Međunarodni naučni skup “Numeričko modeliranje vremena i klime”

Međunarodni naučni skup „Numeričko modeliranje vremena i klime: počeci, sadašnjost i vizija budućnosti”, koji će biti održan u ponedeljak, 10. septembra, od 9 sati, u Svečanoj sali SANU, motivisan je idejom obeležavanja 45-godišnjice od kada je u Beogradu, 1973. godine, napisan prvi savremeni komjuterski kôd za rešavanje hidrodinamičkih jednačina kretanja vazduha, tj. kôd za simuliranje i prognozu vremena. Taj kôd je već sadržao elemente koji su bili ispred svog vremena i tek su nedavno postali opšteprihvaćeni. Kôd je napisao Fedor Mesinger, danas akademik SANU, a ubrzo mu se u daljem usavršavanju tog kôda pridružio postdiplomski student Zaviša Janjić, sada dopisni član SANU.

Veoma brzo ovaj kôd je privukao pažnju nekoliko istaknutih stručnjaka drugih zemalja. Italijan Stefano Tibaldi je došao na neko vreme u Beograd da proučava kôd i ponese ga sa sobom, dok je Irac Rej Bejts preuzeo kôd i odneo ga u Egipat gde je bio na jednogodišnjem boravku u okviru projekta Svetske Meteorološke organizacije (SMO). Sledila je prva prezentacija motiva za ovaj posao i rezultata na Kongresu komisije za osnovne sisteme SMO u Beogradu 1974. godine i, nešto kasnije, prva operativna instalacija kôda, tada već opremljenog sistemom za analizu početnih podataka, u tadašnjem Saveznom hidrometeorološkom zavodu.

Od ovog početnog kôda, modela, tada prozvanog „LAPEM“ (Limited Area Primitive Equation Model), pa nešto kasnije „HIBU“ (Hydrometeorological Intitute and Belgrade University model) najstajali su kasniji, sa značajnim usavršavanjima, sve do današnjeg „Eta“ modela.

Akademijski odbor za klimatski sistem Zemlje i delo Milutina Milankovića, predlagač skupa, smatra da bi bilo prikladno da se tokom ovog događaja evociraju početni koraci, uz prikaz veoma vidnog mesta u kome se rezultujući model, Eta, danas u svetu nalazi. Pored toga, cilj je da vodeći naučnici iz ove oblasti prikažu viziju budućeg razvoja navedenog modela. To je naročito atraktivno zato što se numerička tehnologija ove vrste danas oprema modelima za račun povezanih sistema: za promene okeanskih strujanja, vegetatacije tla, ledenih pokrivača okeana, ledenih naslaga na Grenlandu i Antarktiku, kako bi se računale projekcije promene klime za razna moguća scenarija povećavanja sadržine gasova staklene bašte u atmosferi.

Više program skupa i Zbornik apstrakata možete da pogledate ovde.