(super)Mesec 2014 – prvi put [12.07.2014]

Supermesec

Credit: From Quark to Quasars

Večeras je pun Mesec, ali ne običan već supermesec! U astronomskom smislu pojam “supermesec” nema neko posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo popularna poslednjih godina. Supermesec označava onaj pun Mesec koji nastaje u trenutku kad je naš satelit najbliži Zemlji.

Kružeći oko Zemlje Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50000 kilometara. Na orbitu Meseca, kao i svih drugih tela u Sunčevom sistemu, utiče mnogo različitih faktora, pa rastojanja nisu ista tokom svake rotacije. Tokom perioda potrebnog da Mesec jednom obiđe oko Zemlje rastojanje između ova dva tela svakog dana promeni se za nekoliko hiljada kilometara, tj. svakog dana Mesec je oko 5000 kilometara bliži/dalji nego prethodnog/sledećeg dana. Tokom meseci i godina rotacije Meseca oko Zemlje tačna rastojanja u apogeju i perigeju variraju za određen broj kilometara.

Pun supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike (približno) poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. U proseku se ovo događa na svakih 13 meseci i 18 dana. Prethodne supermesece mogli smo da vidimo marta 2011, maja 2012 i juna 2013. godine. Ova, 2014. godina biće zanimljiva po tome što se u njoj neće pojaviti jedan već tri Supermeseca i to 12. jula, 10. avgusta i 9. septembra.

Definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije. Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Richard Nolle. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). U definiciji nije objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta.

Astronomski gledano, pun (super)Mesec nastupiće sutra ujutru, 13. jula, u 6:14h a Mesec će se u perigeju naći četiri sata kasnije, u 10:28h. U tom trenutku Mesec će od nas biti udaljen 358258 kilometara. Najbliži pun Mesec (tj. naj-Supermesec) ove godine biće 10 avgusta, kada će on od nas biti udaljen 356896 kilometara.

“Običan” i “super” pun Mesec iz 2007. godine (Izvor: My Dark Sky)

Tokom obilaska Meseca oko Zemlje, sa rastojanjem, menja se i njegova prividna veličina na nebu. Kada je Mesec najbliži (u perigeju) prividan disk punog Meseca može da bude i skoro 15% veći i 30% sjajniji od diska najudaljenijeg Meseca. Zbog ove promene prividne veličine Meseca na nebu ovaj “perigejski pun Mesec”, kako se u astronomiji naziva, u široj javnosti dobio je, jednostavan i zanimljiv, nadimak “Supermesec”.

Pojam Supermesec prvi je uveo astrolog Ričard Nole još 1979. godine. Iako nema nikakav astronomski i naučni značaj, kao i astrologija,  ovaj “fenomen” postao je popularan u javnosti i najčešće se povezuje sa različitim vrstama kataklizme, ličnim, lokalinim i globalnim.

Ako verujete u teorije zavere i kataklizme onda za vas dolazi opasan period. Mesec se opasno približava, ne dolazi jedan već čak tri uzastopna Supermeseca. Bežite u podrume i skloništa, pripremite dovoljno vode i hrane, sedite tamo u strahu i ne izlazite odatle dok ne prođe smak sveta.

Svi ostali možemo da se nadamo da će se oblaci razići a noć biti vedra. Ako imate priliku pogledajte večerašnji “supermesec”. Golim okom, verovatno, nećete da primetite razliku u odnosu na pun Mesec koji ste videli prošlog meseca, ali ovo je zgodna prilika da pogledate našeg najbližeg komšiju i možda napravite neku interesantnu fotografiju.

Ako odlučite da pokušate da slikate Mesec , osim sreće, dobro je da imate:

• fotoaparat sa velikim zoom objektivom (tzv. “bridge” fotoaparati) ili dSLR aparat sa objektivom od bar 200mm
• stativ
• daljinski okidač (ako nemate, koristite “self” tajmer na vašem aparatu, sa pauzom od bar 2 sekunde)

Za (najjednostavnije) snimanje je potrebno da znate nekoliko bitnih stvari:

• isključite automatski mod na aparatu
• ISO osetljivost aparata postavite na minimum (npr 100-200, u zavisnosti od vašeg aparata)
• izaberite mali otvor blende, bar f/8 ili manje (dobri rezultati postižu se sa f/11, f/16 itd)
• ako vaš aparat omogućava, snimajte u RAW formatu
• ako možete da birate koristite manuelni fokus, pošto se automatika aparata loše snalazi u ovakvim uslovima
• eksperimentišite sa ekspozicijom; Mesec je sjajan i kreće se brzo, potrebne su kratke ekspozicije, oko npr. 1/125 sekundi.

Više o fotografisanju Meseca možete da pročitate ovde. Srećno, ako uspete pošaljite fotografije koje ste snimili!