DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Predavanje “Otkrivanje genomske istorije Evrope” u SANU

Povodom 165 godina biologije u Srbiji i 50 godina Društva genetičara Srbije, u petak, 28. septembra, u 14 sati, prof. dr Karles Lalueza Foks održaće predavanje „Otkrivanje genomske istorije Evrope” u Svečanoj sali SANU.

“Najnoviji razvoj tehnologije omogućava nam da ekstrahujemo stotine, ako ne i hiljade starih genoma, te smo stoga u mogućnosti da neposredno proučavamo promene kod predaka evropskih populacija tokom vremena, povezane sa različitim migracijskim procesima i arheološkim horizontima. Pokazalo se u poslednje četiri godine da svi današnji Evropljani nose tri različita genetska nanosa: mezolitskih lovaca-sakupljača, neolitskih zemljoradnika sa Bliskog Istoka i stepskih nomada koji su stigli iz srednje Azije krajem neolita. Ova poslednja migracija ostavila je traga na celom kontinentu i verovatno dovela do širenja indoevropskih jezika, kao i nekih specifičnih genetskih markera poput laktaza perzistencije” – objasnio je predavač.

Karlos Lalueza-Foks je profesor-istraživač pri Institutu za evolucionu biologiju u Barseloni, Španija, a već 25 godina se bavi paleogenetikom. Objavio je više od stotinu radova u međunarodnim stručnim časopisima, u kojima se uglavnom bavi genetskom analizom ljudskih populacija u prošlosti radi rekonstruisanja drevnih migracija, sklonosti populacija i njihovih adaptacija. Od 2004. godine njegova istraživanja su usmerena na genomiku Neandertalaca, pri čemu se uglavnom bavi neandertalskom porodicom sa lokaliteta El Sidron u španskoj pokrajini Asturiji. Pored istraživačkog rada, objavio je jedanaest knjiga iz popularne nauke, uglavnom s temom ljudske evolucije, arheogenetike i savremene ljudske raznolikosti. Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih, i nagrade grada Barselone za naučnoistraživački rad 2007. godine.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: