrzo je Sky & Teleskope potvrdio da je u izdanju iz 1946. godine napravljena greška u računu. Marta 1999. godine Sky & Teleskope ponovo je objavio članak u kome je ukazao na grešku u tekstu iz 1946. godine, ali ova pogrešna definicija ostala je u upotrebi. Uprkos jasnoj grešci u tumačenju definicije danas je najpoznatija (i najzanimljivija) ova pogrešna definicija iz 1946. godine.

A možda ovog avgusta mesec ipak bude i pravi plavi Mesec? Izuzetno retko, bez obzira na fazu i gore pomenuti definiciju, Mesec može stvarno da bude plave boje. Ova pojava može nastati kad u atmosferi ima samo čestica prašine ili dima tačno određenih dimenzija (malo većih od talasne dužine crvene svetlosti, tj. od oko 0.7 mikrometara).  Uslovi za pojavu plave boje Meseca najčešće nastaju nakon velikih vulkanskih erupcija, najpoznatiji zabeleženi događaji su nakon erupcije vulkana Krakatoa (Indonesia, 1883), El Chichon (Mexico, 1983), St. Helens (SAD, 1980) i Pinatubo (Filipini, 1991).

Planete Mars i Merkur

Planete Merkur i Mars su dve od pet golim okom vidljivih planeta (tu spadaju i Venere, Jupiter i Saturn). Sve ove planete možemo videti golim okom u različito doba godine. U zavisnosti od položaja planeta one se mogu videti leti ili zimi, uveče ili rano ujutru. Kako se Zemlja i planete kreću oko Sunca tako se menja i vreme kad planete možemo da vidimo na nebu. Zbog položaja (unutrašnje planete) Merkur i Veneru možemo da vidimo samo neposredno pre izlaska Sunca (na istoku) ili neposredno nakon zalaska Sunca (na zapadu). Venera je treći najsjajniji objekat na nebu (posle Sunca i Meseca) i najčešće se lako vidi i pronađe na nebu, po par sati pre izlaska ili posle zalaska Sunca. Za razliku od nje Merkur je teško videti – zbog blizine Suncu period u kome se Merkur vidi je dosta kraći i ova planeta se uvek nalazi nisko na istočnom/zapadnom horizonu.

Mars često može da se posmatra tokom cele noći (slično kao Jupiter i Saturn).

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine 4
Merkur i Mars iznad zapadnog horizonta, 1. avgust oko 20:25 h
(izvor Stellarium)

Sutra, 1. avgusta Merkur i Mars biće nisko na zapadu i relativno blizu jedna do druge, na rastojanju od 8-9 lučnih stepeni. Nažalost, visina iznad horizonta biće do 15 stepeni, tj. njihovo nalaženje i posmatranje biće dosta komplikovano i teško ako na mestu gde posmatrate imate bilo šta na horizonu. Nešto niže na horizonu biće i najsjajnija Venera. Sunce zalazi oko 19:55 h tako da je najbolje vreme za posmatranje posle toga. Venera zalazi u 20:12 h, Merkur u 21:00 h.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.