yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...

Kongres mladih matematičara u Novom Sadu

Od 3. do 5. oktobra, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu održava se kongres koji okuplja mlade matematičare s doktoratom i studente doktorskih studija

Srpsko naučno matematičko društvo (SNMD) u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, ogranka u Novom Sadu, Departmanom za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Matematičkim institutom SANU u Beogradu, organizuje Kongres mladih matematičara od 3. do 5. oktobra. Učesnici kongresa su mladi matematičari koji su doktorirali u poslednjih 10 godina, kao i studenti doktorskih studija.

Kongres mladih matematičara u Novom Sadu 1

Na Kongres se prijavilo 107 učesnika iz 16 gradova, sa 27 različitih institucija, mahom iz Srbije, ali i iz Makedonije, Bosne, Češke, Belgije, Švajcarske i Kine, od kojih će njih preko 70 izlagati svoje radove.

Ideja Srpskog naučnog matematičkog društva jeste da ovim skupom poveže mlade sličnih interesovanja, da podstakne razmenu ideja i popularizuje matematiku među mladima.

O predavačima na Kongresu mladih matematičara:

Dušan Jakovetić je rođen 1983. godine. Docent je Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Doktorske studije je završio na zajedničkom programu Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu i Univerziteta u Lisabonu 2014. godine, sa  nagradom  za najbolju doktorsku disertaciju A. G. Milnes, a od istog Univerziteta 2012. godine dobio je i priznanje Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering. Dobitnik je specijalne nagrade Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika u APV koju dodeljuje Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine i Univerzitet u Novom Sadu, za 2017. godinu. Oblasti istraživanja dr Jakovetića su distribuirana optimizacija i distribuirano procesiranje informacija, koje imaju veliki značaj u današnjoj eri velikih podataka, mašinskog učenja, interneta stvari i analize velikih podataka. Objavio je preko 40 naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima i na međunarodnim konferencijama iz oblasti distribuirane optimizacije, sa ukupnom citiranošću od preko 1000 prema servisu Google scholar. Dr Jakovetić učestvuje kao rukovodilac novosadskog tima ili tehničko-naučni  koordinator na više međunarodnih i nacionalnih naučnih projekata, uključujući projekte II-BiDaaS i C4IIOT iz programa Horizon 2020.

Luka Milićević je rođen 1991. godine. Završio je Matematičku gimnaziju. Dobitnik je dve Svetosavske nagrade, kao i zlatne i dve srebrne medalje na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. Završio je 2014. godine osnovne i master studije na Univerzitetu u Kembridžu, na smeru matematika, s ocenom prva klasa (na ispitima je bio redom 1, 3, 7, i 5. najuspešniji kandidat u godini). Za to vreme je bio nosilac Vudsove stipendije za najboljeg stranog prijavljenog kandidata Triniti koledža. Na istom univerzitetu je završio i doktorske studije iz teorijske matematike i matematičke statistike, odbranivši tezu u avgustu 2017. pod mentorstvom Imre Lidera. Zaposlen je na Matematičkom institutu SANU. Bio je prvi izabrani predavač u okviru Lekcija Mike Alasa Matematičkog instituta SANU. Bavi se istraživanjem u oblasti kombinatorike,  sa prvenstvenim fokusom na aditivnu kombinatoriku.

Marko Petković je rođen 1984. godine. Završio je osnovne studije iz matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i na istom fakultetu doktorirao 2008. godine. Završio je osnovne studije iz telekomunikacija na Elektronskom fakultetu u Nišu 2008. godine. Objavio je oko 80 naučnih radova iz oblasti matematike, računarskih nauka i telekomunikacija. Radovi u oblasti matematike i računarskih nauka odnose se na nelinearnu optimizaciju, metode izračunavanja uopštenih inverza i obradu signala. Redovni je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu od 2016. godine.

Bojan Prangoski je rođen 1984. godine. Vanredni je profesor na Univerzitetu u Skopju. Doktorirao je 2012. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.  Rad je započeo u doktorskoj disertaciji na klasi simbola pseudo-diferencijalnih operatora beskonačnog reda, korišćenjem moćnih metoda funkcionalne analize i klasične teorije pseudo-diferencijalnih operatera mu je omogućilo da dobije čitav niz dubokih rezultata u oblasti analize. Njegov rad se zasniva na izuzetnom poznavanju topologije funkcijskih prostora, što mu omogućava da se bavi ozbiljnim problemima mikrolokalne analize sa primenama u kvantnoj fizici kao i u vremensko frekvencijskoj  analizi signala.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: