skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Izložba fotografija „ART(o)Physics“

Da li Vas je ikada interesovalo kako Pariz izgleda u infracrvenom? Ili kako se kapljica vode pretvori u raskoš boja?

Izložbom „ART(o)Physics“ autori nastoje da približe publici estetski privlačnu stranu nauke koja često bude zanemarena. Kako autori poseduju naučno obrazovanje, bili su u mogućnosti da razviju nove tehnike fotografisanja i drugačiji pristup svakodnevnim fenomenima, podsećajući nas da ništa nije obično i da se lepota može naći u različitom svetlu.

pozivnica_ART(o)Physics_03

Ova izložba je deo Međunarodne godine svetlosti, a podržali su je Matematički fakultet, SANU, Banka znanja, Gecko Solutions, Centar za promociju nauke i Aigo BS d.o.o.

Autori fotografija: Kristijan Obermajer (Christian Obermeier) i Saša Topić, studenti astrofizike. Autor muzike: Pavle Popov, gitarista, kontrabasista i kompozitor iz Beograda, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Autor izložbe: Vanja Šarković, studentkinja astrofizike

Svečano otvaranje izložbe: ponedeljak 20. jul 2015. u 18 sati

Na svečanom otvaranju će govoriti dopisni član SANU dr Slobodan Milosavljević – predsednik Saveta Galerije nauke i tehnike SANU; dopisni član SANU dr Branislav Jelenković i dr Ljupčo Hadžievski – predsednik Nacionalnog komiteta za obeležavanje Međunarodne godine svetlosti.

Izložbu će pratiti ambijentalna muzika koju je za ovu priliku komponovao Pavle Popov, a pored toga posetioci će imati priliku da se fotografišu infracrvenom kamerom.

U vreme trajanja izložbe (20. jul – 31. jul 2015.) Galerija je otvorena za slobodne posete od ponedeljka do petka, od 12 do 20 sati. Subotom i nedeljom Galerija ne radi.

O autorima

Kristijan Obermajer (Christian Obermeier) je student doktorskih studija astrofizike na Max Planck institutu za fiziku svemira u Garhingu gde se bavi otkrićem egzoplaneta (planeta van Sunčevog sistema) i radi svog istraživanja putovao je na nesvakidašnje lokacije. Ovo ga je inspirisalo na jednu od njegovih glavnih pasija – fotografiju, još 2008. godine. Posmatranja u astronomiji se vrše u različitim delovima spektra, ali kamere koje snimaju van vidljivog dela su uvek usmerene ka nebesima. A Christian se zapitao kako bi izgledao svet oko njega snimljen van vidljivog dela spektra? Prilagodivši svoju kameru za snimanje u bliskom infracrvenom, počeo je da eksperimentiše i uspešno razvio sasvim novu tehniku „hibridne“ fotografije koja uzima podatke o paleti boja sa obične, a senke, konture i dubinu sa infracrvene fotografije.

Infra-River_Isar_close_to_Landshut__autor_Christian_ObermeierSaša Topić je student osnovnih studija astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu i intezivno se interesuje za konstrukciju posmatračkih instrumenata poput spektrografa. Osim konstrukcije posmatračkih instrumenata koji se koriste u astronomiji bavi se i drugim aspektima inženjerstva, a u spoju ovih interesovanja sa znatiželjom da istraži svet fenomena nastaju njegovi radovi. U širokom spektru njegovih zanimanja i traganja u domenu fotografije, za ovu izložbu odabrani su radovi iz tehnika makrofotografije i spektroskopije. Radovi su odabrani jer dobro povezuju apstraktnost koja je prisutna kako u naučnoj misli, tako i u umetničkom stvaralaštvu. Njegova kreativnost se odražava i u sposobnosti da od elemenata na raspolaganju stvori optičke sisteme unutar kojih se stiču uslovi za fotografisanje na željeni način.

Pavle Popov je gitarista, kontrabasista i kompozitor iz Beograda. Muzikom je počeo da se bavi u svojim tinejdžerskim godinama sviranjem gitare u pank/rok bendu „Sve ili ništa“ sa kojim je snimio dva albuma i imao preko petsto nastupa u Srbiji i Engleskoj. Završio je srednju muzičku školu „Stanković“ na odsecima za džez gitaru, kontrabas i teoriju muzike. Trenutno je na završnoj godini studija teorije muzike (FMU, Beograd) i kontrabasa (FILUM, Kragujevac). Pored izvođačke prakse predano se bavi komponovanjem za film i multimedijalnim performansima. Među mnogim koncertima i performansima, najistaknutiji su bili „In C“ za orkestar od preko 20 izvođača, kompozicija koja je rađena kao saradnja sa kompozitorom Miroslavom Mišom Savićem; „U susret kraju sveta“ – performans koncipiran u vidu akcionog slikarstva; „Years“ – saradnja sa umetnicom Ema Ema Ema, izvedeno u Mariboru na festivalu MFRU; „Daydreaming Piano“ na festivalu savremene muzike Lasciar vibrare, itd.

Ice_Cross_polarization_no7__autor_Sasa_TopicVanja Šarković je student osnovnih studija astrofizike na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i bavi se modeliranjem evolucije galaksija – svoj rad u ovoj oblasti je započela tokom letnje prakse na Maks Plank institutu za astronomiju u Hajdelbergu 2014. godine. Pored toga što je uključena u naučni rad, posvećena je i obrazovanju mladih u oblastima nauke. Osmislila je i organizovala do sada tri “Škole astronomije” na kojima su srednjoškolci i studenti stekli znanja iz astronomije i astrofizike kroz predavanja, radionice i izlete koje su držali prvenstveno studenti astrofizike. Uvidevši da ovakav pristup dopire jedino do ljudi koji su već prepoznali nauku kao nešto sebi blisko, poželela je da organizuje izložbu i na taj način približi nauku ljudima iz sveta umetnosti, a umetnost ljubiteljima nauke.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.