apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Nobelova nagrada za hemiju 2018. godine

Tradicionalno, prve srede u oktobru objavljena je vest o dodeli Nobelove nagrade za hemiju.

Ove godine prestižnu nagradu koju dodeljuje Švedska kraljevska akademija nauka podeliće naučnici Frensis Arnold (Frances Arnold), Džordž Smit (George Smith) i Gregori Vinter (Gregory Winter) za istraživanja vezana za izmenu svojstava proteina kako bi se koristili u terapeutske i industrijske svrhe.

Troje naučnika koristilo je iste principe, tačnije genetske promene i selekciju u cilju razvoja proteina i enzima koji rešavaju „hemijske probleme čovečanstva“.

Istraživanja ovih naučnika zasnovana su na korišćenju usmerene evolucije u proizvodnji enzima koji dalje mogu biti iskorišćeni za proizvodnju novih hemikalija i lekova. Enzimi stvoreni usmerenom evolucijom koriste se za proizvodnju različitih proizvoda, od biogoriva do lekova. Antitela razvijena korišćenjem metode zvane phage display (prikaz proteina na česticama bakteriofaga) mogu se uspešno boriti protiv autoimunih bolesti, a u nekim slučajevima i protiv raka u fazi metastaze.

Kao nagradu, troje naučnika dobiće devet miliona švedskih kruna, odnosno milion američkih dolara, i to tako što će polovina pripasti Frensis Arnold, dok će drugu polovinu podeliti Džordž Smit i Gregori Vinter.

Frensis Arnold sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju dobila je polovinu nagrade za sprovođenje prve usmerene evolucije enzima, dok će Džordž Smit sa Univerziteta Misuri za istraživanja novog načina razvoja proteina, i Gregori Vinter iz MRC laboratorije molekularne biologije na Kembridžu u Engleskoj za korišćenje metode za stvaranje antitela u cilju proizvodnje novih vrsta lekova, podeliti drugu polovinu nagrade.

Prvi lekovi zasnovani na tom radu korišćeni su u lečenju reumatoidnog artritisa, psorijaze i bolesti upale creva.

Inače, Frensis Arnold je tek peta žena koja je dobila Nobelovu nagradu za hemiju. Prva žena koja je nagrađena ovom prestižnom nagradom bila je Marija Kiri koja je ne samo prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, već i prva osoba koja je tu nagradu dobila dva puta, a i jedina žena koja ju je dobila za dve različite kategorije (hemiju i fiziku). Njena ćerka, Irena Žolio-Kiri, takođe je jedna od dobitnica Nobelove nagrade za hemiju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: