apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Nobelova nagrada za hemiju (2017)

Kraljevska akademija nauke objavila je imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju jutros u Stokholmu. Jackues Dubochet sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, Joachim Frank sa Columbia univerziteta i Richard Henderson iz Laboratorije za molekularnu biologiju MRC-a u Velikoj Brtaniji podjednako su podelili nagradu.

Nobelova nagrada za hemiju u 2017. godini dodeljena je trojici naučnika koji su razvili tehniku koja omogućava sagledavanje najfinijih detalja molekula, a što je pre samo nekoliko decenija bilo nezamislivo. Takozvana krioelektronska mikroskopija je tehnika koja omogućava rezoluciju proteina i drugih bioloških molekula na atomskom nivou. Ovakav način sagledavanja molekula proteina mogao bi biti od pomoći za bolje razumevanje bioloških procesa, a samim tim i za borbu protiv bolesti na nove načine.

Proteini u telu imaju višestruku ulogu i „izvršavaju razne zadatke“. Već dugo je poznat njihov značaj, ali su tek u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući novoj krioelektronskoj mikroskopiji, uspešno napravljene slike proteina na molekularnom nivou. Prošle godine, krioelektronska mikroskopija je korišćena za određivanje strukture virusa Zika, što bi moglo pomoći istraživačima da pronađu nove načine za borbu protiv bolesti koju ovaj virus izaziva.

Pre razvoja krioelektronske mikroskopije postojale su dve metode koje su se koristile za određivanje strukture proteina: rentgenska kristalografija i nuklearna magnetna rezonanca, ali obe metode imaju nedostatke. Prva zahteva da protein može da formira krutu kristalnu strukturu, a drugi je primenljiv samo za istraživanje malih proteina.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: