Dan planete Zemlje – 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan izabran da bude posvećen očuvanju Zemlje niko, ni u najružnijim snovima, nije mogao da zamisli kako će naša planeta danas izgledati i kako će tada mali problemi postati ogromi.

Da li se nešto promenilo od kad obeležavamo ovaj dan, ili od prošle godine? Jeste, nažalost! Šuma, biljnih i životinjskih vrsta, čiste vode je manje, plastike, drugog đubreta i različitog zagađenja sve više. Jedan dan ne može da promeni ništa, planeti ne možemo da pomognemo ako se samo tog dana setimo nje. Potrebno je mnogo više od jednog dana i mnogo ljudi.

“Ožiljci” su svuda širom planete, gomile đubreta i štetnih materija pokrivaju našu Zemlju, plivaju njenim rekama i okeanima, lete kroz vazduh koji je okružuje. Milijardama godina Zemlja je živela, prolazila kroz različite faze, neke vrste su nestajale a nove su nastajale. Međutim, nikada od nastanka naše Zemlje nije postojala vrsta, koja sebe naziva najinteligentnijom, koja je imala moć (i tu moć koristi) da stalno uništava druge i samu sebe; nikada nije postojala vrsta koja je bila bliže od nas uništenju cele planete.

Mnogi od nas zaboravljaju planetu na kojoj živimo. Zaboravljaju da ona nije tu samo zbog nas. Mi ljudi, ta vrsta koja sebe naziva najnaprednijom, samo smo jedan od najmlađih stanovnika ove planete. Nismo dugo ovde ali planeti pravimo najviše problema. Menjamo je, narušavamo njen miran život, a većina nas toga nije svesna.

Stalno slušamo o tome kako da pomognemo Zemlji, pričaju nam da ne radimo ovo, da ne radimo ono, da uradimo ovo ili ono. Međutim, zašto bi uopšte pomagali Zemlji? Zemlji pomoć nije potrebna, ona je bila tu mnogo pre nas i biće tu još dugo. Koliko god mi bili samouvereni i ponosni našim moćima da upravljamo planetom, koliko god bili sposobni da zagadimo zemlju, vodu i vazduh mi planetu ne možemo da uništimo. Zemlja je preživljavala mnogo opasnije stvari od nas, možemo da uništimo, i uništavamo, mnoge biljne i životinjske vrste, možemo da promenimo klimu, pomerimo reke i jezera, ili planine, ali ni život na njoj ne možemo da uništimo.

Tokom istorije planete njeni stanovnici su se stalno smenjivali, jedni su nestajali a drugi su dolazili. Sada smo upravo mi njeni najvažniji, za nas, stanovnici. Sve što radimo, dobro i loše, za našu planetu utiče najviše na naš život. Možemo da uništimo mnogo, ali ne i celu planetu. Možemo da uništimo veliki deo živog sveta i nas, ali planeta će ostati, neće biti ista, razlikovaće se mnogo ali planeta će biti tu!

Uništićemo sebe, ali Zemlja će ostati, ona će se oporaviti, doćiće nove biljke i životinje, kao i mnogo puta do sad ali neće biti ljudi.

Planeta je tu, ista svakoga dana. Ona o nama brine svakoga dana, bez obzira na to koji je datum. Tako treba da se ponašamo i mi prema njoj. Ovo bi trebao da bude dan kada treba da se sećamo toga šta smo uradili u prethodnoj godini, a ne dan kada planiramo (a posle nista ne radimo). Setite se naše planete, uradite nešto da joj pomognete jer pomažući Zemlji pomažete sami sebi, svima nama koji na njoj živimo i onima koji će na njoj tek živeti (ako im dozvolimo). Zemlja je tu zbog nas, a ne mi zbog nje, ne mora večito da nas tripi i lako može da reši “nas”, ako joj smetamo.

Dan planete Zemlje je dan ljudi, dan kada moramo da se setimo da zagađivanjem i uništavanjem planete najviše uništavamo ljudsku vrstu. Moramo da promenimo način razmišljanja, potrebno je samo malo, samo malo brige o planeti, prirodi i nama i biće bolje i nama i njoj.

Nažalost, tokom poslednjih godina umesto da idemo napred, stičemo nova znanja, poboljšavamo uslove života i štitimo nas i prirodu sve je više onih koji žele u neka druga vremena, vremena alternativnih stvarnosti, teorija i činjenica, vremena u kojima je jedino bitna moć (pojedinaca), zarada (pojedinaca) i iskorišćavanje drugih, vremena u kojima znanje, napredak i dobrobit većine nisu važni. Srećom, još ima dovoljno onih koji to žele, i mogu, da spreče!

Stigli smo toliko daleko i još dalje, ali još uvek većina stanovnika, koji sebe nazivaju inteligentnim, još uvek nije uspela da vidi koliko su naše razlike nevažne i smešne, koliko smo mi nevažni i neprimetni u tamnom prostranstvu svemira:

ako neko više voli RAP muzku, ovo je bolja verzija

Zemlja Noću…

ps. Reciklirajte, reciklirajte svakog dana, kao što je i ovaj tekst recikliran od materijala napisanog 2008, 2011, 2012 , 2017, 2018 i 2019 godine 🙂