apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Svetski dan zdravlja životne sredine

Kako kompanije u Srbiji korišćenjem inovativnih tehnoloških rešenja pokušavaju da smanje štetu po životnu sredinu i zdravlje ljudi?

Danas je Svetski dan zdravlja životne sredine koji se širom planete proslavlja 26. septembra, a koji do sada nije obeležavan u Srbiji. Ovaj dan posvećen je ukazivanju na negativni uticaj životne sredine na zdravlje ljudi.

Tim povodom medijska inicijativa “Nauke kroz priče” organizovala je uoči Svetskog dana zdravlja životne sredine, u utorak, 25. septembra tribinu „Kako smanjiti štetu“, na kojoj su naučnici i predstavnici kompanija govorili o primerima pozitivnih praksi koje za cilj imaju smanjenje štete po okruženje i po ljude (Harm reduction pristup).

Dr Marija Mitrović Dankulov, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku u Beogradu podsetila je na istorijski primer parne mašine čiji je nastanak podstakao industrijsku revoluciju ali je istovremeno izazvao nesagledive negativne posledice po životnu sredinu s kojima moramo da se suočimo. „Inovacije su način na koji se suočavamo sa izazovima, ali moramo razmišljati o balansu njihovih pozitivnih i negativnih efekata inovacija“, navela je dr Mitrović Dankulov.

Govoreći o viziji „budućnosti bez duvanskog dima“, Tamara Stanković, direktorka korporativnih poslova za jugoistočnu Evropu kompanije Philip Morris International govorila je o istraživanjima koja su dovela do njihovih alternativnih duvanskih proizvoda koji imaju manje negativnih posledica na ljudsko zdravlje i životnu sredinu. „Bili smo i jesmo deo problema kada su javno zdravlje i zaštita životne sredine u pitanju. Sada dajemo sve od sebe da budemo i deo rešenja“, rekla je Stanković, navodeći kako ova kompanija investira u nauku i zapošljava oko 400 naučnika u dva istraživačka centra u Švajcarskoj i Singapuru.

O tome koliko korisnici potrošačke elektronike, kao što su pametni telefoni, prilikom kupovine proizvoda vode računa o tome da li se u proizvodnji vodilo računa o uticaju na životnu sredinu, govorio je šef razvoja domaćeg brenda Tesla, Željko Đurić. On je naveo da se sa svakom novom generacijom uređaja radi na smanjenju potrošnje električne energije, kao i da se poštuju strogi propisi Evropske unije o ograničenju upotrebe štetnih materijala.

Specijalista održivog razvoja u kompaniji Dehlaize Srbija, Uroš Radojević ukazao je na problem reciklaže organskog otpada iz velikih trgovinskih lanaca, navodeći da je jedno od mogućih rešenja doniranje proizvoda koji više nisu „prva klasa“ Banci hrane. On je dodao da je kampanja za izbacivanje kesa smanjila njihovu upotrebu za 70 odsto u njihovim trgovinama.

“Ljudu su neretko skloni štetnom ponašanju po sebe, svoje bližnje i životnu sredinu. Uz to, od takvog ponašanja neće ni lako odustati”, rekla je dr Nevena Buđevac, psiholog sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu, objašnjavajući šta zapravo podrazumeva takozvani „Harm reduction“ pristup rešavanju ekoloških i zdravstvenih izazova. „Ranije je tražena nulta tolerancija, a sva aktivnost u smanjenju šteta svodila se samo na kontrolu“, rekla je dr Buđevac dodajući da novi pristup podrazumeva postupni i partnerski odnos koji vodi postepenom smanjenu štetnog ponašanja.

Tribina “Kako smanjiti štetu” organizovana je u okviru projekta Harm Reduction Initiative čiji je nosilac Institut za fiziku u Beogradu.

Izvor: www.naukakrozprice.rs

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: