NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
Unearthed-NextYear-1512-1-web

Svet nauke u 2018. godini

Kraj godine je vreme kad svi razmišljaju o tome šta su uradili i postigli u prethodnoj godini i kad se prave planovi za narednu godinu. Pre čestitki i želja za ...
Earthrise

Rađanje Zemlje

Tokom istorije Zemlje, rađale su se i nestajale različite zemlje, ali samo mali broj ljudi imao je priliku da posmatra rađanje Zemlje. Prva takva fotografija snimljena je na današnji dan ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
mars-insight-lander

Insajt uskoro sleće na Mars (direktan prenos)

Dopuna (21:00 h): Insajt je uspešno sleteo na Mars i poslao prvu fotografiju! Početkom maja ove godine sa Zemlje na dalek put krenula je letelica Insajt (InSight). Destinacija je bila dobro ...

Stižu zvezde “padalice” – meteorski roj Perseidi 2018

“Kiša” Perseida iznad Pirineja (Foto: Jean-Francois Graffand)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.

Meteori, ili zvezde “padalice”, kako su u narodu poznate, najčešće nastaju kad sitne čestice (meteoroidi), veličine zrna peska, uleću u atmosferu naše planete. Tokom prolaska kroz atmosferu ove čestice se zagrevaju, sagorevaju i sijaju “plamenom” različitih boja. Svetlo koje nastaje sagorevanjem meteoroida naziva se meteor (zvezda padalica). Nekoliko hiljada tona različitih čestica i prašine uleti u našu atmosferu svake godine, ogromna većina ovih čestica sagori u atmosferi i ne stigne do površine Zemlje, ali neke od njih, one veće, “prežive” i padnu na površinu i tada se nazivaju meteoriti. Brzina kojom čestice uleću u atmosferu naše planete kreće se u intervalu od 30 do 70 km/s, a svetlosna pojava, meteor, nastaje na visini od 80 do 120 km.

Kako nastaju Perseidi i Leonidi (grafika: Karl Tate, Space.com)

Čestice uleću u atmosferu svakog dana i svake noći i najčešće ih i ne primetimo. Tokom nekih noći u godini Sunčev sistem nam priprema posebnu zabavu, sa malim vatrometom. Te posebne noći su vreme kada je na nebu aktivan neki meteorski roj. Neke od tih posebnih noći dolaze ovog vikenda. Svake godine, od 17. jula do 24. avgusta aktivan je meteorski roj Perseida. U ovom periodu može se videti i nešto veći broj meteora koji prividno dolaze iz istog dela neba, iz sazvežđa Persej, ali uvek oko 12. avgusta taj broj postane maksimalan i mnogo veći od uobičajenog. Tokom prethodnih godina vreme maksimuma aktivnosti Perseida “videlo” se i 80-100 meteora na sat!

Perseidi su verovatno najpoznatiji i jedan od najlepših meteorskih rojeva.

Prvi pisani trag o njima potiče iz daleke 36. godine naše ere, kada je u Kini zabeleženo nekoliko stotina meteora u periodu od samo nekoliko sati. U periodu od VIII do XI veka postoje nedvosmisleni pisani tragovi o ovom meteorskim roju iz Kine i Japana. Tokom XVIII i IX veka astronomi su prikupili dosta podataka o ovom roju, ucrtavali su njihove putanje i beležili sjaj i boju pojedinih meteora. „Izvor“ roja Peresida odredio je Vilijam Dening, na osnovu 2.500 tragova meteora zabeleženih između 1869. i 1898. godine. On je izračunao da se „izvor“ roja nalazi u sazvežđu Persej, po čemu je i roj dobio ime.

U približno istom periodu utvrđeno je i da čestice koje stvaraju ovaj roj potiču od komete 109 P/ Swift-Tuttle, koja je otkrivena 1862. godine. Ova kometa, sa periodom od 135 godina, poslednji put je viđena 1992. godine.

Meteori su za posmatranje relativno laka i jedna od najzanimljivijih astronomskih pojava. Za posmatranje je potrebno strpljenje, dobro mesto i ništa drugo. Kako je ovogodišnji maksimum roja prognoziran za 13. avgust, oko 3h ujutru, najbolje vreme za posmatranje Perseida su noći između nedelje i ponedeljka, 12 i 13 avgusta. Naravno, odlična prilika za posmatranje su i veče pre i veče posle maksimuma (večeras, i noć ponedeljak/utorak). Ove godine su faza i pozicija Meseca odlični za posmatrače. Pošto je danas, 11. avgusta mlad Mesec, sjaj našeg suseda uopšte neće smetati posmatračima. Najbolje vreme za posmatranje je posle 22 h, pa sve do izlaska Sunca.

Pozicija radijanta – sazvežđe Persej

Očekivana aktivnost u toku ovih noći je standardna za ovaj roj i iznosi oko 40-50 Perseida na sat, ali može da bude i veća (u zavisnosti od doba noći, vremenskih i svetlosnih uslova).

Ako želite da posmatrate ove zvezde padalice potrebno je samo da nađete neko mračno mesto, što dalje od svetla grada, udobno se smestite.

Meteori će se pojavljivati svuda na nebu ali najbolje je gledati prema zenitu ili negde prama sazvežđu Perseja, tj. u pravcu istoka i jugo-istoka. Ako sačekate da se vaše oči priviknu na mrak i budete strpljivi videćete brojne meteore koji uleću u atmosferu brzinom oko 70km/s i sagorevaju iznad vaših glava na visini od oko 100km.

Ako odlučite da krenete u ovaj (romantičan) lov na meteore, a nosite Android telefon možete da instalirate aplikaciju koja će vam pomoći u traženju meteora.

Srećan lov 😉

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: