“Parada planeta”, poznata i kao planetarno poravnanje, predstavlja zanimljiv nebeski događaj tokom kojeg se više planeta prividno grupiše na nebu iz perspektive posmatrača na Zemlji. Ovaj fenomen se, kako je ...
Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
Jos jedna ovogodisnja Nobelova nagrada ostaje u Evropi, i ponovo odlazi u Nemacku. Ovogodisnja nagrada za hemiju dodeljena je Gerhard Ertl (Dept. of Physical Chemistry, Fritz-Haber-Institut der Max-Planck-Gesellschaft, Nemacka), koji je inace 1961. diplomirao fiziku. Nagradu je dobio za rad u oblasti fizicke hemije i to za doprinos u istrazivanju povrsina cvrstih tela
Nobelovci su nekada bili poznati i pre dobijanja nagrade, sada cesto o buducim kandidatima znaju samo oni koji su manje/vise vezani za tu oblast nauke. Proslo je vreme mladih i poznatih Nobelovaca, sada su to sve ljudi pred penzijom ili u penziji.
Hteo sam jos danas da objasnim razlog zbog koga je bas on dobio nagradu, ali malo sam se spetljao sa terminologijom. Probacu nekako da objasnim.
Poznato je da dolazi do promena na povrsinama metala pri kontaktu sa vazduhom i pre svega vlagom – gvozdje rdja, bakar dobije onu zelenkastu boju, srebro postane sivo itd. Do tih promena dolazi zato sto molekuli vazduha (kiseonika) prodiru kroz povrsinu metala, tj. ulaze u kristalnu resetku metala. Ovi pridosli atomi reaguju s aatomima metala i tako nastaju oksidi. Ovaj proces odigrava se samo u jednom mikroskopski tankom povrsinskom sloju. Sutina rada G. Ertlera je pronalazak metoda za izucavanje hemijskih promena u tim tankim povrsinskim slojevima. Znacaj njegovih, i ostalih istrazivanja u toj oblasti, je u pronalazenju otpornijih metala, zastitnih farbi itd. Postoje cak i mogucnosti da se na ovim metodama baziraju i mehanizmi za zastitu i obnavljanje ozonskog omotaca.
Nadam se da sam bar malo uspeo da objasnim za koja istrazivanja je nagrada dodeljena, ako ima pitanja probacu da odgovorim 🙂
![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 13")
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 20")
Nekad su ljudi lepo znali, ko dobio Nobelove…Sad vala i da pisem ne bih popamtila.
Nego, aj ti to onako malo seljacki pojasnis…po cemu je on dobio Nobelovu. Tipa…sta je to sto je otkrio na povrsini cvrstih tela..ili ja puno iskam?
Nobelovci su nekada bili poznati i pre dobijanja nagrade, sada cesto o buducim kandidatima znaju samo oni koji su manje/vise vezani za tu oblast nauke. Proslo je vreme mladih i poznatih Nobelovaca, sada su to sve ljudi pred penzijom ili u penziji.
Hteo sam jos danas da objasnim razlog zbog koga je bas on dobio nagradu, ali malo sam se spetljao sa terminologijom. Probacu nekako da objasnim.
Poznato je da dolazi do promena na povrsinama metala pri kontaktu sa vazduhom i pre svega vlagom – gvozdje rdja, bakar dobije onu zelenkastu boju, srebro postane sivo itd. Do tih promena dolazi zato sto molekuli vazduha (kiseonika) prodiru kroz povrsinu metala, tj. ulaze u kristalnu resetku metala. Ovi pridosli atomi reaguju s aatomima metala i tako nastaju oksidi. Ovaj proces odigrava se samo u jednom mikroskopski tankom povrsinskom sloju. Sutina rada G. Ertlera je pronalazak metoda za izucavanje hemijskih promena u tim tankim povrsinskim slojevima. Znacaj njegovih, i ostalih istrazivanja u toj oblasti, je u pronalazenju otpornijih metala, zastitnih farbi itd. Postoje cak i mogucnosti da se na ovim metodama baziraju i mehanizmi za zastitu i obnavljanje ozonskog omotaca.
Nadam se da sam bar malo uspeo da objasnim za koja istrazivanja je nagrada dodeljena, ako ima pitanja probacu da odgovorim 🙂
SUPER BRATE