yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...

Saopštenje SANU o posledicama eksploatacije rude nikla

Саопштење за медије председништва Српске академије наука и уметности о експлоатацији руде никла на територији Србије.

Иако смо били убеђени да је опасност која је Србији претила од отварања рудника никла у Мокрој Гори, Липовици и Врњачкој бањи, отклоњена још пре седам година, она се ових дана поново надвила над нашом земљом. Наиме, намера да се рудници никла на поменутим локацијама ипак отворе поново је постала актуелна.

Подсећамо да је Министарство рударства и енергетике Владе Републике Србије, у новембру 2004. године, одобрило енглеској фирми Dinara Nickel d.o.o. да на територији Мокре Горе врши геолошка истраживања никла и пратећих метала, гвожђа и кобалта, с намером да ту касније отвори и рудник. Кад је та одлука, у јануару 2005. године, објављена, изазвала је велико узнемирење јавности. Делећи то узнемирење, и суочена са последицама такве одлуке по очување животне средине, Српска академија наука и уметности је закључила да се разговор о последицама отварања рудника никла мора пренти са терена политике на терен науке. Зато је академику Драгомиру Виторовићу, некадашњем професору Хемијског факултета, који је 1999. године направио стручну анализу последица НАТО-бомбардовања, поверила да сличну анализу направи и о последицама отварања рудника никла. У каснијој фази, том послу су се придружили и академици Зоран Максимовић, некадашњи, и Видојко Јовић, актуелни професор Рударско-геолошког факултета у Београду.

Та анализа је убедљиво показала да таква одлука „доноси далеко већу штету него корист, јер већ геолошка истраживања у предвиђеном обиму, а да се не помиње њихово подизање на полуиндустријски или индустријски ниво, озбиљно угрожавају флору и узнемиравају фауну“, да „нарушавају изглед подручја и деградирају основне природне вредности и ресурсе“, и да „експлоатација сличних, сиромашних руда, претвара зелене површине у Месечеве пејзаже“. Технички поступак при коме се никл испира сумпорном киселином прљав је и изузетно опасан. Опасан је и сам транспорт те киселине кроз Србију. Упозорено је на тенденцију у већини развијених земаља „да се ’прљаве‘ технологије пребацују недовољно развијеним земљама“. У тој анализи се даље каже: „Важно је исто тако истаћи да, на основу досадашњих истраживања, лежишта руда гвожђа, никла и кобалта на подручју Мокра Гора, у погледу положаја, дебљине слојева и концентрације метала нису перспективна. Наиме, морала би се одлагати огромна количина покривке да би се дошло до танких слојева сиромашне руде, а неко евентуално обогаћивање руде би било погубно за читав крај и његову околину. Ваздухом, водом, саобраћајем, надалеко би се разносили разноврсни опасни загађивачи животне средине.“ Приликом разговора о овој анализи наглашено је да се „у земљама трећег света, под плаштом експлоатације руде, копају јаме за одлагање јаловине, у које се касније одлаже нуклеарни отпад“.

Једном речју, закључено је да би такав рудник био „еколошка бомба“, која би Златибор, Тару и Шарган претворила у пустиње без трага и знака живота, и која би Дрину, и све њене притоке, претворила у мртве реке.

Председништво САНУ је ову анализу прихватило, и надлежном Mинитарству проследило, као свој званичан документ и став. У исто време, САНУ је, при свом Одбору за заштиту човекове и животне средине, формирала и Акциони пододбор за заштиту Мокре Горе.

На основу свега тога, Министарство је повукло своју одлуку да предузећу Dinara Nickel d.o.o. дозволи истраживања у Мокрој Гори. Мокра Гора је била одбрањена, али је то предузеће своју пажњу усредсредило на шумадијско село Липовац. Академија се, са истом аргументацијом, ангажовала и у одбрани Липовца. Међутим, кад је и Липовац одбрањен, уследио је покушај да се рудник никла отвори у другој држави, у Босни и Херцеговини, у Републици Српској, у селу Вардиште, које је од Мокре Горе, како мештани оба села кажу, „удаљено нула километара“. Тако се над Мокром Гором поново надвила иста претња. САНУ је тада, заједно са Одбором за обнову Шарганске осмице, с којим иначе сарађује још од 2001. године, у Јатарама организовала скуп, на коме су учествовали и представници Вишеграда, којима су предочене наше анализе. Захваљујући томе, то предузеће је морало да одустане и од истраживања у Вардишту.

Чинило се да је Акциони пододбор за заштиту Мокре Горе дефинитивно отклонио ову опасност од наших крајева. Међутим, ових дана је објављено да је Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања неким компанијама поново издало дозволе за истраживања наслага никла у Мокрој Гори, Липовцу и Врњачкој бањи, обећавајући им при том да ће им помоћи да у тај посао уђу „са што мање препрека“. Тако се Србија, упркос научним анализама и аргументима, и данас, 2012, нашла тамо где је била 2005. године. Аргументација, на којој је САНУ заснивала свој став, поново је драматично актуелизована.

САНУ се осећа обавезном да, позивајући се искључиво на научне аргументе, упозори на катастрофалне последице оваквих одлука, да надлежнима препоручи да овакве одлуке не доносе без консултације са научним институцијама, и да на све нас апелује да више мислимо на очување здраве природне средине него на неизвесни профит, који би је, извесно, за сва времена, претворио у беживотну пустињу.

Председништво
Српске академије наука и уметности
Академик Никола Хајдин, председник

Преузмите ово саопштење у PDF формату.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: