skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije.

Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da posmatramo, ne samo ovog meseca/godine, već uopšte u astronomiji. Verovano se mnogi još uvek sećaju “velikog” Evropskog totalnog pomračenja Sunca iz avgusta 1999. godine. Mnogima od nas je ovo pomračenje ostalo u lepom sećanju, ali događaji koji su ga u javnosti pratili nisu ostavili lepe uspomene. Neopisivi strah od ove obične, prirodne pojave, zastrašujuće izjave u medijima, upozorenja koja su stizala iz zvaničnih institucija…. spuštene roletne, ljudi u podrumima, puste ulice. Sve to, bacilo je tamnu senku na ovu lepu astronomsku pojavu. Totalno pomračenje Sunca iz 1999. godine došlo je i prošlo, Sunce je izašlo iz senke, ali “pomračenje uma i naroda” koje se tada dogodilo nastavilo je da baca senku na ove naše prostore. Bila su i prošla neka naredna pomračenja, više ih se niko (toliko) nije plašio, ali ona je još uvek je tu. Za sve nas “hrabre” koji su tada ostali napolju i posmatrali ovu retku astronomsku pojavu, taj 11. avgust 1999. godine ostao je u sećanju kao dan kada su posmatrali jedno od “najvećih” totalnih pomračenja Sunca u Evropi.

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022) 1
Osnovni podaci o delimičnom pomračenju Sunca, 25. oktobra 2022. godine (Izvor: NASA)

Pomračenje koje dolazi ovog meseca neće biti tako “veliko” i zanimljivo, tj. neće nigde biti totalno, ali ipak je to pomračenje Sunca i, za većinu posmatrača, neće biti manje zanimljivo. Oktobarsko pomračenje Sunca je treće, od četiri pomračenja ove godine. Prethodilo mi je jedno delimično pomračenje Sunca (30. aprila) i totalno pomračenje Meseca (16. maj). Do kraja godine odigraće se još jedno totalno pomračenje Meseca. Prvi put posle 2018. godine u ovoj godini neće biti totalnih pomračenja Sunca ili Meseca.

Predstojeće delimično pomračenje Sunca jedino je ovogodišnje pomračenje koje se vidi iz naših krajeva. U utorak, 25. oktobra, pomračenje počinje oko 11:25 h i traje do 13:42 h. Maksimum pomračenja nastupiće oko 12:33 h i njegova magnituda iznosiće 42,5%.

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022) 2
Gde se sve vidi delimično pomračenje Sunca 25. oktobra 2022. godine. Procenti označavaju pokrivenost površine diska Sunca. Vreme je prema Griniču i označava vreme maksimuma pomračenja.

Ovo pomračenje Sunca videće se širom istočne hemisfere naše planete, od Islanda (gde će se odigrati otprilike u vreme izlaska Sunca) do zapadne Indije (gde če pomračenje nastupiti u vreme zalaska Sunca). Najbolja mesta za posmatranje su iz velikog dela Evrope, Srednjeg istoka, zapadne Azije i severoistočne Afrike. Maksimum pomračenja videće se iz Zapadnog Sibira (oko 2500 km severoistočno od Moskve) , gde će oko 82% površine diska, tj. 86% prečnika Sunca biti prekriveno senkom Meseca. Magnituda pomračenja u nekim od velikih gradova iznosiće: Moskva(71%), Teheran (64%), Stokholm (56%), Delhi (55%), Istanbul (49%), Kairo (37%), London (26%), Pariz (24%) itd. Za druga mesta podatke možete da pronađete ovde.

Kako posmatrati pomračenje?

Pomračenje Sunca je, za posmatranje, jedna od najatraktivniji astronomskih pojava. Posmatranje pomračenja je relativno lako i nije neophodna nikakva dodatna optička oprema, ali neophodno je voditi računa o bezbednosti, tj. Sunce nikad ne treba gledati nezaštićenim okom već je obavezno koristiti različita sredstva zaštite. Najbolja zaštita za posmatranje su specijalne folije ili naočare, ali do njih najčešće nije lako doći. Od, skoro svima dostupnih materijala, najsigurnije je koristiti zaštitna stakla za zavarivanje (oznaka #14). Ako niste sigurni koju zaštitu da koristite za posmatranje jedan od kriterijuma koji može da vam pomogne pri donošenju izbora je zaštita kroz koju možete da vidite bilo šta iz okoline, osim Sunca (ili užarene niti u standardnoj sijalici) nije dobra! Prema tome, koliko vam god bile dobre naočare za Sunce – ne koristite ih! Naravno, ne koristite ni oblake kao solarni filter.

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022) 3
Specijalne naočare za posmatranje Sunca su najbolji i najjednostavniji način za posmatranje pomračenja

U slučaju da nemate ništa od navedenih sredstava zaštite, pomračenje Sunca možete da posmatrate i indirektnim metodama. Za razliku od direktnih metoda gde tokom posmatranja okom gledate direktno u Sunce, kod indirektnih metoda posmatrate link Sunca na nekom zaklonu. Dva najpoznatija primera indirektnih metoda su “pinhole” kamera i projekcija kroz optičke instrumente (dvogled, teleskop).

Zanimljiv i efikasan način za posmatranje je korišćenjem “pinhole” kamere, koju je vrlo jednostavno napraviti. Ova kamera sastoji se od kartonske kutije, parčeta folije i nekog zaklona (beo papir). Sve što je potrebno da uradite je da na jednom kraju kutije izbušite veću rupu, na tu rupu postavite foliju, a na foliji iglom napravite vrlo mali otvor. Na drugom kraju kutije postavite beo papir. Ovu jednostavnu “pinhole” kameru okrenite u pravcu Sunca tako da svetlost pada pravo kroz rupicu na papir. Na papiru će se formirati lik Sunca. Na ovaj način možete da vidite pege na Sunčevom disku i da pratite pomračenje. Detaljno uputsvo za pravljenje “pinhole” kamere možete da pronađete ovde ili ovde.

Tokom pomračenja na listovima drveća može se videti isti efekat koji nastaje posmatranjem kroz “pinhole” kameru. Pore na listovima ponašaju se kao rupice na ovoj kameri što dovodi formiranja srpastih senki na površini.

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022) 4
Indirektan metod posmatranja pomračenja Sunca

Indirektno posmatranje Sunca kroz dvogled/teleskop realizuje se na sličan način kao i kroz “pinhole” kameru. Ako se odlučite za ovaj metod neophodno je da vodite računa o zagrevanju unutrašnjosti teleskopa i nikada ne ostavljajte dvogled/teleskop dugo okrenut u pravcu Sunca, pošto može doći do pregrevanja i deformacije unutrašnjih elemenata.

U slučaju da se odlučite za direktno posmatranje teleskopom/dvogledom,  ili fotografisanje pomračenja, obavezno koristite zaštitne folije i sredstva koja su za to predviđena, da bi sprečili oštećenja osetljive opreme.

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022) 5
Nastanak i vrste pomračenja Sunca: totalno (A), prstenasto(B) i delimično (C)

Kako nastaje pomračenje Sunca?

Pomračenje Sunca nastaje kad se Mesec nađe između Zemlje i Sunca. U zavisnosti od međusobnog položaja ova tri tela razlikuju se i vrste pomračenja, pa tako pomračenje (u trenutku maksimuma) može biti delimično, totalno i prstenasto.

Delimično pomračenje je najčešće i nastaje kad Mesečeva senka ne prekrije u potpunosti disk Sunca. Kod svakog pomračenja na najvećem delu Zemlje, gde je pomračenje vidljivo, ono se vidi kao delimično. Totalno pomračenje nastaje kad mesečeva senka u potpunosti “sakrije” Sunce. Kako je rastojanje Zemlja – Mesec promenljivo nekad se desi da je Mesec nešto dalji od naše planete pa njegova senka nije dovoljno velika da pokrije Sunce. U tom slučajnu u trenutku maksimuma oko Mesečeve senke ostaje vidljiv jedan “sjajan” prsten Sunčeve svetlosti, pa se ovakav tip pomračenja naziva prstenasto pomračenje.

Ima li opasnosti?

Pomračenje Sunca nije opasna pojava i nema nikakvih razloga za strah! Ako ne odlučite da posmatrate pomračenje, verovatno ga nećete ni primetiti niti ima potrebe da zbog pomračenja brinete ili se ponašate drugačije nego bilo kog drugog dana. Pomračenju iz 1999. godine prethodila je kampanja koja je ljude plašila različitim pričama o povećanom zračenju i drugim opasnim pojavama tokom pomračenja. Sve te priče bile su pogrešne, nikakvog povećanja zračenja nema. Sunce sija na potpuno isti način kao i bilo kog drugog dana, jedina je razlika u tome što se između nas i Sunca nalazi Mesec pa čak i ono što sa Sunca dolazi do nas drugim danima tad ne može.

Kada je sledeće pomračenje?

Gledano za celu planetu pomračenje Sunca nastaje nije retka pojava. Svake godine na Zemlji se dogodi između dva i pet pomračenja Sunca. Poslednji put je pet pomračenja u godini zabeleženo je 1935. godine, a sledeći put to će se dogoditi tek 2206. godine. U proseku, u svakom veku nastupi oko 240 pomračenja Sunca. Iako na osnovu ovih podataka pomračenje Sunca deluje kao česta pojava mi ga ne viđamo toliko često. Zona pomračenja, naročito totalnog, je mala i tokom svakog pomračenja pokriva samo jedan mali deo površine naše planete. U proseku iz iste tačke na Zemlji moguće je posmatrati totalno pomračenje jednom u 300-400 godina.

Sledeće sledeće totalno pomračenje u Evropi videće se 12. avgusta 2026. godine, ali iz naših krajeva ovo pomračenje će biti vrlo “malo”. Godinu dana kasnije, 2. avgusta 2027. godine linija totalnog pomračenja proćiće kroz sever Afrike i tada će iz naših krajeva biti vidljivo pomračenje magnitude 67%. Ako ne želite da čekate 2027. godinu predstojeće pomračenje (25. oktobra) je najbolja prilika za posmatranje delimičnog pomračenja Sunca..

Ako na dan pomračenja budete u Nišu pomračenje možete da posmatrate sa članovima Astronomskog društva “Alfa”. Za više informacija o planiranim aktivnostima pratite sajt i Facebook stranu AD “Alfa”.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.