apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Tektonske ploče (1. deo)

Slika 1.

Prva čvrsta kora na zemlji je nastala pre oko 4.5 milijarde godina hlađenjem užarene mase. Sile unutar zemlje su dovele do toga da je čvrsta ploča ispucala i da je počela da se kreće po užarenoj masi, konstantno menjajuci oblik.

Zemljina površina je stalno menjala oblik tokom stotina miliona godina. Kontinenti su se formirali i nestajali, miglirali i povremeno se spajali i formirali superkontinent. Pre oko 750 miliona godina najstariji poznati superkontinent Rodina počeo je da se deli na kontinente, koji su se opet pre oko 600-540 miliona godina prekombinovali i spojili u drugi superkontinent Panotiju, da bi konačno formirali Pangeu koja se raspala pre oko 180 miliona godina na kontinente u obliku koji danas poznajemo.

Slika 2.

Oblik zemlje je veoma sličan obliku troosog rotacionog elipsoida. Ipak ovo geometrijsko telo, koje se do skora koristilo pri interpretaciji ne odgovara u potpunosti obliku zemlje i njega je u naučnim krugovima zamenio novi, približniji oblik – geoid (o kome ce biti malo više priče). Geoid je ekvipotencijalna površina na koju je u svakoj tački upravan pravac sile teže. To je nepravlna površina koja bi trebala da se poklapa sa mirnom površinom vode u okeanima. Pošto naša planeta nije homogeno sačinjena, onda i njena masa nije ista u svakoj njenoj tački. Shodno tome, gravitacioni disbalans će u datoj tački biti veći ili manji, pa će oblik geoida varirati tako da pravac sile teže bude upravan na njegovu površinu, kao što se vidi na slici 3.

Slika 3

Rotacija Zemlje stvara ekvatorijalna ispupčenja tako da je ekvatorijalni prečnik za 43 km veći od prečnika među polovima. Najveće lokalne devijacije na stenovitoj Zemljinoj površini su Mont Everest koji ima 8848 mNv(metara nadmoske visine) i Marijanski rov koji ima 11022 mPd(metara podvodne dubine). U poređenju sa savršenim elipsoidom Zemlja ima toleranciju od 1:584 ili 0.17% (poređenja radi, tolerancija jedne loptice za bilijar je oko 0.37%). Zbog ispupčenja, najudaljenija tačka od centra Zemlje je u stvari planina Čimborazo u Ekvadoru.

Kora je spoljašnji sloj Zemlje, debljine od 5 do 35 km. Sastavljena je od kontinentalne i okeanske kore. Na granici kore i omotača Zemlje nalazi se Moho sloj poznat i kao Mohorovičićev diskontinuitet. Materijal iz unutrašnjosti stalno izlazi na površinu kroz vulkanske otvore na okeanskom dnu.

Slika 4.

Većina zemljine površine je mlađa od 100 miliona godina, dok su najstariji delovi kore stari 4.4 milijarde godina. Po teoriji tektonika ploča koja je trenutno priznata od gotovo svih naučnika koji se bave izučavanjem ove materije, omotač najbliži površini zemlje se sastoji od dva sloja: litosfere, koja se sastoji od kore i očvrsnutog spoljnog sloja Zemljinog omotača. Ispod litosfere se nalazi astenosfera, koja predstavlja unutrašnji sloj omotača. Astenosfera se ponaša kao superzagrejana i ekstremno viskozna tečnost.

Litosfera u suštini pluta po astenosferi i razlomljena je na tektonske ploče. Postoje dve vrste ploča: okeanske( npr. Tihookeanska) i kontinentalne (npr. Evroazijska). Ove ploče su segmenti koji se kreću jedan u odnosu na drugi i pri tome mogu formirati neku od sledećih granica tektonskih ploča: granicu primicanja (konvergentnu), granicu razmicanja (divergentnu) i grancu klizanja (transformnu).

Ime ploče Površina
106 км²
Kontinent
Tihookeanska ploča 103.3 Tihi okean
Severnoamerička ploča 75.9 Severna Amerika i severoistočni Sibir
Evroazijska ploča 67.8 Evropa i Azija
Afrička ploča 61,3 Afrika
Antarktička ploča 60.9 Antarktik
Indo-australijska ploča 47.2 Australija i Indija
Južnoamerička ploča 43.6 Južna Amerika

Pored navedenih ploča, postoji još mnogo drugih manjih ploča koje su naslate interakcijom većih.

Series NavigationTektonske ploče (2. deo)
3 Comments
  1. avatar 18. 04. 2011.
  2. avatar 18. 04. 2011.
  3. avatar 22. 04. 2011.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: