guitar_620.width-800

Muzika u fizici i fizika u muzici na NNB11

Postavka ,,Svakojaka čudesa ispod naših nebesa” Departmana za fiziku će pored interesantnih eksperimenata sadržati i muzčki program.U okviru postavke na ovogodišnjem festivalu Nauk nije bauk gostovaće muzičar Oliver Katić. ...
kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Predavanje “Otkrivanje genomske istorije Evrope” u SANU

Povodom 165 godina biologije u Srbiji i 50 godina Društva genetičara Srbije, u petak, 28. septembra, u 14 sati, prof. dr Karles Lalueza Foks održaće predavanje „Otkrivanje genomske istorije Evrope” u Svečanoj sali SANU.

“Najnoviji razvoj tehnologije omogućava nam da ekstrahujemo stotine, ako ne i hiljade starih genoma, te smo stoga u mogućnosti da neposredno proučavamo promene kod predaka evropskih populacija tokom vremena, povezane sa različitim migracijskim procesima i arheološkim horizontima. Pokazalo se u poslednje četiri godine da svi današnji Evropljani nose tri različita genetska nanosa: mezolitskih lovaca-sakupljača, neolitskih zemljoradnika sa Bliskog Istoka i stepskih nomada koji su stigli iz srednje Azije krajem neolita. Ova poslednja migracija ostavila je traga na celom kontinentu i verovatno dovela do širenja indoevropskih jezika, kao i nekih specifičnih genetskih markera poput laktaza perzistencije” – objasnio je predavač.

Karlos Lalueza-Foks je profesor-istraživač pri Institutu za evolucionu biologiju u Barseloni, Španija, a već 25 godina se bavi paleogenetikom. Objavio je više od stotinu radova u međunarodnim stručnim časopisima, u kojima se uglavnom bavi genetskom analizom ljudskih populacija u prošlosti radi rekonstruisanja drevnih migracija, sklonosti populacija i njihovih adaptacija. Od 2004. godine njegova istraživanja su usmerena na genomiku Neandertalaca, pri čemu se uglavnom bavi neandertalskom porodicom sa lokaliteta El Sidron u španskoj pokrajini Asturiji. Pored istraživačkog rada, objavio je jedanaest knjiga iz popularne nauke, uglavnom s temom ljudske evolucije, arheogenetike i savremene ljudske raznolikosti. Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih, i nagrade grada Barselone za naučnoistraživački rad 2007. godine.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: