![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 11")
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 17")
U rano jutro u petak, 28. avgusta 2026. godine, imaćemo priliku da posmatramo izuzetno duboko delimično pomračenje Meseca. Tokom ovog događaja veći deo Mesečevog diska (preko 93% prečnika, odnosno oko 96% površine) biće potopljen u tamnu Zemljinu senku, dajući mu prepoznatljivu crvenkasto-bakarnu nijansu karakterističnu za potpuna pomračenja.
Iako se maksimum pomračenja dešava neposredno pred sam zalazak Meseca, uz čist horizont ka zapadu i jugozapadu jutarnji posmatrači i astrofotografi moći će da uživaju u atraktivnom prizoru.
Kako nastaje pomračenje Meseca?
Pomračenje Meseca je odigrava se u trenutku kada se Sunce, Zemlja i Mesec nađu u istoj ravni (u fazi punog Meseca), pri čemu se naša planeta nalazi tačno između Sunca i Meseca, zaklanjajući Sunčevu svetlost i bacajući senku na Mesečevu površinu.
Verovatno se pitate zašto do pomračenja ne dolazi svakog meseca tokom faze punog Meseca? Razlog leži u geometriji orbita: ravan po kojoj Mesec kruži oko Zemlje nagnuta je pod uglom od približno 5,14° u odnosu na ravan Zemljine orbite oko Sunca (ekliptiku). Zbog ovog nagiba, Mesec tokom većine punih faza prolazi malo „iznad” ili „ispod” Zemljine senke. Do pomračenja dolazi isključivo kada se faza punog Meseca poklopi sa prolaskom Meseca kroz jedan od dva orbitalna čvora – tačke u kojima se seku ravni Mesečeve i Zemljine orbite.
Zemlja u prostoru iza sebe formira dve koncentrične konusne senke:
- Polusenka (penumbra): Spoljašnje područje gde je Sunčeva svetlost samo delimično blokirana Zemljom. Ulazak Meseca u polusenku dovodi do malog zatamnjenja koje je golim okom teško uočljivo sve dok se Mesec ne približi unutrašnjoj senci.
- Senka (umbra): Unutrašnje, tamno centralno konusno područje gde je direktna Sunčeva svetlost potpuno blokirana. Kada Mesec uđe u umbru, nastupa delimično ili totalno pomračenje.
Čak i kada je duboko u umbri, Mesec ne nestaje u potpunom mraku. Razlog za to je Zemljina atmosfera, koja deluje kao gigantsko sočivo. Dok svetlost prolazi kroz atmosferu, kraće talasne dužine (plava i ljubičasta svetlost) bivaju raspršene putem Rejlijevog rasejanja (istog mehanizma koji nebo čini plavim), dok se duže talasne dužine (crvena i narandžasta svetlost) prelamaju i usmeravaju u konus Zemljine senke. Mesec zapravo biva osvetljen svetlošću svih izlazaka i zalazaka Sunca koji se u tom trenutku odigravaju na obodu Zemlje.
Podaci i satnica pomračenja (za Niš @28. avgust 2026)
Za posmatrače iz Niša i jugoistočne Srbije, pomračenje se odigrava u ranim jutarnjim časovima, a posmatranje će se završiti zalaskom Meseca neposredno pred globalni maksimum.
| Faza pomračenja | Vreme (CEST / lokalno) | Opis / Izgled |
|---|---|---|
| Početak pomračenja polusenkom (P1) | 03:23 h | Mesec ulazi u spoljašnju polusenku (golim okom promena je jedva primetna). |
| Početak delimičnog pomračenja (U1) | 04:33 h | Mesec ulazi u umbru. Tamna senka počinje da „odgriza” zapadni rub diska. |
| Maksimum vidljivosti iz Niša | 05:52 h | Preko 86% prečnika diska u senci, Mesec je tik iznad jugozapadnog horizonta. |
| Zalazak Meseca u Nišu | 05:55 h | Mesec zalazi ispod zapadno-jugozapadnog horizonta. |
Napomena: Globalni astronomski maksimum nastupa u 06:13 h po našem vremenu (umbralna magnituda 0.932), ali će za posmatrače iz Srbije Mesec u tom trenutku već biti ispod horizonta, dok Sunce izlazi na istoku (u Nišu Sunce izlazi u 05:56 h).
Kako posmatrati i fotografisati?
Za razliku od pomračenja Sunca, pomračenje Meseca je potpuno bezbedno za posmatranje golim okom, dvogledom ili teleskopom i nisu potrebni nikakvi zaštitni filteri.
- Lokacija: Ključno je obezbediti lokaciju sa potpuno otvorenim pogledom ka zapadu i jugozapadu (npr. uzvišenja oko grada, krovovi ili čist horizont bez visokih zgrada i drveća), jer će se Mesec tokom najzanimljivijeg dela faze nalaziti veoma nisko nad horizontom.
- Optika: Običan lovački ili astronomski dvogled (7×50, 10×50) pružiće odličan kontrast između tamnocrvenog dela u senci i tankog osvetljenog srpa na severnom rubu.
- Fotografisanje: Postavite fotoaparat ili telefon na čvrst stativ. Kako nebo pred zalazak već počinje da svetli, kombinacija niskog pomračenog Meseca i jutarnjih boja pruža izuzetnu priliku za pejzažnu astrofotografiju.
Vedro nebo i uspešno posmatranje!
){kind=link}