Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Ko je ASIMO robot?

Najčuveniji robot na svetu, humanoid ASIMO, dolazi u Beograd 24. septembra kako bi svečano otvorio naučnopopularnu manifestaciju „Dani budućnosti: Robotika“, koju organizuje Centar za promociju nauke u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Dolazak ASIMO robota već izaziva veliko interesovanje, kako među najmlađima tako i u stručnoj javnosti. Ko je ASIMO? Kakve su njegove mogućnosti, a koje su mu mane? Zašto izaziva toliko uzbuđenje gde god se pojavi?

U nastavku vam otkrivamo nekoliko zanimljivosti.

Kako je ASIMO dobio ime?
Često se pomisli da je nazvan po čuvenom američkom naučniku Isaku Asimovu, ali to je slučajnost. ASIMO je engleski akronim za Napredni Korak u Inovativnoj Mobilnosti (Advanced Step in Innovative MObility) .

Ko je napravio ASIMO robota?
ASIMO je napravljen u kompaniji Honda kao deo dugoročnog istraživačkog programa razvoja humanoidnih robota.

Zašto je napravljen ASIMO?
ASIMO je zamišljen kao robot koji može da pomaže ljudima u svakodnevnom životu. Visina od 130 cm, na kojoj su njegove oči u nivou očiju odrasle osobe koja sedi, čini ga idealnim za pomoć po kući i pri asistiranju ljudima vezanim za krevet ili kolica.

Ko je ASIMO robot? 1

Kako se ASIMO razvijao?
1969 – prof. Miomir Vukobratović objavio je rad o tački nula momenta, teorijskom modelu kretanja humanoida, zahvaljujući kojoj su roboti prohodali.
1986 – započinje rad na razvoju humanoidnih robota u Hondi.
1996 – konstruisan je prvi samoregulišući dvonožni humanoidni robot nazvan P2.
1997 – napravljen je prvi potpuno nezavistan humanoidni robot koji hoda. P3 je bio visok 160 cm, i težak 130 cm.
31. oktobar 2000 – stiže ASIMO koji i danas ostaje najnapredniji robot stvoren dosad.
2005 – predstavljen je Novi ASIMO, koji donosi značajan napredak u mobilnosti robota. Prve korake u Evropi napravio je u septembru 2007.

Ko je ASIMO robot? 2

Koje su osnovne odlike ASIMO robota?
Lagan je i kompaktan, ima sposobnost da komunicira i radi u harmoniji sa ljudima, prijatnog je dizajna, može da prima i dodaje predmete, odlikuje ga i napredna tehnologija pri hodu i trčanju.

Da li ASIMO prepoznaje ljude i objekte?
ASIMO koristi posebnu tehnologiju kako bi prepoznao ljude u svojoj blizini. Može samostalno da mapira okolinu koristeći kamere koje mu služe kao oči i na taj način registruje prepreke. Sposoban je da prepozna ljude koji mu dolaze u susret i zaustavi se dok mu oni ne oslobode prolaz.

Ko je ASIMO robot? 3

Koliko je ASIMO inteligentan?
ASIMO ima niz kognitivnih sposobnosti, kao što su sposobnost da prepozna ljude, predmete, pokrete i reaguje shodno situaciji. Može da razume brojne komande i da odgovarajući odgovor. Međutim, stvaranje inteligentnog ponašanja humanoida još je daleko. Model za inteligenciju – mozak – prvo se mora bolje razumeti pre nego što se slični principi obrade mogu primeniti. Trenutno se očekuje da će to trajati 10-15 godina.

Kako ASIMO hoda?
ASIMO hoda na osnovu „kontrole predviđanja kretanja“, tj. predviđajući sledeći potez i prebacujući težište shodno tome. Veoma je stabilan, čak i kada se iznenada pokrene. Kombinuje memorisane obrasce za start, brzinu, usporavanje, zaustavljanje, okretanje, kako bi se kretao bez problema.

Da li može da koristi stepenice?
Da, ASIMO je jedini humanoid na svetu koji može da ide uz i niz stepenice. Lako može da prelazi stepenice različitih veličina.

Kako ASIMO trči?
Kao čovek, ASIMO robot dok trči, ne dodiruje uvek tlo sa obe noge. To je postignuto putem proaktivne kontrole njegovog držanja koje mu omogućava da trči brzinom od 6 km/h. Trčanje u kružnici (5 km/h) zahteva da se robot uravnoteži nasuprot centrifugalnoj sili, koja deluje na njega dok trči ukrug. To je postignuto pomeranjem težišta robota od njega ka centru kruga.

Ko je ASIMO robot? 4

Da li ASIMO može da padne?
ASIMO može da održava ravnotežu dok hoda i na neravnim površinama, ali i kada bude gurnut u određenoj meri. Ako padne, pošto je lagan i kompaktan, ne bi bilo posebnih posledica. Inženjeri trenutno rade na tehnologiji koja bi ASIMO robotu u slučaju pada omogućila da samostalno ustane.

Kako ASIMO dobija energiju?
Opremljen je sa 51,8 litijum-jonskom baterijom, koja može da radi oko 40 minuta u kontinuitetu.

Čemu služi ASIMO?
ASIMO služi kao platforma za razvoj naprednog inteligentnog sistema, koji se primenjuje ne samo na robotiku već i na razne druge projekte u Hondi. Mnoga od tih važnih istraživanja odvijaju se u Nemačkoj u Istraživačkom institutu kompanije. ASIMO je partner u mnogim edukativnim projektima širom Evrope čiji je cilj motivisanje učenika i studenata da se opredele za put nauke i inženjerstva.

Šta će ASIMO postati u budućnosti?
Osnovni koncept je da se postigne više mobilnosti koja će omogućiti robotima da pomažu ljudima i žive sa njima u harmoniji. Iako još nije spreman za ovakve namene, razvoj ASIMO robota vodi u pozitivnom pravcu.

Da li je ASIMO „on“, „ona“ ili „ono“?
ASIMO je humanoidni robot, ali ipak robot. Jednostavno mu se obratite sa „ASIMO“.

Termini nastupa ASIMO robota u Zadužbini „Ilije M. Kolarca“su:

24.09. – od 18.00
25. i 26.09. – 11.00, 12.30, 14.00, 15.30, 17.00, 18.30

ASIMO će, inače, označiti početak naučnopopularne manifestacije „Dani budućnosti: Robotika“ (24.09-15.10), na kojoj će Centar za promociju nauke i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa brojnim partnerima, u Galeriji Robne kuće „Beograd“ predstaviti više od 20 robota iz celog sveta.

(Izvor: CPN)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.