(Najveća?) Solarna Oluja Stiže Do Zemlje

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...

(Najveća?) solarna oluja stiže do Zemlje 1

Erupcija na Suncu, 7. mart 2011 (svetla oblast gore levo); Credits: NASA/SDO

Danas oko podne oluja sa Sunca stigla je do magnetnog polja Zemlje. Ova oluja, jedna od najjačih u poslednjih pet godina, izazvana je erupcijom (više o erupcijama) na površini Sunca koja se dogodila između 6. i 7. marta. “Sudar” oluje sa magnetnim poljem naše planete bio je slabiji od očekivanog.

Ova solarna oluja trajaće do sutra pa u toku noći treba očekivati pojavu polarne svetlosti na velikim geografskim širinama.

Magnetna oluja nastala je erupcijom u oblasti pege AR1429 (više o pegama). Ova erupcija pripada klasi X5.4 (druga po jačini u ovom solarnom ciklusu (više), najjača se dogodila 9. avgusta 2011. god i imala je jačinu X6.9) i prema prvim procenama trebalo je da, na Zemlji, izazove jaku geomagnetnu oluju. Pola sata nakon ove erupcije na suncu se dogodila još jedna, oko pet puta slabija (klase X1.3).

Tokom ovih erupcija izbačena je velika količina plazme (koronarne mase), koju je jak sunčev vetar (više) poneo ka periferiji Sunčevog sistema. Ova koronarna masa, krećući se brzinom većom od 1000 km/s danas je stigla do magnetnog polja Zemlje i prolaziće pored nas tokom noći i sutrašnjeg dana. Bez obzira na najave i upozorenja koja stižu sa televizije i sa interneta ova geomagnetna oluja je slabog intenziteta (oznaka G1, na skali od G1 do G5) i ne treba očekivati nikakve probleme. Istovremeno sa ovom geomagnetnom olujom erupcija je ka Zemlji poslala i intenzivno zračenje (čestice visokih energija), procenjen intenzitet ovog “dela” oluje iznosi S3 (na skali do S5).

Jake erupcije na Suncu mogu da izazovu smetnje u komunikaciji i distribuciji električne energije. Ovakvi slučajevi su zabeleženi u prošlosti, ali srećom oni su retki. Najčešća “posledica” geomagnetnih oluja je pojava polarne svetlosti na velikim (severnim i južnim) geografskim širinama, a kod nešto jačih oluja polarna svetlost se spušta niče ka ekvatoru.

Osim pomenute erupcije iz august 2011. godine, erupcije sličnog intenziteta dogodile su 5. i 6. decembra 2006. godine (intenziteta X9.0 i X6.5).

Najnovije vesti o ovoj erupciji možete da pratite na sajtu NASA-e, a više informacija o “vremenskim” uslovima u Sunčevom sistemu možete da saznate na sajtu SpaceWeather.com.