NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Predavanje “Otkrivanje genomske istorije Evrope” u SANU

Povodom 165 godina biologije u Srbiji i 50 godina Društva genetičara Srbije, u petak, 28. septembra, u 14 sati, prof. dr Karles Lalueza Foks održaće predavanje „Otkrivanje genomske istorije Evrope” u Svečanoj sali SANU.

Predavanje "Otkrivanje genomske istorije Evrope" u SANU 1“Najnoviji razvoj tehnologije omogućava nam da ekstrahujemo stotine, ako ne i hiljade starih genoma, te smo stoga u mogućnosti da neposredno proučavamo promene kod predaka evropskih populacija tokom vremena, povezane sa različitim migracijskim procesima i arheološkim horizontima. Pokazalo se u poslednje četiri godine da svi današnji Evropljani nose tri različita genetska nanosa: mezolitskih lovaca-sakupljača, neolitskih zemljoradnika sa Bliskog Istoka i stepskih nomada koji su stigli iz srednje Azije krajem neolita. Ova poslednja migracija ostavila je traga na celom kontinentu i verovatno dovela do širenja indoevropskih jezika, kao i nekih specifičnih genetskih markera poput laktaza perzistencije” – objasnio je predavač.

Karlos Lalueza-Foks je profesor-istraživač pri Institutu za evolucionu biologiju u Barseloni, Španija, a već 25 godina se bavi paleogenetikom. Objavio je više od stotinu radova u međunarodnim stručnim časopisima, u kojima se uglavnom bavi genetskom analizom ljudskih populacija u prošlosti radi rekonstruisanja drevnih migracija, sklonosti populacija i njihovih adaptacija. Od 2004. godine njegova istraživanja su usmerena na genomiku Neandertalaca, pri čemu se uglavnom bavi neandertalskom porodicom sa lokaliteta El Sidron u španskoj pokrajini Asturiji. Pored istraživačkog rada, objavio je jedanaest knjiga iz popularne nauke, uglavnom s temom ljudske evolucije, arheogenetike i savremene ljudske raznolikosti. Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih, i nagrade grada Barselone za naučnoistraživački rad 2007. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: