cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

Svetski dan zdravlja životne sredine

Kako kompanije u Srbiji korišćenjem inovativnih tehnoloških rešenja pokušavaju da smanje štetu po životnu sredinu i zdravlje ljudi?

Danas je Svetski dan zdravlja životne sredine koji se širom planete proslavlja 26. septembra, a koji do sada nije obeležavan u Srbiji. Ovaj dan posvećen je ukazivanju na negativni uticaj životne sredine na zdravlje ljudi.

Tim povodom medijska inicijativa “Nauke kroz priče” organizovala je uoči Svetskog dana zdravlja životne sredine, u utorak, 25. septembra tribinu „Kako smanjiti štetu“, na kojoj su naučnici i predstavnici kompanija govorili o primerima pozitivnih praksi koje za cilj imaju smanjenje štete po okruženje i po ljude (Harm reduction pristup).

Dr Marija Mitrović Dankulov, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku u Beogradu podsetila je na istorijski primer parne mašine čiji je nastanak podstakao industrijsku revoluciju ali je istovremeno izazvao nesagledive negativne posledice po životnu sredinu s kojima moramo da se suočimo. „Inovacije su način na koji se suočavamo sa izazovima, ali moramo razmišljati o balansu njihovih pozitivnih i negativnih efekata inovacija“, navela je dr Mitrović Dankulov.

Govoreći o viziji „budućnosti bez duvanskog dima“, Tamara Stanković, direktorka korporativnih poslova za jugoistočnu Evropu kompanije Philip Morris International govorila je o istraživanjima koja su dovela do njihovih alternativnih duvanskih proizvoda koji imaju manje negativnih posledica na ljudsko zdravlje i životnu sredinu. „Bili smo i jesmo deo problema kada su javno zdravlje i zaštita životne sredine u pitanju. Sada dajemo sve od sebe da budemo i deo rešenja“, rekla je Stanković, navodeći kako ova kompanija investira u nauku i zapošljava oko 400 naučnika u dva istraživačka centra u Švajcarskoj i Singapuru.

O tome koliko korisnici potrošačke elektronike, kao što su pametni telefoni, prilikom kupovine proizvoda vode računa o tome da li se u proizvodnji vodilo računa o uticaju na životnu sredinu, govorio je šef razvoja domaćeg brenda Tesla, Željko Đurić. On je naveo da se sa svakom novom generacijom uređaja radi na smanjenju potrošnje električne energije, kao i da se poštuju strogi propisi Evropske unije o ograničenju upotrebe štetnih materijala.

Specijalista održivog razvoja u kompaniji Dehlaize Srbija, Uroš Radojević ukazao je na problem reciklaže organskog otpada iz velikih trgovinskih lanaca, navodeći da je jedno od mogućih rešenja doniranje proizvoda koji više nisu „prva klasa“ Banci hrane. On je dodao da je kampanja za izbacivanje kesa smanjila njihovu upotrebu za 70 odsto u njihovim trgovinama.

“Ljudu su neretko skloni štetnom ponašanju po sebe, svoje bližnje i životnu sredinu. Uz to, od takvog ponašanja neće ni lako odustati”, rekla je dr Nevena Buđevac, psiholog sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu, objašnjavajući šta zapravo podrazumeva takozvani „Harm reduction“ pristup rešavanju ekoloških i zdravstvenih izazova. „Ranije je tražena nulta tolerancija, a sva aktivnost u smanjenju šteta svodila se samo na kontrolu“, rekla je dr Buđevac dodajući da novi pristup podrazumeva postupni i partnerski odnos koji vodi postepenom smanjenu štetnog ponašanja.

Tribina “Kako smanjiti štetu” organizovana je u okviru projekta Harm Reduction Initiative čiji je nosilac Institut za fiziku u Beogradu.

Izvor: www.naukakrozprice.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: