skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Škola astrofotografije na Debelom Brdu

U periodu od 3. do 23. avgusta na Debelom Brdu (1150 m nv) pod okriljem Istraživačke stanice Petnica kod Valjeva održan je posmatrački kamp Petničke meteorske grupe. Početku kampa prethodila je škola za nove posmatrače. Novi program koji je takodje bio uveden kao primaran bio je i astofotografija. Na meni je bila odgovornost predavanja i izvodjenja aktivnosti vezanih za tu oblast. U okviru škole su održana tri predavanja vezana za ovu tematiku. Nakon toga nastavljeno je sa praktičnim radom u toku 16-dnevnog posmatračkog dela koji je izvodjen na pomenutom Debelom Brdu. Ova lokacija spada u tamne posmatračke lokacije gledano po karti svetlosnog zagadjenja ovog dela Balkana. Nadmorska visina i povoljna strujanja obezbedjuju dobru atmosferu za posmatrače i pre svega one još probirljivije – astrofotografe.

Sam planinarski dom u kome smo bili smešteni je relativno dobro opremljen za duži boravak ljudi, bez obzira na starost objekta (1960. godine izgradjen). Po prvi put se desilo da u tradiciji dugoj preko 20 godina, za sve vreme trajanja nemamo kišu. Medjutim, bilo je oblačnosti koja je dolazila iz pravca Drine tj. zapada, tako da nisu sve večeri bile vizuelno idealne. U danima visokih temperatura u atmosferi je bilo i prisustvo prašine, ali kiše nije bilo ni za lek da pored osušenih livada i već delom požutelih šuma ih malo propere i natopi, kao i nebo nad nama. Relativna vlažnost je takodje sve vreme bila prilično niska tako da nismo imali problema sa njom. Samo posmatranje aktivnosti meteorskog roja Perseida je proteklo više nego uspešno i svi podaci su odmah nakon posmatranja obradjivani i prosledjivani Internacionalnoj meteorskoj organizaciji (IMO).

Snimano je sa dva moja instrumenta. Prvo je njutnovim teleskopom 200/1000 sniman Mesec, Jupiter i Venera pomoću web modifikovane kamere. Ove objekte smo snimali u početnom periodu kampa pošto je tako iziskivala Mesečeva faza koja je bila u poslednjoj četvrti. Nakon toga, dobijeni snimci su zajednički obradjivani u Registax-u. Takodje, vizuelno smo posmatrali i ostale interesantne objekte. U periodu maksimuma 12. avgusta izvršeno je celonoćno snimanje dela neba sa širokim poljem u cilju detektovanja meteora na snimcima i odredjivanja radijanta.

Nakon prolaska maksimuma i približavanja faze mladog Meseca, primarni akcenat je stavljen na astrofotografska snimanja i obradu. U pun pogon stavljen je refraktor Skywatcher ED 80/600 pro, koji je trebao da dokaže svoju reputaciju, dodatno ojačan sa flat field korektorom 0.85. Za sve vreme trajanja kampa uradjeno je i obradjeno devet objekata dubokog neba. Prvi objekat koji je sniman bila je Velika galaksija u Andromedi M31, koju smo zajednički snimali i obradili Igor Smolić i ja. Ta fotografija je odmah nakon toga objavljena u svim medijima i u štampanim izdanjima svih najvećih dnevnih listova u Srbiji. Bila je to prava medijska promocija za Petničku meteorsku grupu, kao i za mene kao autora, naravno.

Svi objekti koji su snimani su odmah narednog dana obradjivani. U samu obradu su bili uključeni i svi oni koji su pokazali interesovanje za ovo kosmičkog šetanje po nebu. Akcenat u toku obrade je stavljen na naprednu HDR tehniku toniranja u astrofotografiji koja je inače dala zadivljujuće rezultate još na prvom snimku Andromedine galaksije. Na taj način se došlo do jedinstvenih snimaka koji su iskorak u dobrom pravcu. Učesnici škole su i sami obradjivali i pravili svoje verzije obrade. Što se tiče opreme koja je upotrebljena ona je dala takodje izuzetne rezultate, a sam instrument se pokazao kao jako moćan astofotografski alat.

Može se reći da je ovo bila jedinstvena i prva astrofotografska škola koja je organizovana na ovakav način u našoj zemlji. Nadajmo se da će ovo biti podsticaj i drugim autorima da isto tako nastupe i pokrenu svoje aktivnosti u pravcu sopstvenog rada i deljenja istog sa svima onima koji su zainteresovani za ovu oblast. No, to ostavimo na volju njima. Ja sam svoj doprinos za sada dao koliko je to bilo moguće i u skladu sa potrebama meni dragih prijatelja i saradnika.

U prilogu izveštaja nalaze se i devet fotografija dubokog neba koje sam finalno obradio nakon snimanja. Na svaku od njih možete kliknuti da bi dobili veću sliku:

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.