apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Zašto je Mesec večeras bio “čudan”?

Mesečeva korona (Guillaume Cannat, Francuska)

Večeras, sa par minuta razmaka dobio sam dva telefonska poziva. Pitanje je bilo slično i glasilo je “Šta se to vidi oko Meseca?” Prvo sam pomislio da je povod za pitanje priča o Mesecu koji će 19. marta najbliži Zemlji i povezanosti sa zemljotresom u Japanu, ali reč “vidim” i dva poziva skoro istovremeno značila su da je ipak reč o nečemu drugom i ozbiljnijem.

Rešenje je bilo samo jedno – sišao sam ispred zgrade da potražim Mesec i vidim šta se dešava. Ono što se videlo bila je poznata optička atmosferska pojava.

Povremeno oko Meseca mogu da se vide različiti svetlosni efekti. U zavisnosti od uslova “slika” se razlikuje ali najpoznatije pojave poznate su kao Mesečeva korona i halo.

Nastanak haloa oko Meseca

Mesečev halo i mesečeva korona nastaju na sličan način kao i duga – prelamanjem svetlosti na kristalima leda ili kapljicama vode u gornjim slojevima atmosfere.

Halo ima oblik velikog prstena koji okružuje Mesec. Nastaje prelamanjem svetlosti Meseca (ili, precizbije rečeno svetlosti Sunca) na kristalima leda u oblacima na velikim visinama. Mehanizam nastanka ovih kristala leda nije u potpunosti poznat ali svi oni imaju približno isti oblik šestougla i slične dimenzije. Nastaju u cirusima, oblacima koji se nalaze na visini od oko 7000 metara, brzim zaleđivanjem kapljica vode.

Mesečev halo (Philippe Moussette, Kanada)

Halo koji nastaje na ovakav način najčešće je od Meseca udaljen približno 22 lučna stepena. Nekad se događa da kristali nisu iste dimenzije i oblika pa do prelamanja dolazi pod rugim uglom, najčešće od 46 stepeni.

Mesečeva korona nastaje na sličan način kao halo ali ima mnogo manje dimenzije i nalazi se bliže disku Meseca. Nastaju zbog prolaska svetlosti kroz tanak sloj oblaka na velikim visinama, zbog prelamanja na kapljicama vode ili česticama prašine, dima, polena itd. Najčešće su bele boje ali u prstenu se mogu pojaviti i sve dugine boje.

Ponekad se dešava da korona i halo nastanu istovremeno.

One Response
  1. avatar 01. 11. 2011.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: