posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...

Vidojevica astroparty II

U čast letnjeg solsticija i mladog Meseca, održan je nov astrofoto party na lokaciji astronomske opservatorije Vidojevica kod Prokuplja, u trajanju od 19. do 23. juna. Ovoga puta uz mene su na astronomskoj opservatoriji bili još četiri profesionalna astronoma sa Astronomske opservatorije u Beogradu: Zorica Cvetković, Rade Pavlović, Goran Damljanović i Milan Stojanović. Vreme za posmatranje i snimanje je bilo više nego idealno prve tri posmatračke noći. Seeing je bivao oko 2 a kretao se i do 1,7. Vetar tih večeri je bio minimalan na nekih svega 1-2 m u sekundi a u pojedinim delovima noći je čak i sasvim stajao. Ono što je jedino bilo podrazumevano za ovaj termin u godini je da je nebo bilo dosta svetlije jer je aktivnost bila baš u periodu solsticija, odnosno početka leta kada su noći najkraće. To je u praksi značilo da ništa od snimanja nije moglo da se počinje pre deset sati uveče a završetak je morao da bude najkasnije u 3 izjutra. Dakle, za tih četiri sata je moralo da se uradi što više lajtova. U periodu nakon 3 već je dolazilo do laganog razdanjivanja usled efekta zore i već oko 4 su ptičiče u šumi u najveće cvrkutale pred izlazak Sunca.

Dok je profesionalna ekipa astronoma obavljala na 60 cm teleskopu snimanja dvojnih zvezda i udaljenih kvazara za potrebe njihovih projekata, ja sam se ovog puta jasno opredelio za jedino ispravan način rada u astrofotografiji a to je: jedan objekat za jednu noć. Ideja je bila da sakupim što više light-ova i da blagovremeno krenem pre svakog snimanja sa flat-ovima radjenim na zalasku. Što se flat-ova tiče njih sam samo prvo veče propustio tj. odradio sam ih u zoru.

Na osnovu temeljno proučenih više unakrsnih meteo prognoza, bilo mi je jasno da će već petak veče biti problematičan sa snimanjem. Taj petak sam namerno ostavio za wide field foto u nameri da snimim neke kombinacije sa kupolom u noćnom zvezdanom aranžmanu, a što bi se kasnije možda upotrebilo za neku dokumentaciju. Ovoga puta ciljeve sam odabrao tako što sam išao na par objekata koji su nisko na horizontu i to relativno bliska na jugu ali ipak na meridijanu u toku noći: Eagle Nebula (M16) i Trifid nebula (M20). Od zenitno bližih ciljeva odabrao sam Ring nebulu (M57) na ivici letnjeg trougla. Kriterijum odabira nije bio samo lokacijski, pogotovu za prva dva navedena, već i taj što su prva dva u H-alfa izraziti (naročito Eagle). Ring nebula je bila dobar cilj kao relativno mali objekat za primarni fokus mog njutna 200/1000, da bi se upravo na taj način pokazala moć instrumenta. Hteo sam takodje da isprobam kranju granicu svog Canon 550d nemodifikovanog aparata, u situaciji kada se nakupi što više light-a, sa kasnijom obradom u stacking softveru kao i finalizacijom u Photoshopu. Paradigma ovoga bi bila kao kada bi želeli da istestirate neki automobil, avion i sl. i da pri tome odredite neke njihove trenutne granične mogućnosti. Jako dobar podatak je bio i taj da je osim zadovoljavajućeg seeinga bilo mirno vreme bez vlage koja nije bila prisutna zbog vrućine.

Uspeo sam za svaki objekat da odradim po 35 light frejma. Na to su morali u proseku po pet da otpadnu prilikom obrade, zbog prolazaka aviona u vidnom polju. Autoguiding sistem pogonjen Lacerta MGEN-om je odlično odradio posao. O potrebi koma korektora na njutn teleskopu već ne treba trošiti suvišne reči.

U petak ujutru na kraju posmatranja blagovremeno sam raspakovao opremu, znajući da je za to popodne najavljena grmljavina sa eventualnim padavinama. Nisam hteo da rizikujem i ostavio sam opremu u kupoli da bude na dohvatu ruke ukoliko se prognoza o pogoršanju vremena ipak pokaže netačnom. Nažalost, to veče iako se razvedrilo vlažnost vazduha se već u prvim noćnim satima popela na 85% da bi nakon ponoći bilo kakav rad na teleskopu bio onemogućen vlagom od 95%. Imajući u vidu ovakve podatke jedino što sam mogao da uradim je da uzmem svoj foto stativ i da sa njim krenem da slikam nekoliko pozicija u pokušaju hvatanja star trail-ova nad kupolom kao i Mlečnog puta.

U subotu sam konačno završio sve planirane aktivnosti, a vremenska prognoza je donosila dalje pogoršanje i nepogode. Odlučujem da svoj boravak na terenu više ne produžujem i da se uz veliku zahvalnost pozdravim i rastanem sa gore navedenom ekipom domaćina.

Na slikama dole prikazani su snimani objekti sa svojim crop verzijama, kao i wide field fotografije. Snimano je na njutn teleskopu SW 200/1000 u kombinaciji sa Lacerta MGEN autogajderom, nemodifikovanim Canon 550d, uz SW koma korektor. Objekti su snimani sa po 30 light frejmova, ekspozicije po 7 minuta na ISO 400. Obrada je vršena u DSS i finalno u Photoshopu. Da bi videli slike uvećane, kliknite na njih:

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: