APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Nobelova nagrada za hemiju 2018. godine

Nobelova nagrada za hemiju 2018. godine 1Tradicionalno, prve srede u oktobru objavljena je vest o dodeli Nobelove nagrade za hemiju.

Ove godine prestižnu nagradu koju dodeljuje Švedska kraljevska akademija nauka podeliće naučnici Frensis Arnold (Frances Arnold), Džordž Smit (George Smith) i Gregori Vinter (Gregory Winter) za istraživanja vezana za izmenu svojstava proteina kako bi se koristili u terapeutske i industrijske svrhe.

Troje naučnika koristilo je iste principe, tačnije genetske promene i selekciju u cilju razvoja proteina i enzima koji rešavaju „hemijske probleme čovečanstva“.

Istraživanja ovih naučnika zasnovana su na korišćenju usmerene evolucije u proizvodnji enzima koji dalje mogu biti iskorišćeni za proizvodnju novih hemikalija i lekova. Enzimi stvoreni usmerenom evolucijom koriste se za proizvodnju različitih proizvoda, od biogoriva do lekova. Antitela razvijena korišćenjem metode zvane phage display (prikaz proteina na česticama bakteriofaga) mogu se uspešno boriti protiv autoimunih bolesti, a u nekim slučajevima i protiv raka u fazi metastaze.

Kao nagradu, troje naučnika dobiće devet miliona švedskih kruna, odnosno milion američkih dolara, i to tako što će polovina pripasti Frensis Arnold, dok će drugu polovinu podeliti Džordž Smit i Gregori Vinter.

Frensis Arnold sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju dobila je polovinu nagrade za sprovođenje prve usmerene evolucije enzima, dok će Džordž Smit sa Univerziteta Misuri za istraživanja novog načina razvoja proteina, i Gregori Vinter iz MRC laboratorije molekularne biologije na Kembridžu u Engleskoj za korišćenje metode za stvaranje antitela u cilju proizvodnje novih vrsta lekova, podeliti drugu polovinu nagrade.

Prvi lekovi zasnovani na tom radu korišćeni su u lečenju reumatoidnog artritisa, psorijaze i bolesti upale creva.

Inače, Frensis Arnold je tek peta žena koja je dobila Nobelovu nagradu za hemiju. Prva žena koja je nagrađena ovom prestižnom nagradom bila je Marija Kiri koja je ne samo prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, već i prva osoba koja je tu nagradu dobila dva puta, a i jedina žena koja ju je dobila za dve različite kategorije (hemiju i fiziku). Njena ćerka, Irena Žolio-Kiri, takođe je jedna od dobitnica Nobelove nagrade za hemiju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: