Danas, 31. januara, asteroid Eros biće na najbliži Zemlji. Poslednji put Eros je ovoliko blizu bio 1975. godine, a sledeći put to će se dogoditi tek 2056. godine (ako preživimo ovogodišnji smak sveta )

U trenutku kad Eros stigne na najmanje rastojanje od nas će biti udaljen “samo” 26,7 miliona kilometara (ili oko 50 puta dalje nego Mesec). Ovo rastojanje je oko 80 puta veće od rastojanja na koje se pre par meseci približio asteroid 2005 YU55, koji trenutno drži rekord najmanjeg rastojanja.

Nažalost ovo približavanje Erosa neće omogućiti posmatranje golim okom ali za sve one koji imaju teleskope ili dvoglede biće to zgodna prilika da vide ovaj asteroid. Najveći sjaj koji će Eros dostići biće 8,1 magnituda. Read more…

Posle dužeg vremena konačno je proradila lokacija New Mexico grupe MyTelescope.com. Zato sam iskoristio priliku i snimio u periodu od 10:30 do 11:00 časova snimke Marsa, M51 i M65 koristeći teleskop ove grupe. M51 sam snimio sa ekspozicijom od 8 puta po 40 sekundi, M65 sa ekspozicijom 5 puta 30 sekudni i Mars sa ekspozicijom od 2 milisekunde. Fotografije sam naknadno obradio u Deep Sky Stacker-u. Novina za ovu grupu jeste što su ponudili da se fotografije napravljene njihovim teleskopima mogu snimiti i u FITS formatu, pored standarnih JPG, PNG i GIF.

[Show as slideshow]

U Kruševcu je 12. i 13. avgusta oranizovano posmatranje Perseida sa Bagdale. Prve večeri je bilo oko 15-ak prisutnih, a druge večeri ukupno 8 posmatrača na Bagdali. Obe večeri su bile dobre za posmatranje Perseida i pored punog Meseca i svetlosnog zagađenja iz grada. Prve večeri videli smo oko 15-ak meteora u periodu od 10 časova do 1 sat posle ponoći do kad je posmatranje i trajalo. Pored posmatranja meteora, posetioci mogli su da koriste refraktor 60/700 da posmatraju Mesec i Jupiter i dvogled 12×50 kojim su posmatrali pored prethodno navedenog i M31 i M13 koji su se dobro videli. Napravili smo i nekoliko fotografija Meseca iz ruke afokalnim putem koristeći refraktor 60/700. Pored uočenih meteora uspeli smo i da snimimo jedan. Koristili smo fotoaparat Nikon D3100 koji je postavljen na EQ3 motorizovanu montažu.

Drugo veče bilo je 8 posmatrača i izneli smo istu opremu. Ovog puta posetioci su sa sobom poneli dvogled 12×40 koji je odlično poslužio za posmatranja. Te večeri u istom vremenskom periodu kao i prošle noći uočili smo oko 10-ak meteora. Uglavnom dosta vremena smo proveli u razgovoru o astronomiji, teleskopima i sazvežđima da smo zaboravili da posmatramo meteore, da je da nisu
proleteli sjajni koji su nas podsetili koji je razlog našeg okupljanja. Takođe smo izneli i opremu za snimanje. Ovog puta smo poneli i lap top koji je napajan sa akumulatorom i koristili Nikontrol 3k program za upravljanje fotoaparatom, tako da smo automatizovali  snimanje. Nakon obavljenog posmatranja videli smo da je aparat zabeležio tri meteora, što je bolji rezultat od prošle večeri, ali i dalje nije bilo onih fenomenalnih meteora na fotografijama, koje smo videli u pravcu sazvežđa Volara.

Sve u svemu ovogodišnje okupljanje za posmatranje Perseida je mnogo bolje prošlo nego prošle godine, pre svega zahvaljujući pomoći Kancelarije za mlade iz Kruševca u promociji ovog događaja. Postoji dogovor da se i naredne aktivnosti realizuju zajedničkim snagama, a već prva će biti 8. oktobra kada se realizuje međunarodni projekat pod nazivom „International Observe the Moon Night“. O ovom projektu biće više reči u narednim tekstovima, a postoji i mogućnost ponovnim posetama osnovnim školama u Kruševcu gde ćemo realizovati neke od interesantnih radionica iz astronomije.

Fotografije sa ovog događaja, kao i zanimljiv video snimak druge posmatračke noći možete pogledati na sajtu Eureka kutak.

Večeras, u noći između 12 i 13 avgusta, nebeska mehanika pripremila je mali vatromet. Svi ljubitelji zvezdanog neba moćiće da uživaju u “programu” koji je za nas pripremio meteorski roj Perseida.

Svake noći tokom dužeg posmatranja neba, na nekom mračnijem mestu, možemo da vidimo par “zvezda padalica”, tzv. meteora, koji obasjaju nebo. Nekih određenih dan au toku godine meteora ima mnogo više nego što je uobičajeno. Ti dani su dani kada je na nebu aktivan neki meteorski rojevi. Meteorski rojevi nastaju kad Zemlja, na svom putu oko Sunca, prođe kroz prostor ispunjen ostacima nekog drugog nebeskog tela (komete, asteroida). Tada “kamenčići” i prašina koji su otpali sa tog tela u velikom broju uleću u našu atmosferu. Kad ove čestice ulete u atmosferu kreću se velikom brzinom (nekoliko desetina km/s) i na svom putu jonizuju vazduh oko sebe. Pri rekombinaciji jona nastaje svetlost različitih boja koju posmatrači vide kao meteor. Sjaj meteora i dužina traga zavise od veličine čestice koja je sagorela i brzine i ugla kojom je uletela u atmosferu. Boja meteora zavisi od hemijskog sastava. Read more…

Slajdovi sa predavanja koje sam održao u subotu, 23. jula, na astronomskom kampu Letenka 2011.

Rođen 1891. u porodici bogatih intelektualaca Milton L. Hamason nikada nije bio previše zainteresovan za školu. Energično i radoznalo dete po prirodi, zahtevao je od svojih roditelja da sa 14 godina prekine školovanje na godinu dana. Roditelji, koji su želeli da njihov sin bude srećan, želju su mu i ispunili a Hamason se nikada nije vratio u školu.

Godina je bila 1917. a Hamason, gonič mula u to vreme, bio je angažovan na transportu opreme od podnožja planine Vilson do planiranog mesta izgradnje Maunt Vilson opservatorije. Kako je tokom transporta dobro upoznao opremu, a i oženio kćer glavnog inžinjera opservatorije, po otvaranju zdanja bilo mi je ponuđeno mesto domara. Read more…

Prva slova svake reči iz ovg šaljivog naslova su početna slova planeta Sunčevog sistema i to po njihovom redosledu udaljenosti od Sunca.

Da li ova slika predstavlja sliku vajarskog dela nekog osnovca ili nesto drugo?

Da li ste znali da gravitacija nije ista u svakoj tački na Zemljinoj povrsini?

Nauka koja se bavi merenjem gravitacionih anomalija i uzrocima nastanka ze zove gravimetrija. Slika predstavlja mapu gravitacionih animalija Zemlje. Read more…

Slika 1. - Pretpostavljeni tok teraformiranja i kolonizacije Marsa

Četvrta po redu planeta u našem Sunčevom sistemu jeste Mars. Prvi koji su uočili ovu planetu bili su egipatski astronomi oko 1500. godine p.n.e. Oko 900 godina kasnije vavilonski astronmi opisali kretanje Marsa. Zaključili su da Mars napravi 37 sinderičkih perioda za 79 godina. Ako bi smo pogledali ka Marsu, kroz teleskop, primetili bi smo da je njegova boja crvena. Crvenu boju mu daje prisustvo gvožđe (III) – oksida, pa zato Mars često nazivamo Crvenom planetnom.

Mars ima dva satelita, Fobosa (većeg) i Deimosa (manjeg). Fobos je dobio ime po grčkom bogu Fobosu (sin Aresov (Mars)), što u prevodu na naš jezik znači strah. Deimos je dobio naziv po figuri u grčkoj mitologiji koja pretstavlja užas. Ovo nisu tela koja imaju oblik sfere, već su to asteroidi koje je zarobila gravitacija Marsa u vreme “Velikog bombardovanja”. Prve misije čiji je bio cilj da se bolje posmatra planeta, da se sazna nešto više o njoj, ne spuštajući se na njenu površinu, počele su 15. jula 1965. godine Nasinom letelicom “Mariner 4″ . Prve letelice koje su se spustile na površinu Marsa krajem novembra, početkom decembra 1971. godine bile su sovjetske letelice “Mars 2″ i “Mars 3″. Komunikacija je bila izgubljena samo par sekundi po ulasku u atmosferu Marsa. Read more…

Slajdovi sa mog današnjeg predavanja o eksplozijama zvezda. Bilo je ovo još jedno u nizu predavanja o životu zvezda ali ovog puta glavna tema bile su različite vrste eksplozija zvezda – nove, različiti tipovi supernova i hipernove, kao i o njihovom mogućem uticaju na našu planetu.

Read more…

Fotografija Marsa danas

Negde, nešto neverovatno čeka da bude otkriveno – Karl Segan [1].

Svako od nas u dubini duše je istraživač. Od najranijeg detinjstva pa do duboke starosti mi istražujemo svet oko nas. Naša planeta danas predstavlja mesto puno umirujućih i uznemirujućih predela, bujnih šuma i golih pustinja, visokih snežnih planina i mračnih morskih dubina! Naša planeta je jednom rečju, prelepa!

Istražitelj u nama kroz vekove je otkrivao i otkrio planetu Zemlju, ali mislim da se konačno zasitio i da mu je vreme da krene dalje i da, putujući nepoznatim prostranstvima svemira, otkrije neku novu planetu za svoj budući dom.

Doći će vreme kada će ljudi biti kadri da daleko dosegnu svojim očima… Tada će videti planetu poput naše Zemlje – Kristofer Ren [2]. Read more…

Planeta Zemlju se menjala kroz vreme. Na to je uticalo više fakora koji su tokom miliona i miliona godina proizveli ono što imamo danas, a to je naše jedino mesto stanovanja, naš dom. Dolazi vreme kada ćemo i mi, ljudska rasa morati da napustimo našu majku, Zemlju, i pođemo u potragu za novim domom. Gde poći je veliko pitanje. Mora se uzeti gomila faktora koji će uticati na to, ali neki od presudnih su naša odlučnost da nađemo naš novi dom i tehnologija kojom raspolažemo. Mars je oduvek predstavljao predmet našeg divljenja, još od vremena Grka, Rimljana, Vavilonaca, Egipćana… Danas Mars predstavlja potencijalnog kandidata za naš novi dom. Na nama je da u ga u budućnosti istražimo i načinimo ga po našoj meri. Read more…

Juri Gagarin

Pre tačno 50 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u svemiru. Po prvi put u istoriji čovek je savladao gravitaciju “kolevke” Zemlje i krenuo na pu “ka zvezdama”.

Tokom leta Gagarin se popeo na visinu od 330 km od Zemlje. Bilo mu je potrebno 84 minuta da obiđe Zemlju. Ceo let odvijao se po planu. Gagarinove ručne kontrole nad brodom bile su zaključane, a upravljanje brodom bilo je potpuno automatsko ili je upravljano sa Zemlje. Razlog ovakvu odluku bila je sumnja lekara da će Gagarin biti sposoban da upravlja brodom u uslovima ogromnog opeterećenja tokom poletanja i sletanja ili bestežinskog stanja. U kabini se zapečaćen nalazio koverat sa šifrom za preuzimanje ručnih kontrola, u slučaju opasnosti, ali pojedini izvori navode da je šef misije Gagarinu rekao ove kodove pre poletanja. Read more…

Mesečeva korona (Guillaume Cannat, Francuska)

Večeras, sa par minuta razmaka dobio sam dva telefonska poziva. Pitanje je bilo slično i glasilo je “Šta se to vidi oko Meseca?” Prvo sam pomislio da je povod za pitanje priča o Mesecu koji će 19. marta najbliži Zemlji i povezanosti sa zemljotresom u Japanu, ali reč “vidim” i dva poziva skoro istovremeno značila su da je ipak reč o nečemu drugom i ozbiljnijem.

Rešenje je bilo samo jedno – sišao sam ispred zgrade da potražim Mesec i vidim šta se dešava. Ono što se videlo bila je poznata optička atmosferska pojava. Read more…

Prezentacija sa predavanja koje sam održao 26. februara 2011. godine na festivalu “Nauk nije bauk 3“.

Tokom prethodnih nekoliko dana mnogi domaći i strani mediji pisali su eksploziji supernove zvezde Betelgez, iz sazvežđa Orion, i nastanku drugog Sunca na Zemlji. Naravno, to će se dogoiti baš 2012. godine. Pre svega rećiću da je tekst koji mnogi citiraju, prevode ili prepričavaju pogrešan i razloga za paniku nema! Ima i onih koji smatraju da da će od eksplozije superove biti i neke koristi, ali nema ni razloga za radovanje.

Objavljeni tekstovi navode da će zvezda Betelgez (Betelgeuse) eksplodirati kao supernova, i to do kraja 2012. godine, a ta eksplozija će biti toliko sjajna da će na Zemlji nastati drugo sunce i obezbediće “24 časovnu svetlost na Zemlji”. Read more…