Artemis II: povratak ljudi ka Mesecu

Artemis II je prva NASA-ina misija programa Artemis sa ljudskom posadom i ključni korak ka budućem povratku astronauta na površinu Meseca. Za razliku od misija Apollo, cilj ovog programa nije samo jednokratno sletanje, već razvoj održive infrastrukture za dugoročnije istraživanje Meseca i pripremu tehnologija za letove ka Marsu.

U trenutku nastanka ovog teksta, prema poslednjim NASA-inim informacijama, Artemis II je danas i dalje planiran za prvi pokušaj lansiranja 1. aprila 2026. godine sa rampe 39B u Svemirskom centru Kenedi na Floridi. Trenutno pripremu lansiranja možete pratiti na sajtu artemis2.live. Ako večerašnje lansiranje bude odloženo (u poslednjem trenutku) postoje rezervni termini narednih dana.

Od završetka Apollo 17 misije u decembru 1972. nijedan čovek nije leteo tako daleko od Zemlje kao što je planirano za Artemis II. Program Apollo bio je proizvod geopolitičke logike Hladnog rata, dok je Artemis zamišljen kao dugoročan međunarodni program u kojem učestvuju NASA, ESA, JAXA i Kanadska svemirska agencija. U ovoj međunarodnoj misiji posebno je važna uloga kanadskog astronauta Jeremyja Hansena, koji bi na Artemis II trebalo da postane prvi Kanađanin u letu ka orbiti Meseca. Takva postavka pokazuje da se savremeno istraživanje dubokog svemira sve više oslanja na partnerstva, podelu troškova i zajednički razvoj tehnologije.

Posadu čine Reid Wiseman kao komandant, Victor Glover kao pilot, Christina Koch i Jeremy Hansen kao specijalisti misije. Svi članovi posade imaju prethodno iskustvo u složenim operacijama, a NASA ističe da je Artemis II pre svega test misija koja treba da proveri kako Orion, zemaljski sistemi i sama posada funkcionišu u uslovima dalekog svemira. Christina Koch je ranije provela 328 uzastopnih dana u svemiru na Međunarodnoj svemirskoj stanici, dok je Victor Glover bio pilot misije Crew-1 i član ekspedicija 64/65. Jeremy Hansen je veteran Kanadske svemirske agencije i prvi Kanađanin dodeljen misiji koja leti oko Meseca, dok je Reid Wiseman ranije boravio na Međunarodnoj svemirskoj stanici i vodio NASA-in Astronaut Office.

Misija koristi NASA-in Space Launch System (SLS), supertešku raketu projektovanu za slanje Oriona, posade i tereta ka Mesecu u jednom lansiranju. NASA navodi da će SLS pri poletanju razviti više od 39,1 MN potiska, što ga svrstava među najmoćnije operativne raketne sisteme današnjice (Saturn V je pri poletanju razvijao oko 34,5 MN, dok je Space Shuttle sistem pri poletanju imao oko 30 MN ukupnog potiska). Na vrhu rakete nalazi se kapsula Orion, projektovana za prevoz posade izvan niske Zemljine orbite i bezbedan povratak na Zemlju. Orion se sastoji od komandnog modula za posadu i servisnog modula za pogon, energiju i potrošne sisteme, dok se na vrhu nalazi i sistem za hitno spasavanje posade tokom ranih faza lansiranja.

Profil leta Artemis II razlikuje se od pojednostavljene predstave o “direktnom odlasku ka Mesecu”. Posle poletanja, Orion će najpre obići Zemlju dva puta, pri čemu će posada proveravati vitalne sisteme dok je još relativno blizu planete. Tek nakon tih provera sledi glavno ubrzanje koje šalje letelicu na putanju ka Mesecu. NASA navodi da će se misija odvijati po slobodnoj povratnoj putanji, što znači da će gravitaciona dinamika sistema Zemlja – Mesec prirodno pomoći da se letelica vrati ka Zemlji bez velikog dodatnog pogona na povratku. Artemis II neće sletati na Mesec. Njegov zadatak je da proveri sisteme za održavanje života, komunikaciju, navigaciju, upravljanje letelicom, rad posade i operacije koje će biti neophodne za Artemis III i kasnije misije.

Najbliži ekvivalent Artemis II u razvoju Apolo programa je Apollo 8 – to je bila prva misija sa ljudskom posadom koja je otišla do Meseca i vratila se, baš kao što Artemis II prvi put vraća astronaute u let oko Meseca posle više od pola veka. Važna razlika je u profilu leta: Artemis II ne ulazi u lunarnu orbitu, već ide na slobodnu povratnu putanju oko Meseca, dok je Apollo 8 ušao u lunarnu orbitu i time bio korak dalje u operativnoj složenosti. Zbog toga se Artemis II može približno opisati kao “Apollo 8 trenutak” za program Artemis, ali uz moderniji i oprezniji pristup.

Tačna udaljenost najbližeg prolaza pored Meseca zavisi od datuma lansiranja i geometrije putanje. NASA u press kitu navodi da će Orion proleteti na oko 6.400 do 9.700 km iznad površine Meseca, što je znatno dalje od minimalne visine Artemis I, ali i dalje mnogo bliže nego što je bilo koji čovek bio više od pola veka.

Tokom prolaska iza Meseca posada će privremeno izgubiti vezu sa Zemljom, otprilike 30 do 50 minuta, i upravo tada će praviti snimke udaljene strane Meseca i beležiti posmatranja za naučnike na Zemlji. Taj deo misije posebno je važan jer kombinuje simbolički povratak ljudi ka Mesecu sa veoma konkretnim operativnim zadacima.

Jedan od najkritičnijih trenutaka biće povratak Oriona u Zemljinu atmosferu. NASA navodi da će pri ulasku kapsula biti izložena temperaturama od oko 1.600 C, a zaštitu posadi obezbeđuje ablativni toplotni štit od materijala Avcoat. Posle Artemis I misije NASA je analizirala ponašanje toplotnog štita i objavila da je Orion bezbedan za let sa posadom, uz određene izmene i prilagođavanja planova za naredne misije.

Artemis II je test korak ka sledećim lunarnim misijama sa ljudskom posadom. NASA je krajem 2024. saopštila ažuriran plan prema kojem je Artemis III ciljan za sredinu 2027. godine. Nedavna strateška rekonfiguracija programa Artemis označila je ključnu prekretnicu: misija Artemis III više ne planira (ambiciozno) sletanje na južni pol Meseca, već je transformisana u kompleksan test u niskoj Zemljinoj orbiti. Ovaj zaokret, povučen radi smanjenja rizika kritičnih tehnologija, fokusira se na preciznu sinhronizaciju letelice Orion sa komercijalnim lenderima i proveru novih AxEMU odela za izlazak u otvoreni svemir. Ovakvim inkrementalnim pristupom, NASA je prvo ljudsko sletanje na Mesec u 21. veku zvanično dodelila misiji Artemis IV, čime se osigurava veći stepen bezbednosti posade kroz prethodnu rigoroznu proveru sistema u kontrolisanim uslovima blizu Zemlje.

Važan deo šire arhitekture programa je i Gateway, mala svemirska stanica u lunarnoj orbiti koju NASA opisuje kao višenamenski orbitalni ispostavni punkt za podršku misijama na površini Meseca, naučnim istraživanjima i daljem istraživanju dalekog svemira.

Artemis II označava povratak astronauta izvan niske Zemljine orbite prvi put od Apolla. Njegov značaj nije samo simboličan: uspeh ove misije treba da potvrdi da su raketa SLS, letelica Orion, sistemi za održavanje života, komunikacione mreže i procedure za posadu spremni za složenije lunarne misije narednih godina.

Ako Artemis II uspe, biće to verovatno najvažniji praktični test povratka ka Mesecu još od završetka ere Apollo. U tom smislu, ova misija nije samo spektakl, već provera da li čovečanstvo zaista ponovo stiče sposobnost za redovno letenje u daleki svemir.

Ako sve ide po planu, večeras u 00:24 po našem vremenu, upaliće se motori i raketa SLS odvojiće se od zemlje, sa četvoro astronauta na vrhu. Ovo je (ponovo) eksperiment na granici fizike, inženjerstva i biologije – i važan korak ka tome da čovečanstvo postane ono što ga je uvek privlačilo da bude: vrsta koja ne želi da ostane na jednom mestu, u sigurnoj “luci”.

Pratite događaje na https://artemis2.live/live.