Autor: Dušan Živković

Poznato je da kalendar nije sinhronizovan sa trajanjem Mesečevih mena. Mesečeve mene se smenjuju u pravilnim razmacima od 7 dana 9h i 11min. Sve četiri mene smene se za 29 dana 12h i 44min. i taj period naziva se sinodičan Mesec. Trajanje sinodičnog Meseca određeno je njegovim položajem u odnodu na Sunce, koje zapravo određuje Mesečeve mene.

Pošto se Mesečeve mene smenjuju na 29 ½ dana, postoji dakle mogućnost da se u istom kalendarskom Mesecu pojave dva puna Meseca. Pojava Plavog Meseca nije retka i beleži se u proseku sedam puta u toku 19 godina, odnosno svakog 33. meseca. U astronomskom smislu Plavi Mesec označava pojavu trinaestog punog Meseca u godini.

Termin Plavi Mesec u upotrebi je više od 400 godina i za to vreme njegovo značenje je više puta menjano. Prvi put upotrebljen u Severnoj Americi termin “Once in a Blue Moon” (o Plavom Mesecu) odnosio se na događaj koji je redak, ali se ipak zapaža s vremena na vreme. Štaviše, događalo se da Mesec čak postane vizuelno plav. Nakon erupcije vulkana Krakatau 1883. vulkanska prašina je prekrila gotovo celu površinu Zemlje, pa je Mesec dobio plavičastu, a zalazak Sunca zelenkastu boju. Zabeleženi su slučajevi da Mesec ,,poplavi” nakon velikih šumskih požara u Švedskoj i Kanadi, nakon tropskih monsuna u jugoistočnoj Aziji. Plavi Mesec prisutan je i u popularnoj muzici druge polovine 20. veka i odnosi se na usamljenost, neuzvraćenu ljubav…

Poslednjih decenija ustaljeno je shvatanje po kome Plavi Mesec predstavlja pojavu drugog punog Meseca u toku istog kalendarskog Meseca. Medjutim, ukoliko malo dublje ,,zagazimo” u problematiku naići ćemo na jednu drugu definiciju. Svako od četiri godišnjih doba sadrži po tri kalendarska meseca u kojima se obično pojave po tri puna Meseca. Medjutim usled spomenute nesaglasnosti izmedju dužine trajanja sinodičnog Meseca i kalendarskog meseca, jasno je da se u toku godišnjeg doba mogu javiti četiri puna Meseca. I upravo treći od četiri puna Meseca u toku istog godišnjeg doba naziva se Plavi Mesec.

Odakle zapravo potiču ove nesuglasice? Naime, Lorens Lafler (1907-1966) sa antiohijskog koledža u Ohaju, u svom članku iz 1943. objavljenom u američkom magazinu Sky and Telescope navodi da se može dogoditi da se u godini jave trinaest punih Meseca. Kao svoj izvor navodi izdanje Farmerskog almanaha države Mejn iz 1937. Međutim, samo tri godine kasnije u istom magazinu astronom – amater Džejms Hju Pruet (1886-1955) piše članak o Plavom Mesecu i navodi prethodne Laflerove komentare. Ali, u tim navodima izvodi pogrešan zaključak kada kaže da se sedam puta u 19 godina javlja trinaest punih Meseca godišnje, što daje 11 meseci sa jednim i jedan sa dva puna Meseca. Ovaj drugi pun Mesec u kalendarskom mesecu po njemu je Plavi Mesec.

Marta 1999. magazin Sky and Telescope objavljuje članak o Plavom Mesecu, autora Filipa Hiskoka koji je godinama proučavao istorijat ove pojave. U njemu Hiskok ističe da opšteprihvaćena definicija po kojoj je Plavi Mesec drugi pun Mesec u okviru istog kalendarskog meseca nije u potpunosti zadovoljavajuća. Već u majskom izdanju Sky and Telescope priznaje grešku. Postojeća definicija je dakle pogrešna, odnosno predstavlja lošu interpretaciju članka objavljenog 1946. godine.

Pojava Plavog Meseca je dakle u uskoj vezi sa godišnjim dobima. Uočena je pojava da se ona odigrava svakog 20., 21., 22. i 23. novembra, maja, februara i avgusta. Lako možemo videti da se ovi datumi na severnoj hemisferi padaju mesec dana pre prolećne i jesenje ravnodnevice, osnosno zimske kratkodnevice i letnje dugodnevice. Tako, oslanjajući se na definiciju almanaha po kojoj je Plavi Mesec treći pun Mesec u godišnjem dobu sa četiri, sledećih nekoliko Plavih Meseca će se desiti novembra 2010., avgusta 2013., maja 2016., februara 2019. Ako vam se pak više sviđa definicija po kojoj je Plavi Mesec drugi Pun Mesec u okviru istog kalendarskog meseca, nalazimo da će se sledeće ovakve pojave desiti 2. i 31. decembra 2009., 2. i 31. avgusta 2012., 2. i 31. jula 2015., 2. i 31. januara 2018, kao i 2. i 21. marta iste godine.

Dušan Živković