black-hole

O crnim rupama i medicinskoj fizici u četvrtak na PMF-u u Nišu

U četvrtak 31. oktobra od 20 h nastavlja se serija naučno-popularnih predavanja u organizaciji “Niš Young Minds Section” i Departmana za fiziku PMF-a.Ovog četvrtka Young Minds sekcija iz Niša pripremila je dva zanimljiva predavanja iz astrofizike i ...
enjoyphysics

Prvo predavanje u organizaciji Niš Young Minds Section

U četvrtak 24. oktobra u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa početkom u 20 časova, biće održano predavanje prof. dr Gorana Đorđevića sa Departmana za fiziku na temu:Od Saveza komunista do „Mladih umova”Kosmologija i ...
safer-internet

Svetska nedelja svemira i Međunarodna noć posmatranja Meseca u Nišu

Povodom Svetske nedelje svemira i Međunarodne noći posmatranja Meseca od subote, 5. oktobra do četvrtka 10. oktobra Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju seriju ...
apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...

Nastajanje arhitekture u okolnostima koje prate savremeno građenje

U okviru ciklusa javnih predavanja, 16. marta 2018. godine, u prostorijama Univerziteta u Nišu, održano je predavanje “Nastajanje arhitekture u okolnostima koje prate savremeno građenje”, akademika Branislava Mitrovića.

Branislav Mitrović rođen je 1948. godine u Baru. Diplomirao je 1974. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, na katedri profesora Uroša Martinovića. Put od samostalnog do vodećeg projektanta prešao je od 1977. do 1986. godine u Projektnom zavodu RO “Srbijaprojekt”, a zatim je kao vodeći projektant radio u Centru za istraživanje i projektovanje – CIP Beograd. Pedagoški rad započinje na Arhitektonskom fakultetu 1990. godine, kao docent na Katedri za projektovanje. Izabran je za vanrednog (1999), a zatim redovnog profesora (1998), te profesora emeritusa Beogradskog univerziteta – Arhitektonski fakultet (2015). Učestvovao je na preko sto četrdeset konkursa, osvojivši nagrade na oko devedeset. Priznanje za svoj rad dobio je u vidu sledećih nagrada: Priznanje Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije za najbolji diplomski rad (1974); Nagrada Društva arhitekata Novog Sada (1997) (1998); Nagrada Saveza arhitekata Srbije (1989) (1997) (2000) (2002); Oktobarska nagrada grada Beograda za ahitekturu (1990) (1996); Novembarska nagrada Budve za doprinos i delatnost na polju arhitekture i urbanizma na prostoru grada (1994) i mnogih drugih. Izabran je za redovnog člana SANU, Odeljenja likovne i muzičke umetnosti (2012). Dobitnik je dve Nagrade za životno delo: Inženjerske komore Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS). Predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije bio je u periodu od 2005. do 2009. godine, a predsednik Saveza arhitekata Srbije od 1997. do 2001. godine.

Arhitekta sa ovako impozantnim stvaralačkim opusom, osetio je potrebu da svoje bogato iskutvo prenese na poseban način, kroz interesantni izbor teme predavanja. Svaki stvaralac se u svom radu mora susresti osim sa ličnim, kreativnim previranjima i sa realnošću objektivnih ograničenja i zahteva investitora. Ovo predavanje je kroz nekoliko primera osvetlilo i ovaj nezaobilazan deo posla svakog arhitekte.

Exif_JPEG_420

Prilikom izgradnje dve porodične kuće, Mitrović se susreo u prvom slučaju sa skoro idealnim uslovima za rad, a u drugom sa neočekivanim poteškoćama. Izgradnja porodične kuće u ul. Koste Vojinovića u Beogradu (2010) je protekla bez komplikacija. Predložen je dizajn “ne kuća – sanduk” u prostoru. Na ovaj način se kuća u isto vreme uklapa u ambijent – postojeće zelenilo je očuvano, a opet, novi objekat se izdvaja svojom autentičnošću od susednih kuća koje su devastirane nadogradnjom. Malo drugačiji uslovi prate izgradnju porodične kuće locirane preko puta Svetog Stefana u borovoj šumi. Osmišljena je kao sojenica, gde je donji deo kuće predviđen za boravak roditelja, a dve gornje kuće za boravak dvoje dece, dok međuprostor predstavlja zajedničko mesto okupljanja porodice. Zadovoljstvo što je koncept od strane investitora dobro prihvaćen, nije dugo trajalo, jer je u toku realizacije došlo do promene investitora, pa je izgradnja postala neizvesna.

Poslovni objekat Upravne zgrade “Hidroelektrane na Drini” u Višegradu pod zaštitom i kontrolom UNESCO-a, BiH, Republic Srpska (2011) poslužio je kao primer kako se arhitekta mora u hodu izboriti sa promenom plana, u pogledu izmene lokacije objekta, ali i koliko je bitan pravilan odabir saradnika. Lokacija na platou naspram mosta Mehmed paše Sokolovića na Drini, premeštena je u Andrićgrad. Prvobitna zamisao projektantskog tima tj. idejno arhitektonsko – urbanističko rešenje nagrađeno na međunarodnom konkursu, čije je raspisivanje zahtevao UNESCO, nije se mogla uklopiti u novi ambijent u kome dominira kamen. Kvalitetni saradnici, majstor Radovan sa svojom ekipom kamenorezaca iz Hercegovine, umnogome su svojim neverovatnim osećajem za materijal, doprineli da novonastali raskorak bude uspešno prevaziđen.Takođe, ovaj primer predstavlja uspešan spoj savremenog i tradicionalnog: enterijer Upravne zgrade hidroeletrane je odraz modernog, dok je eksterijer izgrađen u tradicionalnom materijalu – kamenu i drvetu.

Helidrom projektovan na porodičnom imanju pored puta između Cetinja i Danilovgrada u mestu Markovina je kako predavač smatra: “minijatura koja sadrži više funkcija i predstavlja prevođenje tradicionalnog elementa u savremenu potrebu“. Platforma za sletanje helikoptera, kao infrastrukturni objekat, ujedno obavlja funkciju bistijerne (cisterne za tehnološku vodu), i predstavlja gumno – tradicionalno mesto za okupljanje.

Rezidencijalni kompleks apartmana Royal Gardens u Budvi, Crna Gora predstavljao je izazov u smislu malog raspoloživog prostora, nasuprot željama investitora u smislu objekta većeg volumena. Veštim korišćenjem arhitektonskih rešenja, postignuto je vizuelno smanjenje gabarita i uklapanje u pozadinu. Mnogo veći izazov u etičkom smislu bila je sledeća saradnja sa istim investitorom na izgradnji novog hotela u Budvi. Zadovoljan prethodnim projektom, investitor je želeo da i sledeći objekat zadrži sličnu formu. Sa druge strane, autor smatra da ponavljanje, zbog ličnog kreativnog razvoja nije poželjno, pa je predložio novu formu. Mitrović je iskreno preneo moralnu dilemu autora – kako pomiriti svoju zamisao sa interesima investitora.

Predavanje iz veoma vešto izabranog, pedagoškog ugla, imalo je lep prijem kod kolega, a naročito kod u publici prisutnih studenata GAF-a iz Niša. U vreme kada kako predavač tvrdi: “interesi investitora diktiraju arhitektonski proces i rezultat rada“, želeo je ovim predavanjem da predstavi, kako kaže: “opseg situacija u kojima se dešava proces projektovanja i gradnje objekata“. Prikazani primeri će mladima sigurno pomoći da se osposobe za rešavanje praktičnih poteškoća sa kojima će se na svom profesionalnom putu susretati. Pripremajući se na ovaj način, budući autori će naučiti kako da uspeju da zaštite i ispoštuju svoje originalne ideje i ujedno ih ipak realizuju u realnim okolnostima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: