nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Povezivanje naučnih niti – Intervju sa Milanom Ćirkovićem

Poslednji broj magazina Frenzy Spark donosi zanimljiv intervju sa dr Milanom Ćirkovićem. U ovom intervjuju Milan Ćirković govori o evoluciji ideja, nauci u sistemu vrednosti čoveka i uticaju Interneta na rast nauke i pseudo-nauke, kao i o SETI programu, Fermijevom paradoksu, i popularizaciji nauke. Pročitajte deo intervuja:

Povezivanje naučnih niti - Intervju sa Milanom Ćirkovićem 1Milan M. Ćirković je profesor-istraživač pri Astronomskoj Opservatoriji u Beogradu i profesor asistent na fizičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U njegov spektar delatnosti i interesovanja spadaju astrobiologija i SETI istraživanja, evolucija galaksija i tamna materija, filozofija nauke, studije o budućnosti čovečanstva i egzistencijalnih rizika, naučna fantastika i istorija prirodnih nauka. Sa Nikolasom Bostromom je uređivač knjige “Global Catasrophic Risks” u izdanju Oxford University Press-a, a o toj temi je održao predavanje na TEDx Belgrade konferenciji 2010. godine. Prevodilac je nekoliko knjiga eminentnih naučnih imena poput Ričarda Fejnmena i Rodžera Penrouza. Neki od njegovih knjiga i radova, od kojih su mnogi objavljeni samo na engleskom jeziku, su “Uvod u vangalaktičku astronomiju”, “Poslednjih 14 milijardi godina: astronomija u 609 pitanja i odgovora”, “Against the Empire”, “Too Early? On the Apparent Conflict of Astrobiology and Cosmology”, “Zloupotreba antropičkog načela: kvazireligiozna kvazinauka uhvaćena na delu”, “Kant i vangalaktička revolucija u astronomiji” itd.

Gospodin Ćirković je ljubazno pristao da u intervjuu za Frenzy Spark odgovori na neka pitanja koja se tiču njegovog širokog spektra delatnosti, ali i smera u kojem se kreću naučna pismenost i čovečanstvo, o izgledima i realnostima popularizacije nauke, nastanku i evoluciji ideja, uticaju informatičke revolucije na rast pseudonauka, Fermijevom paradoksu, adaptacionizmu i stopi moguće evolucije na egzoplanetama, kao i trendovima u astrobiologiji.

Frenzy Spark: U vašoj knjizi ogleda o nauci i fantastici, “Artefakt za svemirsko putovanje”, uspeli ste da načinite izuzetno redak i savršeno uspeo presek nauke kroz prizmu književnosti. I ne samo to – u njoj postavljate niz pitanja i rešenja o kojima se retko promišlja – poput spontanog i samostalong razvoja veštačke inteligencije do nivoa sticanja samosvesti kao manifestne sudbine, apokrifnosti žanra kroz primer legendarne neodigrane šahovske partije, antropičkog principa u književnosti, da nabrojimo samo nekoliko. Koji su bili podsticaji za ovako nesvakidašnje teme u vremenu i sredini koje ne favorizuje razmišljanja na tom nivou? Intelektualni eskapizam, kosmopolitizam ili nešto još dalekosežnije?

Milan Ćirković: Teško je objasniti intelektualnu genealogiju nastanka svake pojedinačne ideje – po meni, svaki pokušaj toga je osuđen na neuspeh. Postoji sjajan Borhesov esej, “Kafka i njegove preteče”, koji odlično prikazuje samu poentu stvaralaštva, naučnog ili književnog – da ono što mi čitamo menja našu percepciju kako sagledavamo stvari koje su doveli do istorijskog razvitka. Generalno, sve to je nastalo u različitim periodima tokom jednog dužeg perioda vremena. Kada čovek nešto čita, razmišlja o nečemu i to apsorbuje u sebe, svesno ili nesvesno dolazi do nekih ukrštanja ideja.

Na to pitanje je nemoguće dati odgovor isto kao što u ozbiljnoj, post-pozitivističkoj filozofiji nauke, postoji ono što se zove razdvajanjem “konteksta otkrića” od “konteksta opravdanja”, onoga čime se bavi naučna metodologija, kako neku ideju opravdavate i kako je upućujete u podskup znanja.

FS: U prologu iste knjige, već na samom početku ističete da su se književna dela nekada, u vreme lišeno nehumane brzine življenja i prolaznih vrednosti, pisala drugačije u smislu izazova koje su postavljale pred čitaoca. Smatrate li da će pre ili kasnije morati da dođe do pozitivnog obrta makar u naučnoj, ako već ne i u književnoj pismenosti širih masa u doba koje sleduje ovoj epohi obesmišljenih i obezvređenih ideala? Gde stoji nauka u vrednosnom sistemu čoveka budućnosti?

MĆ: To je zanimljivo pitanje. Sledećih 100 godina će, verovatno, biti ključni period tokom kojeg ćemo dobiti odgovor na to njega. Sve treba sagledati u svom kontekstu, a jedna od negativnih posledica uspona savremene civilizacije, i zbog čega mislim da je neophodno da se vratimo izvornim, autentičnim tekovinama, je upravo u količini informacija neproporcionalnoj ljudskim sposobnostima da se sa njima suoči adekvatno. Kao posledicu toga imamo, sa jedne strane, formalni porast nekih tradicionalno relevantnih parametara kao što je pismenost, ali je problem u tome što se pojavljuju novi oblici pismenosti o kojima se, kod nas posebno, ne vodi dovoljno računa o tome – što savršeno ilustruje jedan skorašnjij incident kada je jedan inostrani visoki zvaničnik pitao jednog našeg zvaničnika pri ministarstvu nauke da li je skoro merena naučna pismenost u Srbiji, na šta je ovaj ostao nem kao da ga nije razumeo.

Sa druge strane, podizanje naučne pismenosti je u sprezi sa čitavim nizom parametara koji se odnose na celokupnu društvenu strukturu koji se, pre svega tiču, medija, a činjenica je i da se na najnižem nivou opšteg obrazovanja i pedagogije ne provlači dovoljno adekvatno ideja suštine puke akumulacije ideja i znanja. To nije cilj pedagoškog procesa, već da se optimizuje mehanizam i procedura za nalaženje pravog znanja i rešavanje problema. To je ono što je potpuno suprotno konvencionalnoj filozofiji nastave i obrazovanja, a što rezultuje zabludom da tekstovi ozbiljnih tema mogu i treba da budu stoprocentno razumljivi. To je pogrešno, dovodi “zatupljavanja ” ljudi. Prava metodologija, kako je Karl Poper govorio, tj. zašto je verbalno izlaganje bolje od pisanog je što može neposrednije da isporovocira reakciju – tako i pisani tekst treba da bude provokacija, pa čak i jednom smislu mistifikacija. Verovanje da će tako, “jednostavno” servirana povećana količina znanja dovesti do povećanog razumevanja je jako naivna. Uzmite, na primer, već šezdeset godina istorije ideje o veštačkoj inteligenciji, zamišljenoj još 1950. godine. Još tada, vladalo je mišljenje da “samo što nije”, uz niz vrlo komičnih pokušaja. Od tada, naše razumevanje veštačke inteligencije se razvijalo prilično slabo – jeste postignuto, ali je to vrlo “mršavo”. Loša stvar je to što je taj projekat počeo da dobija negativnu konotaciju kao nečega što obećava ispunjenje “iza ćoška”, a zapravo smo jako daleko od toga.

Ja, lično, sam veliki pobornik rada na veštačkoj inteligenciji, ali preduslov za to je da imate infrastrukturu i metod. Isti je slučaj kada se govori o generalnom obrazovanju – ne približavate se autentičnoj prosvećenosti time što vam je danas znanje dostupno klikom na dugme.

FS: Upravo nas zanima taj aspekt digitalizacije i dostupnosti znanja. U eri interneta kao liberalnog medija kome svi imaju pristup, kvalitetno filtriranje informacija se čini sve težim. Doprinosi li to rastu pseudo-nauke i netačnim interpretacijama naučnog rada i metoda?

MĆ: Itekako doprinosi! Stvar sa pseudonaukom jeste što, zapravo, nigde u svetu ne postoji jasan konsenzus o tome šta je pseudonauka. Pored neospornih prednosti informatičke globalizacije, njena vrlo konkretno loša strana je što je ona ogromnom broju ljudi pružila iluziju stručnosti, privid da se razumeju u stvari u koje se, zaista, ne razumeju. Ona vrsta metodološkog i filozofskog obrazovanja neophodna da bi se moglo odvagati znanje i razumevanje najsporije napreduje. Jedna od posledica pojeftinjenja nabavke i procesuiranja informacija jeste o tome da je ta vrsta globalnog diletentizma je nešto što pogoduje manipulaciji pseudonauka, počev od onih etabliranijih poput tzv. “kreacionizma”, ali i ima i figura koje mogu lako da obmanu veliki broj ljudi jer deluju sa visokih pozicija, uz basnoslovan uticaj reklamiranja, što autentični naučnici to, često, nisu i ne mogu. Što zbog uticaja institucija unutar kojih rade što zbog toga što, je sama akademska zajednica, još od Platonove Akademije, sticajem okolnosti izolovana od “mejnstrima”, te ljudi ni ne zapažaju koliki zamah zapravo dobijaju pseudonaučne ideje.

Ceo intervju pročitajte u poslednjem broju magazina Frenzy Spark.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: