Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
mars-insight-lander

Insajt uskoro sleće na Mars (direktan prenos)

Dopuna (21:00 h): Insajt je uspešno sleteo na Mars i poslao prvu fotografiju! Početkom maja ove godine sa Zemlje na dalek put krenula je letelica Insajt (InSight). Destinacija je bila dobro ...
45537902_2186162828315151_7569821786947190784_n

Marija Kiri - prva svetski poznata i priznata naučnica

„Ničega se u životu ne treba bojati. Život samo treba razumeti.“ “Život nije jednostavan ni za koga od nas. Kako se s’ tim nositi? Moramo istrajati i iznad svega verovati u sebe. Moramo ...
dscf7490m

Razgovor sa Koradom Korlevićem

Korado Korlević je poznati hrvatski astronom iz Višnjana i rodonačelnik astronomije u Istri. Prema podacima Minor Planet Discoverers, jedanaesti je najproduktivniji tragač za asteroidima svih vremena. U okviru Astronomskog društva ...
laseri-nobel

Nobelova nagrada za otkrića u oblasti fizike lasera

Piše: Nikola Filipović, asistent Departmanu za fiziku, PMF u Nišu Na svečanosti Kraljevske švedske akademije nauka u Stokholmu, održane prošlog utorka, dodeljena je Nobelova nagrada za fiziku. Troje naučnika podelilo je ovo ...
sivi-vuk

Svetski dan životinja - 4. oktobar

Povodom 4. oktobara, svetskog dan životinja iskoristili bi priliku da vam skrenemo pažnju na neke od najlepših, a istovremeno i najugroženijih, predstavnika naše faune. Svetski dan životinja proglašen je 1931. godine ...

Padajte, padajte s’ neba meteori

Perseidi iznad glečera u Nacionalnom parku u Montani. Kompozitna fotografija (John Ashley)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.

Meteori, ili zvezde padalice, kako su u narodu poznate, najčešće nastaju kad sitne čestice (meteoroidi), veličine zrna peska, uleću u atmosferu naše planete. Tokom prolaska kroz atmosferu ove čestice se zagrevaju, sagorevaju i sijaju “plamenom” različitih boja. Svetlo koje nastaje sagorevanjem meteoroida naziva se meteor (zvezda padalica). Nekoliko hiljada tona različitih čestica i prašine uleti u našu atmosferu svake godine, ogromna većina ovih čestica sagori u atmosferi i ne stigne do površine Zemlje, ali neke od njih, one veće, “prežive” i padnu na površinu i tada se nazivaju meteoriti.

Čestice uleću u atmosferu svakog dana i svake noći i najčešće ih i ne primetimo. Tokom nekih noći u godini Sunčev sistem nam priprema posebnu zabavu, sa malim vatrometom. Te posebne noći su vreme kada je na nebu aktivan neki meteorski roj. Neke od tih posebnih noći dolaze ovog vikenda. Svake godine, od 17. jula do 24. avgusta aktivan je meteorski roj Perseida. U ovom periodu može se videti i nešto veći broj meteora koji prividno dolaze iz istog dela neba, iz sazvežđa Persej, ali uvek oko 12. avgusta taj broj postane maksimalan i mnogo veći od uobičajenog. Tokom prethodnih godina vreme maksimuma aktivnosti Perseida “videlo” se i 80-100 meteora na sat!

Gde da gledate (foto: Martin Marthadinata, Indonezija)

Perseidi su verovatno najpoznatiji i jedan od najlepših meteorskih rojeva.

Prvi pisani trag o njima potiče iz daleke 36. godine naše ere, kada je u Kini zabeleženo nekoliko stotina meteora u periodu od samo nekoliko sati. U periodu od VIII do XI veka postoje nedvosmisleni pisani tragovi o ovom meteorskim roju iz Kine i Japana. Tokom XVIII i IX veka astronomi su prikupili dosta podataka o ovom roju, ucrtavali su njihove putanje i beležili sjaj i boju pojedinih meteora. „Izvor“ roja Peresida odredio je Vilijam Dening, na osnovu 2.500 tragova meteora zabeleženih između 1869. i 1898. godine. On je izračunao da se „izvor“ roja nalazi u sazvežđu Persej, po čemu je i roj dobio ime.

Kako nastaju Perseidi i Leonidi (grafika: Karl Tate, Space.com)

U približno istom periodu utvrđeno je i da čestice koje stvaraju ovaj roj potiču od komete 109 P/ Swift-Tuttle, koja je otkrivena 1862. godine. Ova kometa, sa periodom od 130 godina, poslednji put je viđena 1992. godine.

Meteori su za posmatranje relativno laka i jedna od najzanimljivijih astronomskih pojava. Za posmatranje je potrebno strpljenje, dobro mesto i ništa drugo. Kako je ovogodišnji maksimum roja prognoziran za 12. avgust oko 19h, najbolje vreme za posmatranje Perseida su noći između subote i nedelje, 12 i 13 avgusta.

Očekivana aktivnost u toku ovih noći je standardna za ovaj roj i iznosi oko 40-50 Perseida na sat, ali može da bude i veća (u zavisnosti od doba noći, vremenskih i svetlosnih uslova).

Ako želite da posmatrate ove zvezde padalice potrebno je samo da nađete neko mračno mesto, što dalje od svetla grada, udobno se smestite. Nažalost, ove godine će Mesec, koji izlazi oko 22:50h, će dosta smetati posmatranju.

Meteori će se pojavljivati svuda na nebu ali najbolje je gledati prema zenitu ili negde prama sazvežđu Perseja, tj. u pravcu istoka i jugo-istoka. Ako sačekate da se vaše oči priviknu na mrak i budete strpljivi videćete brojne meteore koji uleću u atmosferu brzinom oko 70km/s i sagorevaju iznad vaših glava na visini od oko 100km.

Ako odlučite da krenete u ovaj (romantičan) lov na meteore, a nosite Android telefon možete da instalirate aplikaciju koja će vam pomoći u traženju meteora.

Srećan lov 😉

(Fotografije: EarthSky, EarthSkySpace.com)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: