NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i “buba”

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala je matematiku i bila kontraadmiralka u američkoj mornarici. Ta žena je Grejs Meri Hoper (Grace Murray Hopper).

Napravila prvi kompajler i otkrila prvu grešku – bug (“bubu”) na Mark I računaru. Radila je na projektovanju prvih asemblerskih jezika. Zaslužna je za ideju da se kod piše jezikom koji počiva na prirodnom jeziku, tj. engleskom. Učestvovala je u komitetu za stvaranje prvog poslovnog programskog jezika COBOL (Common Business Oriented Language) na koji su njene ideje iz Flowmatic (prvi programski jezik u kome je kod pisan “na engleskom”) jezika snažno uticale.

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i "buba" 1
Grejs Hoper (Fotografija computerhistory.org)

Na početku naučno-istraživačke karijere radila je kao profesor matematike na Vasar koledžu, ali je za vreme Drugog svetskog rata napustila posao i priključila rezervnom sastavu mornarice SAD, kao jedna od mnogih žena koje su se dobrovoljno pridružile WAVES (Woman Accepted for Volunteer Emergency Service) pojektu. Zbog sitne građe, sa samo 49 kg, gotovo 7 kg manje od potrebnog minimuma, primljena je da služi kao poručnica u timu zaduženom za kompjuterski program Mark I.

Nakon rata, 1947. godine, Grejs je radila na kompjuteru Mark II u laboratoriji pri mornarici. U jednom trenutku došlo je do smetnji u radu računara. Njeni saradnici otkrili su problem – moljca zaglavljenog u releju. Opisujući ovaj problem, Grejs Hoper rekla je da je ekipa debagovala sistem. U zapisima tima, koji su sačuvani u Smithsonian muzeju u Vašingtonu navedeno je:  “Prvi slučaj pronalaska bube (buga)”. Iako se ovaj termin i pre incidenta koristio za označavanje malih poteškoća u inženjerskim poslovima, ona je bila zadužena za popularizaciju i proširivanje upotrebe termina “bug” u kompjuterskim naukama.

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i "buba" 2
Prvi kopjuterski “bug”, tj moljac. (Fotografija: Naval Surface Warfare Center, Dahlgren, VA., 1988. – U.S. Naval Historical Center Online Library Photograph NH 96566-KN)

Ostala je u Laboratoriji za kompjutersko računanje do 1949. godine,  odbijajući punu profesuru na Vasar koledžu, da radi istraživač pod ugovorom mornarice na Harvardu.

Te 1949. godine Grejs Harper se prelazi da radi za privatnu računarsku kompaniju Ekert-Mauchly, kao viši matematičar i priključila se timu koji je radio na razvoju UNIVAC I (Universal Automatic Computer), prvog računara za komercijalnu upotrebu. 

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i "buba" 3
Grejs Hoper za konzolom UNIVAC I računara, godina 1960. (Fotografija: Smithsonian Institution)

Godine 1952. Grejs Harper razvila je prvi kompajler razvila je u vreme kad je kompanija menjala vlasnika i prelazila u vlasništvo kompanije koja je danas poznata kao Unisys. Koliko je ovo bilo revolucionarno, pokazuje i njena izjava: “Niko nije verovao da sam imala funkcionalan kompajler i niko nije smeo da ga pipne. Govorili su mi da kompjuteri mogu da obavljaju samo aritmetiku.

Kreiranje kompajlera je sigurno jedno od najznačajnijih otkrića u istoriji računarstva. Svi računari, i oni u vreme kada je radila Grejs Harper i najsavremeniji koje danas koristimo, razumeju jedino jezik 010011110110… i tako dalje, tj. ima i nema “struje”. Ovim jezikom napisan je i operativni sistem koji koristite na vašem računaru – Microsoft Windows sadrži oko 20 GB, tj. oko 170 milijardi nula i jedinica a ako bi sve ovo odštampali na A4 papiru gomila bi bila 4 km visoka!

Zamislite kako bi operativni sistem i računari izgledali kada bi ovaj kod programeri morali da pišu kao niz nula i jedinica. Programeri u vreme Grejs Harper to nisu morali da zamišljaju – to je (otprilike) bio jedini način za pisanje  kompjuterskog koda. Kompajler, koji je stvorila Grejs Harper, omogućio je početak razvoja koda pisanim (engleskim) jezikom koji razume čovek. Kompajler je počeo da prevodi tekst koji razumemo mi u niz nula i jedinica koje razume računar.

Ubrzo nakon ovog velikog otkrića Grejs Harper stigla je na čelo departmana za automatsko programiranje, a pod njenim vođstvom razvijeni su neki od prvih kompajlerskih jezika, među njima MATH-MATIC i FLOW-MATIC.

Ova dva jezika su, pre svega, bila usmerena ka nauci, pri čemu se poslovna zajednica osetila zapostavljenom. U cilju automatizovanja i ove sfere, počeo je da se razvijanov programski jezik. Početkom 1959. godine održana je Konferencija o operativnim jezicima (Conference on Data System Languages- CODASYL) koja je okupila kompjuterske eksperte tog vremena iz industrije i vlade. Grejs Harper je bila tehnički konsultant u odboru, a mnogi od njenih bivših zaposlenih su bili kratkotrajni članovi komisije koja je tada definisala novi programski jezik COBOL (COmmon Business-Oriented Language). COBOL je nastao kao kombinacija FLOW-MATIC-a sa nekim idejama iz njegovog IBM ekvivalenta – COMTRAN (Commercial Translator).

Verovanje Grejs Harper da bi programi trebali da budu napisani na jeziku koji je blizak jeziku kojim se sporazumevaju ljudi (a ne mašinskom kodu, tj. jeziku koji razumeju samo mašine) počelo je da daje značajne rezultate i postaje stvarnost. Nov poslovni programski jeziku, COBOL,  dao je značajan doprinos realizaciji ove ideje i nastavio je da bude najzastupljeniji poslovni jezik do danas. Grejs Harper je kasnije dobila nadimak “baka COBOL-a”.

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i "buba" 4

U periodu od 1966. do 1976. nastavila je da radi kao direktor mornaričke grupe za programske jezike. Godine 1973. unapređena je u čin kapetana. U sedamdeset i devetoj godini (8. novembra 1985) unapređena je u čin kontra-admirala, Ministarstvo odbrane SAD dodelilo joj je najviše ne-borbeno odlikovanje.

U (konačnu) penziju je otišla 31. avgusta 1986. godine (po treći put) kao najstariji aktivni oficir u vojsci SAD u tom trenutku. Ceremonija je organizovana na najstarijem aktivnom brodu  Američke mornarice (188 godina 9 meseci i 23 dana).

Do kraja života bila je aktivna u konsaltingu i obrazovanju. Uživala je da drži predavanja i otvara mladima pogled u svet računara, a ovo najbolje ilustruje njena izjava:

Najbitnija stvar koju sam postigla, pored razvijanja kompajlera, jeste obučavanje mladih. Oni mi se obrate i kažu: “Da li mislite da bismo ovo mogli napraviti?”. Ja im odgovorim: “Probajte!” I podržim ih. To im je potrebno. Ostajem povezana sa njima kako odrastaju, a s vremena na vreme ih protresem, da ne bi zaboravili da treba rizikovati.

Umrla je 1. januara 1992. godine.  Danas, najveći broj najpopularnijih kompjuterskih programa, uključujući i Microsoft Windows, bazirani su na pronalasku „zadivljujuće“ Grejs (Amazing Grace). U njenu čast, kao izraz zahvalnosti, kompanija Majkrosoft, osnovala je fond iz koga je do sada stipendirala više od 3000 nadarenih studenata.

Među kolegama ostaće upamćena po rečenici: „Brod je najsigurniji u luci, ali brod nije napravljen da bi bio u luci“.

Prvi put objavljeno: 9. decembar 2018

2 Comments
  1. avatar 10.12.2018.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: