Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

U CERN-u otvoreno postrojenje koje pomaže u lečenju raka

U CERN-u otvoreno postrojenje koje pomaže u lečenju raka 1

MEDICIS – proizvodnja izotopa za medicinska istraživanja (Foto: CERN)

U Evropskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja, CERN, u kome je Republika Srbija članica, izgrađeno je novo postrojenje koje može da pomogne medicinska istraživanja raka. Nazvano CERN MEDICIS, postrojenje je proizvelo prve radioizotope. MEDICIS će u budućnosti obezbeđivat

i širok spektar radioizotopa, od kojih se neki mogu proizvesti samo na CERN-ovom postrojenju ISOLDE koje je jedinstveno. Ovi radioizotopi su prvenstveno namenjeni bolnicama i istraživačkim centrima širom Evrope. U poslednje vreme dijagnostika i lečenje sa upotrebom radioizotopa su značajno napredovali, a MEDICIS će omogućiti istraživačima da osmisle i testiraju nekonvencionalne radioizotope sa ciljem da razviju nove pristupe borbi sa rakom.

„Radioizotopi se koriste u preciznoj medicini kako bi se dijagnostifikovao rak, srčani problemi i druge bolesti tako što se dostave izuzetno male radijacione doze tamo gde su one potrebne bez uništavanja okolnog zdravog tkiva“, rekao je Tiri Stora, koordinator projekta MEDICIS. „Sada sa MEDICIS-om možemo da proizvodimo nekonvencionalne izotope i da pomognemo da se poveća spektar njihove primene.“

Jedan hemijski element može imati više izotopa, što zavisi od toga koliko ima neutrona u jezgru. Neki izotopi su prirodno radioaktivni i poznati su kao radioizotopi. Mogu se naći gotovo svuda, na primer u stenama, pa čak i u pijaćoj vodi. Drugi izotopi nisu nam dostupni u prirodi, ali se mogu proizvesti u akceleratorima čestica (najveći akcelerator današnjice, Veliki hadronski sudarač, nalazi se upravo u CERN-u). Za proizvodnju radioizotopa MEDICIS koristi rad drugog CERN-ovog postrojenja koji se naziva ISOLDE. Prva serija radioizotopa proizvedena na ovaj način bio je Terbium 155Tb, koji se, sudeći prema prvim nedavno predstavljenim rezultatima istraživanja, smatra obećavajućim radioizotopom u dijagnostici raka prostate.

Inovativne ideje i tehnologije iz fizike doprinele su velikom napretku na polju medicine u poslednjih 100 godina, od pojave medicinske dijagnostike i tretmana zasnovanih na radijaciji, kao i nakon otkrića X-zraka i radioaktivnosti. Upotreba radioizotopa u medicini je već vrlo raširena i to za snimanje, dijagnostiku i radijacionu terapiju. Pokazuje se, ipak, da mnogi izotopi koji se trenutno koriste nemaju najadekvatnija fizička i hemijska svojstva i da bi u nekim slučajevima drugačija vrsta radijacije bila pogodnija. MEDICIS može pomoći u potrazi za radioizotopima sa odgovarajućim karakteristikama kako bi se povećala preciznost snimanja i lečenja.

„CERN-MEDICIS novi je dokaz kako tehnologije iz CERN-a mogu da koriste društvu ne samo za fundamentalna istraživanja. Sa ovim jedinstvenim postrojenjem i ekspertizom, CERN je posvećen maksimiziranju uticaja naše tehnologije u svakodnevnom životu“, rekao je CERN-ov direktor za akceleratore i tehnologije Frederik Bordri.

Unutar postrojenja ISOLDE, snažan snop protona iz CERN-ovog Proton sinhotron bustera pogađa specijalno razvijene mete i tako proizvodi raznolike atomske fragmente. Ove čestice se potom razdvajaju prema svojoj masi formirajući novi niskoenergetski snop koji se usmerava ka većem broju ekperimentalnih stanica. Na jednoj od njih, za postrebe MEDICIS-a, postavlja se druga meta iza pomenute ISOLDE-ine. Jednom kada se izotopi proizvedu na MEDICIS-ovoj meti, automatizovana transportna traka nosi ih u MEDICIS postrojenje gde se traženi radioizotopi odvoje i usade u metalnu foliju. Tako se dostavljaju istraživačkim ustanovama među kojima je Paul Šerer institut, Univerzitetska bolnica u Vaudu i Univerzitetska bolnica u Ženevi.

Kada stigne u neku od bolnica, istraživači razdvajaju izotope i vezuju ih za molekule poput proteina ili šećera koji su izabrani tako da precizno targetiraju tumor. U ovom obliku izotopi se mogu ubrizgati u organizam pacijenta, gde će se molekuli vezati za tumor ili organ koji se snima ili leči.

Postrojenje ISOLDE radi već 50 godina i do sada je za raznovrsne svrhe, uključujući i fundamentalna nuklearna istraživanja, astrofiziku i bionauke, proizvelo 1300 izotopa iz 73 supstance. U ISOLDE su se već proizvodili izotopi za medicinska istraživanja, ali će novo MEDICIS postrojenje omogućiti proizvodnju radioizotopa koji preciznije odgovaraju potrebama medicinske zajednice.

CERN-MEDICIS je rezultat napora koji je CERN uložio zajedno sa saradnicima iz Fonda za transfer znanja, privatnih fondacija i partnerskih ustanova. Projekat finansijski podržava Evropska komisija kroz Marija Sklodovska Kiri grant koji od 2014. godine pomaže razvoju medicinske i naučne saradnje širom Evrope.

(Izvor: IPB)

2 Comments
  1. avatar 17.12.2017.
  2. avatar 23.12.2017.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: