thaler_postcard

Nobelova nagrada za ekonomiju (2017)

Nobelova nagrada u oblasti ekonomije za 2017. godinu dodeljena je Ričardu Taleru, američkom ekonomisti. On je ovu prestižnu nagradu dobio za dostignuća u oblasti bihejvioralne ekonomije. Ričard Taler (Richard H. Thaler) ...
2017 Physics Nobel

Nobelova nagrada za fiziku (2017)

Svake godine, tokom prve nedelje oktobra, Švedska kraljevska akademija nauka objavljuje imena dobitnika Nobelove nagrade. Do sada su objavljena imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju i književnost. ...
hemija2017

Nobelova nagrada za hemiju (2017)

Kraljevska akademija nauke objavila je imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju jutros u Stokholmu. Jackues Dubochet sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, Joachim Frank sa Columbia univerziteta i Richard Henderson ...
oznake-plasticna-ambalaza

Opismeni se – nauči da čitaš oznake na ambalaži i proizvodima

Inspirisana nizom besmislenih informacija koje kruže internetom, a koje ljudi veoma olako “šeruju” i još lakše poveruju u njih, odlučila sam da napišem ovaj tekst. Najčešće su to tekstovi koji se ...
Perseid-meteors-2016-John-Ashley-Montana

Padajte, padajte s' neba meteori

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Meteori, ili zvezde padalice, kako su u narodu poznate, ...

Kako osiromašeni uran ne izaziva rak

Dosta se prašine diže u javnosti oko toga da su nas bombardovali uranom i da smo zbog toga poboljevali od raka. Cenjeni neuro-onkolog i bivši predsednički kandidat Prof. Dr. Danica ...

Svetski poznati teorijski fizičar u Beogradu

Pored toga što je ukazao na puteve kojima će se kretati moderna fizika u 21. veku, ugledni holandski naučnik prof. dr Jan Zanen tokom gostovanja u Beogradu otkrio je kako vrhunska naučna istraživanja kakva postoje u Srbiji jedina mogu da inspirišu privredni napredak

Svetski poznati teorijski fizičar sa Univerziteta u Lajdenu, Jan Zanen (Jan Zaanen) gostovao je protekle nedelje na Institutu za fiziku u Beogradu. On je bio gost domaćih istraživača sa kojima intenzivno sarađuje. Jedan od njih je dr Mihailo Čubrović koji je postigao izuzetne rezultate na svetskim univerzitetima, ali karijeru nastavlja kao jedan od brojnih “povratnika” na Institutu za fiziku u Beogradu.

“Institut za fiziku igra u Premijer ligi svetske nauke. Važno je da sve nacije imaju takve institute jer su oni inspiracija za ostale”, rekao je dr Jan Zanen tokom boravka na Institutu.

U okviru tradicionalnog Kolokvijuma koji se na Institutu organizuje više od pola veka, prof. Zanen je održao predavanje o neobičnoj vezi jedne od najapstraktnijih teorija u fizici, teorije struna, sa vrlo primenljivom fizikom kondenzovanog stanja. Zanen je pritom podsetio beogradsku publiku na ključni značaj otkrića visokotemperaturne superprovodnosti koja danas ima nesagledive pozitivne efekte na modernu nauku, ali i industriju.

“Ajnštajn je, na primer, moj heroj”, rekao je dr Zanen navodeći u šali da uspeh i doprinos pojedinih naučnika meri u “Ajnštajnima”. Njegova poruka beogradskim fizičarima je da postoje veze u proučavanju superprovodnosti i teorije struna i da su one mogu videti na fundamentalnom nivou.

“Superprovodnost je jedan od monumentalnih delova od kojih je izgrađena fizika”, kaže prof. Zanen. S druge strane, on podseća kako je teorija struna nekada bila izuzetno popularna među fizičarima kao “teorija koja je obećavala da će opisati boga i nebesa”, ali da je danas postala gotovo matematička teorija, pa čak podstiče nove prodore u matematici.

Dr Zanen je dao doprinos raznim oblastima fizike, a njegov ugled je toliki da je bio gostujući profesor na najpoznatijim svetskim univerzitetima i član je Kraljevske holandske akademije. Predavao je i na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji gde je u neposrednoj blizini Silicijumske doline stekao iskustva o ogromnim mogućnostima primene fizike.

“Veoma sam povezan sa Stenfordom, a to je mesto gde je rođena Silicijumska dolina. Tu imate ljude poput mene, na vrhu, koji su u praksi beskorisni za tu zajednicu. A oko njih su inženjeri zahvaljujući kojima sve to funkcioniše. Ali da bi Silicijumska dolina napredovala, svi oni moraju da budu inspirisani ljudima sa vrha. To utiče na sve nivoe poslovanja”, objašnjava dr Zanen.

“Slično je i na Institutu za fiziku u Beogradu. Važno je da sve nacije imaju takve institucije jer su one inspiracija za ostale”, ističe prof. Zanen. “Treba da budete ponosni na Institut za fiziku. To je veoma dobro organizovano mesto sa istorijskim vezama, i uzor za Srbiju. Bilo bi dobro da političari u Srbiji više iskoriste ovakve institucije“.