530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Nobelova nagrada za hemiju (2017)

Kraljevska akademija nauke objavila je imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju jutros u Stokholmu. Jackues Dubochet sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, Joachim Frank sa Columbia univerziteta i Richard Henderson iz Laboratorije za molekularnu biologiju MRC-a u Velikoj Brtaniji podjednako su podelili nagradu.

Nobelova nagrada za hemiju u 2017. godini dodeljena je trojici naučnika koji su razvili tehniku koja omogućava sagledavanje najfinijih detalja molekula, a što je pre samo nekoliko decenija bilo nezamislivo. Takozvana krioelektronska mikroskopija je tehnika koja omogućava rezoluciju proteina i drugih bioloških molekula na atomskom nivou. Ovakav način sagledavanja molekula proteina mogao bi biti od pomoći za bolje razumevanje bioloških procesa, a samim tim i za borbu protiv bolesti na nove načine.

Proteini u telu imaju višestruku ulogu i „izvršavaju razne zadatke“. Već dugo je poznat njihov značaj, ali su tek u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući novoj krioelektronskoj mikroskopiji, uspešno napravljene slike proteina na molekularnom nivou. Prošle godine, krioelektronska mikroskopija je korišćena za određivanje strukture virusa Zika, što bi moglo pomoći istraživačima da pronađu nove načine za borbu protiv bolesti koju ovaj virus izaziva.

Pre razvoja krioelektronske mikroskopije postojale su dve metode koje su se koristile za određivanje strukture proteina: rentgenska kristalografija i nuklearna magnetna rezonanca, ali obe metode imaju nedostatke. Prva zahteva da protein može da formira krutu kristalnu strukturu, a drugi je primenljiv samo za istraživanje malih proteina.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: