NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Nobelova nagrada za hemiju (2017)

Nobelova nagrada za hemiju (2017) 1Kraljevska akademija nauke objavila je imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju jutros u Stokholmu. Jackues Dubochet sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, Joachim Frank sa Columbia univerziteta i Richard Henderson iz Laboratorije za molekularnu biologiju MRC-a u Velikoj Brtaniji podjednako su podelili nagradu.

Nobelova nagrada za hemiju u 2017. godini dodeljena je trojici naučnika koji su razvili tehniku koja omogućava sagledavanje najfinijih detalja molekula, a što je pre samo nekoliko decenija bilo nezamislivo. Takozvana krioelektronska mikroskopija je tehnika koja omogućava rezoluciju proteina i drugih bioloških molekula na atomskom nivou. Ovakav način sagledavanja molekula proteina mogao bi biti od pomoći za bolje razumevanje bioloških procesa, a samim tim i za borbu protiv bolesti na nove načine.

Proteini u telu imaju višestruku ulogu i „izvršavaju razne zadatke“. Već dugo je poznat njihov značaj, ali su tek u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući novoj krioelektronskoj mikroskopiji, uspešno napravljene slike proteina na molekularnom nivou. Prošle godine, krioelektronska mikroskopija je korišćena za određivanje strukture virusa Zika, što bi moglo pomoći istraživačima da pronađu nove načine za borbu protiv bolesti koju ovaj virus izaziva.

Pre razvoja krioelektronske mikroskopije postojale su dve metode koje su se koristile za određivanje strukture proteina: rentgenska kristalografija i nuklearna magnetna rezonanca, ali obe metode imaju nedostatke. Prva zahteva da protein može da formira krutu kristalnu strukturu, a drugi je primenljiv samo za istraživanje malih proteina.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: