skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

LHC sudara jone pri novoj rekordnoj energiji

cms-leadPosle uspešnog ponovnog pokretanja Velikog hadronskog kolajdera (LHC-a) i prvih meseci sakupljanja podataka iz sudara protona na novoj granici energija, LHC prelazi u novu fazu u kojoj će se sudarati joni olova na energiji oko dva puta većoj nego što je to bio slučaj u svim prethodnim eksperimentima na sudaraču. Nakon perioda intenzivnog rada na rekonfigurisanju LHC-a i njegove mreže akceleratora za rad sa snopovima teških jona, specijalisti koji rade na CERN-ovom akceleratoru su po prvi put sudarili snopove jona u ranim jutarnjim časovima 17. novembra 2015, a “stabilni” snopovi su uspostavljeni danas prepodne u 10:59, čime je obeležen početak jednomesečnog rada sa pozitivno naelektrisanim jonima olova: atomima olova kojima su oduzeti elektroni. Sva četiri velika eksperimenta na LHC-u će prikupljati podatke tokom ovog perioda, uključujući i LHCb, koji će po prvi put detektovati ovakvu vrstu sudara. Sudaranje jona olova omogući će eksperimentima na LHC-u da ispitaju stanje materije koje je postojalo trenutak nakon velikog praska, dostižući temperature od nekoliko biliona (1,000,000,000,000) stepeni.

“Tradicija je da sudaramo jone tokom jednog meseca svake godine, kao deo našeg raznovrsnog istraživačkog programa na LHC-u”, rekao je Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a. “Ova godina je ipak posebna jer dosežemo novu energiju i istražujemo materiju u još ranijem stadijumu univerzuma.”

U ranom životu univerzuma, tokom nekoliko milionitih delova sekunde, materija je bila veoma vruća i veoma gusta sredina – neka vrsta primordijalne supe čestica, uglavnom sastavljena od elementarnih čestica poznatih kao kvarkovi i gluoni. U današnjem hladnom univerzumu, gluoni (eng. “glue” = lepak ) i dalje drže kvarkove na okupu unutar protona i neutrona, koji čine većinu materije (uključujući i nas), kao i druge vrste čestica.

“Postoji mnogo opsežnih i vrlo vrućih pitanja kojima ćemo se baviti posmatrajući sudare jona, za šta je naš eksperiment posebno dizajniran i dodatno unapređen tokom isključenja”, rekao je portparol ALICE kolaboracije Paolo Đubelino. “Na primer, nestrpljivi smo da saznamo kako će povećanje energije uticati na stvaranje čarmonijuma, i da preciznije ispitamo čestice sastavljene od težih kvarkova, kao i gubitak energije mlazeva čestica (tzv. “jet quenching”). Čitava kolaboracija se sa puno entuzijazma priprema za novo putovanje kroz otkrića.”

Zbog povećane energije sudara, povećava se zapremina i temperatura kvark-gluon plazme, što omogućava značajan napredak u razumevanju jako interagujućih sredina koje se formiraju prilikom sudara jona olova u LHC-u. Primera radi, tokom prve sezone rada, LHC eksperimenti su potvrdili da se kvark-gluon plazma ponaša kao savršena tečnost, kao i pojavu “gašenja mlazeva čestica” (“jet quenching”) u jonskim sudarima, fenomen u kome novonastale čestice gube energiju prilikom prolaska kroz kvark-gluon plazmu. Obilje ovakvih fenomena pružiće eksperimentima alat za karakterizaciju ponašanja ove kvark-gluon plazme. Merenja sa većim energijama mlazeva čestica će omogućiti novu i detaljniju karakterizaciju ovog veoma interesantnog stanja materije.

“Rad sa teškim jonima će odlično upotpuniti podatke koje smo ove godine sakupili u sudarima protona”, rekao je portparol ATLAS kolaboracije Dejv Čarlton. “S radošću očekujemo proširenje ATLAS-ovih istraživanja ponašanja energičnih objekata, kao što su mlazevi čestica i W i Z bozoni, u kvark-gluon plazmi.

LHC detektori su bitno poboljšani toko. prvog dugog isključenja LHC-a. Očekujući veće statistike, fizičari će moći da dublje pogledaju signale koji su ih tokom prve sezone rada stavljali na Tantalove muke.

“Čestice sastavljene od težih kvarkova će tokom druge sezone biti proizvođene bržim tempom, otvarajući nove mogućnosti da ispitamo hadronsku materiju u ekstremnim uslovima”, rekao je portparol CMS kolaboracije Ticijano Kamporezi. “CMS je savršeno pogodan da pokrene ove retke probe i da ih izmeri sa visokom preciznošću.”

Po prvi put će se i LHCb kolaboracija pridružiti klubu eksperimenata koji posmatraju sudare teških jona.

“Ovo je uzbudljiv korak u nepoznato za LHCb, koji je sposoban da veoma precizno identifikuje čestice. Naš detektor će nam omogućiti da vršimo merenja koja će odlično dopuniti merenja naših prijatelja na drugim mestima na prstenu”, rekao je portparol LHCb kolaboracije Gaj Vilkinson.

Više informacija: LHC – A proton ‘reference’ run to prepare for lead

(Izvor: IPB)

Tags:, , , ,

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.