apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

„Јосиф Панчић – наслеђе које не застарева“

pozivnica GNT 2У среду, 1. октобра 2014. године у 18 сати у Галерији науке и технике САНУ, Ђуре Јакшића 2, биће отворена изложба поводом 200 година од рођења нашег великог научника и природњака и првог председника САНУ: ЈОСИФ ПАНЧИЋ – НАСЛЕЂЕ КОЈЕ НЕ ЗАСТАРЕВА.

Изложбу су приредили: Галерија науке и технике САНУ, Биолошки факултет Универзитета у Београду и Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац“. Аутор поставке je академик Владимир Стeвановић са сарадницима.

Мото изложбе је Панчићева научна заоставштина и њен значај за савремену природњачку биологију у Србији.

На поставци ће бити приказано научно дело Јосифа Панчића, пре свега његов рад на истраживањима флоре Србије, Црне Горе и Бугарске, кроз карте Панчићевих путовања, хербарски материјал и бројне фотографије флоре које је Панчић изучавао. Посетиоци ће моћи да се упознају са биљкама које је Панчић открио, сазнаће причу о Панчићевој оморици и балканској рамонди, а видеће и које све биљке носе име нашег великог научника. Поред тога, биће представљена и савремена Црвена књига флоре Србије, са причом о ишчезлим врстама које је Панчић открио.

Осим флоре, Јосиф Панчић се бавио и изучавањем фауне Србије, открио је две врсте скакавца, проучавао је рибе и птице, био је претеча екологије у Србији, бавио се педагошким радом, писао уџбенике. На изложби ће бити приказан његов богат опус и кроз оригиналну преписку, књиге и радове.

Изложбу је подржао Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“.

Поставка ће бити отворена до 10. октобра 2014. године.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: