skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Spasimo nauku – utorak, 2. jul u 10 časova

naukaPoštovane koleginice, kolege i svi poštovaoci nauke,

Pozivamo Vas da podržite i učestvujete na protestu naučnih radnika pod nazivom SPASIMO NAUKU, koji će se održati u UTORAK, 2. JULA, na TRGU NIKOLE PAŠIĆA u Beogradu, sa početkom u 10 ČASOVA pre podne.

Suštinski razlog za održavanje protesta SPASIMO NAUKU! je nedostatak stručnog i ozbiljnog odnosa države prema nauci, u svakom pogledu. Ugrožen je opstanak nauke u Srbiji.

Naučni radnici još uvek, od početka 2013. godine nisu dobili sredstva za materijalne troškove i na taj način su ostali bez osnovnih sredstva za naučnoistraživački rad i održavanje opreme. Takođe, predviđena, a neisplaćena sredstva su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji. Najavljenim rebalansom budžeta kojim se planira smanjenje budžeta za nauku, sadašnje katastrofalno stanje će se još pogoršati i zato stupamo u protest sve dok se ne ispune naši

Z A H T E V I

  1. Podići nivo ovogodišnjih materijalnih troškova po istraživaču na 50% vrednosti iz 2010. godine, a pri usvajanju budžeta za 2014. godinu obezbediti sredstva kojima će nivo materijalnih troškova po istraživaču (DMT2) biti vraćen na isti nivo iz 2010. godine.
  2. Povećati ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog dohotka u 2015. godine, u skladu sa Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
  3. Usvojiti kolektivni ugovor kojim bi se regulisao radno-pravni status zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama, u skladu sa Zakonom o radu, kako bi se prestalo sa diskriminacijom zaposlenih u institutima, u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru.
  4. Prestati sa neopravdanim kašnenjem isplata zarada i materijalnih troškova, kao i pri donošenju pravnih akata.
  5. Doneti zakon do kraja 2013. godine, kojim će se ustanoviti novi organizacioni model finansiranja nauke, po ugledu na rešenja u Evropi i svetu.
  6. Ostavke ministra Žarka Obradovića i svih odgovornih zbog nestručnosti, neodgovornosti, nerešavanja i ignorisanja problema u resoru nauke.
  7. Hitan sastanak sa predsednikom Vlade Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kako bi se usvojile i sprovele neophodne mere za opstanak nauke.

OBRAZLOŽENJE ZAHTEVA

Imajući u vidu realne mogućnosti, u 1. zahtevu tražimo da se obezbedi minimum finansiranja kojim će se omogućiti opstanak nauke u Srbiji. Predviđena, a još uvek neisplaćena sredstva za naučnoistraživački rad u 2013. godini (DMT2) su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji.

U 2. zahtevu tražimo da država poštuje, umesto što uporno ignoriše svoju Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja, koja podrazumeva povećanje ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog dohotka do 2015. godine.

Našim 3. zahtevom tražimo da se u skladu sa Zakonom o radu hitno usvoji kolektivni ugovor, koji još uvek ne postoji, a kojim bi se regulisala prava i obaveze zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama. Zbog nepostojanja Kolektivnog ugovora zaposleni u naučnoj delatnosti se nalaze u svojevrsnom pravnom vakumu i u nemogućnosti da ostvare svoja osnovna prava. Neverovatna je činjenica da se na usvajanje kolektivnog ugovora još uvek čeka.

U 4. zahtevu tražimo da se u narednih 15 dana realizuju planirani materijalni troškovi za 2013. godinu, kao i da se u narednih mesec dana pripreme aneksi projektnih ugovora kojima će biti obezbeđena dodatna sredstva neophodna za opstanak naučne delatnosti u Srbiji. Naglašavamo da su dugoročna planiranja i neometan priliv već odobrenih sredstava neophodni za održivost naučnoistraživačke delatnosti. Zastoji u isplati odobrenih sredstava ugrožavaju rad na naučnim eksperimentima, onemogućvaju realizaciju unapred isplaniranih istraživanja, međunarodnih naučnih skupova i dolazak gostujućih istraživača, čineći veliku štetu našoj nauci i državi.

U 5. zahtevu tražimo da se do kraja godine donese zakon kojim bi se, po uzoru na dobru praksu iz evropskih zemalja, ustanovila institucija koja bi na sebe preuzela poslove finansiranja nauke već u narednom projektnom ciklusu. Naučnoistraživačka delatnost podrazumeva dugoročna planiranja sa stabilnim finansiranjem.

U 6. zahtevu tražimo ostavku ministra Žarka Obradovića i ostalih odgovornih, zbog svih nabrojanih problema za koje nije pokazana ni spremnost, ni sposobnost da budu rešeni, kao i zbog neodgovornog i nestručnog vođenja resora nauke, koji je doveden ivicu propasti. Ukoliko ministar ne bude podneo ostavku, tražićemo da ga Vlada smeni.

PODRŽITE NAS!

Ako koristite FaceBook lajkujte stranu https://www.facebook.com/SpasimoNauku

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.