![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 2")
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 19")
Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.
Predstojeće pomračenje biće takvo da će Mesec proći samo kroz polusenku naše planete (a ne kroz senku, kao što je slučaj kod delimičnog i totalnog pomračenja). Tokom ovog tipa pomračenja sjaj površine Meseca se menja ali je promena toliko mala da je izuzetno teško, tj. nemoguće, da golim okom ili kroz teleskop primete da se na površini Meseca nešto dešava. Ako odlučite da samostalno (ili u organizaciji nekog astronomskog društva) posmatrate ovonedeljno pomračenje nemojte da se razočarate ako ne vidite ono što očekujete (ili ne viditi ništa osim punog Meseca).
Za one koji ipak odluče da pokušaju da posmatraju večerašnje pomračenje, pomračenje počinje u 17:14 h i trajaće do 21:31 h. Maksimum će nastupiti u 19:22 h. Treba imati u vidu i da Mesec izlazi tek u 19:37 h, tj. oko 15 minuta posle maksimuma pomračenja.
Zbog ovakvog (izuzetno lošeg) položaja Meseca u vreme pomračenja maksimum će kod nas (Niš) nastupiti u 19:40 h. Ovaj lokalni maksimum označava vreme kad će magnituda pomračenja biti najveća u trenutku kad je ceo disk Meseca vidljiv iznad horizonta.
Magnituda predstojećeg pomračenja iznosiće -0,046 (tj. magnituda pomračenja delimičnom senkom biće 0,964). U trenutku “lokalnog” maksimuma, kod nas, magnituda pomračenja biće -0,68.
Magnituda pomračenja
Magnituda, ili stepen, pomračenja označava koji deo prečnika je prekriven senkom ili polusenkom. Pomračenje Meseca opisuje se sa dve magnitude – magnituda pomračenja polusenkom i magnituda pomračenja senkom.
Kada, za senku, magnituda pomračenja ima vrednost 1 ili veću nastupa totalno pomračenje Meseca. Kada je magnituda senke manja od 1 Mesec je delimično pomračen.
Slična situacija je i sa magnitudom polusenke. Kada je magnituda polusenke 1, ili veća, ceo disk Meseca se nalazi u polusenci Zemlje. Ako je magnituda polusenke manja od 1 samo jedan deo diska je prekriven polusenkom.
Kod totalnih (i delimičnih) pomračenja magnituda polusenke označava se negativnim brojem.
Tipovi pomračena Meseca
Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja tada nastaje pomračenje Meseca. Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali ne uvek. Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, neophodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.
Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo sa uskog područja totaliteta, pomračenje Meseca vidljivo je gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.
Pomračenje Meseca odigrava se kroz nekoliko faza od kojih neke, u zavisnosti od tipa pomračenja, mogu izostati. Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku. Kako Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke (penumbra) koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku – umbra i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca. Kad senka dodirne suprotni, zapadni, kraj diska počinje totalno pomračenje. Maksimum pomračenja nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete. Nakon toga faze se odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje, Mesec polako izlazi iz senke, a zatim i polusenke. Tada pomračenje završava.
U zavisnosti od položaja mogu nastupiti i različiti tipovi pomračenje, tj. neke od ovih faza mogu izostati, pa tako nastaje delimično pomračenje Meseca, a može se dogoditi i da Mesec prođe samo kroz polusenku i takvo „delimično“ pomračenje je gotovo i nemoguće primetiti. Upravo ovaj tip pomračenja odigraće se ovog petka i biće vrlo teško, a golim okom skoro nemoguće, primeti da je pomračenje u toku.
Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku PMF-a u Nišu ovog puta neće organizovati posmatranje ovog pomračenja Meseca. Ako želite možete da pokušate da posmatrate ovo pomračenje, ali budite pažljivi i pokušajte da prepoznate razlike tokom pomračenja na disku Meseca (možete da probate da fotografišete).
){kind=link}