skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Džejms Veb Teleskop – prve fotografije

Odavno je “Svet nauke” otišao u zimski… letnji… višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem istraživanju sveta u kome živimo – svemira. Jedan takav događaj dogodio se dana…

Više od 25 godina posle prve ideje o Džejms Veb (James Webb) teleskopu, planiranja, izgradnje, testiranja, (odlaganja) lansiranja, danas su stigle prve fotografije. Danas, 12. jula, malo više od šest meseci nakon lansiranja, u 16:30 sati po našem na vremenu NASA je u sradnji sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA) i Kanadskom svemirskom agencijom (CSA) objavila prve fotografije i spektroskopske podatke koje je Veb teleskop snimio.

Fotografije koje smo videli su definitivno najbolje ikad snimljene fotografije svemira!

Današnjoj konferenciji za novinare prethodila je fotografija koja je objavljena juče, kao najava. I ta najava “eksplodirala” je u medijima širom sveta.

Prva fotografija koju nam je prikazao naučni tim Džejms Veb telskopa (JWST) bila je fotografija dubokog polja, “najdaljeg” dobokog polja ikada snimljenog u infra-crvenom (IC) delu spektra. Snimljeno je galaktičko jato SMACS 0723. Ovo jato vidljivo sa južne hemisfere naše planete, koje se nalazi na 5,12 milijardi svetlosnih godina od nas, “posećivali” su mnogi teleskopi – Habl (Hubble, HST), Plank (Planck), Čandra (Chandra). Ali ni jedna fotografija nije zabeliežila toliko detalja i toliko galaksija. Veb teleskop je na ovoj fotografiji snimio i najslabije ikada zabeležene objekte u IC delu spektra, JWST snimao je 12,5 sati deo neba veličine zrna peska na rastojanju ispružene ruke i snimio svoju prvu fotografiju dubokog neba.

Prvi detalj koji mnogi verovatno primete na ovoj fotografiji su lukovi u centralnom delu. Moćno gravitaciono polje ovog galaktičkog jata savija svetlosne zrake udaljenijih galaksija koje se nalaze iza, na isti način kao što sočivo lupa savija zrake svetlosti i “krivi” sliku.

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije 1
Prvo duboko polje Džejms Veb teleskopa – galaktičko jato SMACS 0723
(izvor: NASA, ESA, CSA i STScI)

Ovo je bilo juče, a danas stigle su nove (mnogima) još lepše fotografije. Kao nikada ranije videli smo maglinu Južni prsten (Southern Ring Nebula, NGC 3132), deo magline Karina (Carina nebula, NGC 3372) tzv. “Kosmičke litice” (Cosmic Cliffs) ove magline, Stefanov kvintet (Stephan’s Quintet) i spektar atmosfere ekstasolarne planete WASP-96b.

Maglina Južni prsten je planetarna maglina. Nastala je od zvezde slične Suncu, u poslednjoj fazi njene evolucije. U centru magline nalazi se beli patuljak a oko njega spolji slojevi zvezde koji se “polako” udaljavaju od centra magline.

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije 2
Maglina Južni prsten snimljena Near-Infrared kamerom (NIRCam), levo, i Mid-Infrared instrumentom (MIRI), desno. Na NIRCam fotografiji beli patuljak nalazi se dole-levo od centralne sjajne zvezde i delimično je zaklonjen difrakcionom “zvezdicom”. N desnoj fotografiji belog patuljka vidimo kao sjajniju , veću i srveniju zvezdu. Zbog debelog oblaka prašine koji okružuje belog patuljka ova zvezda izgledna dosta veće od njenih pravih dimenzija. Centralna sjajna zvezda deo je dvojnog sistema, sa belim patuljkom. (izvor: NASA, ESA, CSA i STScI)

“Kosmičke litice” magline NGC 3324 vidimo na narednoj fotografiji koju je snimio JWST. Nalaze se na 7.600 svetlosnih godina od nas. Ovu oblast karakteriše intenzivno ultra-ljubičasto zračenje i zvezdani vetrovi izuzetno masivnih, vrelih, mladih zvezda koje se nalaze u centru “mehurića”, u oblasti iznad one koju vidimo na fotografiji. Visokoenergetsko zračenje ovih zvezda “vaja” zidove magline i dovodi do “erozije” gasa koji vidimo.

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije 3
“Kosmičke litice” magline NGC 3324 (izvor: NASA, ESA, CSA i STScI)

Sledeća u nizu današnjih fotografija je Stefanov kvintet. Ova grupa galaksija nalazi se na oko 290 miliona svetlosnih godina do nas. Čini ga pet galaksija, od kojih su četiri gravitaciono “zaključane” dok je peta galaksija, koja se nalazi skroz levo, samo vizuelno deo ovog kvinteta a u “realnom” svetlu nalazi se mnogo bliže nama, na samo 40 miliona svetlosnih godina. Ova fotografija, koja pokriva deo neba veličine 1/5 prečnika Meseca, snimljena je NIRCam-om i MIRI i nastala je kao kompozicija od više od 1000 pojedinačnih fotografija. Na njoj možemo videti do sada nezabeležene detalje jata, milione mladih zvezda, repove gasa i zvezda koji se zbog snažne gravitacione sile prostiru kroz nekoliko galaksija. Najdramatičniji događaj koji je Veb teleskop ovde zabeležio je udarni talas koji je nastao zbog jedne od galaksija koja razbija čitavo galaktičko jato. U najbližoj galaksiji, skroz levo, mogu se videti pojedinačne zvezde, galaktičko jezgro, stare zvezde koje završavaju svoj život kao crveni džinovi i još puno drugih detalja.

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije 4
Stefanov kvintet, prvi put zabeležen još 1877. godine, je grupa od pet galaksija od kojih su četiri gravitaciono povezane a peta je samo vizuelno deo ove grupe (izvor: NASA, ESA, CSA i STScI)

Peta “fotografija” koja je danas objavljena zapravo nije fotografije već spektar atmosfere jedne ekstrasolarne planete. U pitanju je planeta WASP-96b. Ova planeta je vreli gasoviti džin koji kruži oko zevzde slične Suncu, na rastojanju od 1.150 svetlosnih godina od nas. Planeta se od svoje matične zvezde nalazi na rastojanju od samo 1/20 rastojanja Sunce-Zemlja i ima period obilaska od 3,5 “naših” dana. Planeta je otkrivena tokom posmatranja sa Zemlje 2014. godine, matična zvezda je nešto starija od Sunca ali ima slične karakteristike (veličina, masa, temperatura, boja). Spektar je snimljen tokom jednog posmatranja instrumentom Near-Infrared Imager and Slitless Spectrograph (NIRISS). Transmisioni spektar snimljen je upoređivanjem “nefiltriranog” spektra zvezde i spektra koji nastaje nakon prolaska svetla zvezde kroz atmosferu planete. Analizom spektra utvrđena je zastupljenost najvažnijih gasova u atmosferi ove planete.

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije 5
Spektar ekstrasolarne planete WASP-96 b (izvor: NASA, ESA, CSA i STScI)

Ovo je samo “prvo svetlo”, početak “druženja” sa fotografijama i podacima koje nam stižu sa Džejms Veb teleskopa. Na osnovu ovih fotografija jasno je da će nam JWST otkriti detalje kakve do sada nismo nikako mogli da vidimo, sa fotografijama stiže nam i ogromna količina podataka. Izgleda da je ovo odličan početak druženja sa JWST i tajnama koje je svemir do sada “sakrivao” od nas. A za razumevanje ovih fotografija i podataka biće potrebne nove generacije fizičara i astroizičara.

Počnite istraživanje na sajtu Veb teleskopa i pogledajte fotografije u punoj rezoluciji i saznajte kako su one snimljene i šta sve na njima možemo da vidimo.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.