Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Kongres mladih matematičara u Novom Sadu

Od 3. do 5. oktobra, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu održava se kongres koji okuplja mlade matematičare s doktoratom i studente doktorskih studija

Srpsko naučno matematičko društvo (SNMD) u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, ogranka u Novom Sadu, Departmanom za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Matematičkim institutom SANU u Beogradu, organizuje Kongres mladih matematičara od 3. do 5. oktobra. Učesnici kongresa su mladi matematičari koji su doktorirali u poslednjih 10 godina, kao i studenti doktorskih studija.

Kongres mladih matematičara u Novom Sadu 1

Na Kongres se prijavilo 107 učesnika iz 16 gradova, sa 27 različitih institucija, mahom iz Srbije, ali i iz Makedonije, Bosne, Češke, Belgije, Švajcarske i Kine, od kojih će njih preko 70 izlagati svoje radove.

Ideja Srpskog naučnog matematičkog društva jeste da ovim skupom poveže mlade sličnih interesovanja, da podstakne razmenu ideja i popularizuje matematiku među mladima.

O predavačima na Kongresu mladih matematičara:

Dušan Jakovetić je rođen 1983. godine. Docent je Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Doktorske studije je završio na zajedničkom programu Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu i Univerziteta u Lisabonu 2014. godine, sa  nagradom  za najbolju doktorsku disertaciju A. G. Milnes, a od istog Univerziteta 2012. godine dobio je i priznanje Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering. Dobitnik je specijalne nagrade Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika u APV koju dodeljuje Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine i Univerzitet u Novom Sadu, za 2017. godinu. Oblasti istraživanja dr Jakovetića su distribuirana optimizacija i distribuirano procesiranje informacija, koje imaju veliki značaj u današnjoj eri velikih podataka, mašinskog učenja, interneta stvari i analize velikih podataka. Objavio je preko 40 naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima i na međunarodnim konferencijama iz oblasti distribuirane optimizacije, sa ukupnom citiranošću od preko 1000 prema servisu Google scholar. Dr Jakovetić učestvuje kao rukovodilac novosadskog tima ili tehničko-naučni  koordinator na više međunarodnih i nacionalnih naučnih projekata, uključujući projekte II-BiDaaS i C4IIOT iz programa Horizon 2020.

Luka Milićević je rođen 1991. godine. Završio je Matematičku gimnaziju. Dobitnik je dve Svetosavske nagrade, kao i zlatne i dve srebrne medalje na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. Završio je 2014. godine osnovne i master studije na Univerzitetu u Kembridžu, na smeru matematika, s ocenom prva klasa (na ispitima je bio redom 1, 3, 7, i 5. najuspešniji kandidat u godini). Za to vreme je bio nosilac Vudsove stipendije za najboljeg stranog prijavljenog kandidata Triniti koledža. Na istom univerzitetu je završio i doktorske studije iz teorijske matematike i matematičke statistike, odbranivši tezu u avgustu 2017. pod mentorstvom Imre Lidera. Zaposlen je na Matematičkom institutu SANU. Bio je prvi izabrani predavač u okviru Lekcija Mike Alasa Matematičkog instituta SANU. Bavi se istraživanjem u oblasti kombinatorike,  sa prvenstvenim fokusom na aditivnu kombinatoriku.

Marko Petković je rođen 1984. godine. Završio je osnovne studije iz matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i na istom fakultetu doktorirao 2008. godine. Završio je osnovne studije iz telekomunikacija na Elektronskom fakultetu u Nišu 2008. godine. Objavio je oko 80 naučnih radova iz oblasti matematike, računarskih nauka i telekomunikacija. Radovi u oblasti matematike i računarskih nauka odnose se na nelinearnu optimizaciju, metode izračunavanja uopštenih inverza i obradu signala. Redovni je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu od 2016. godine.

Bojan Prangoski je rođen 1984. godine. Vanredni je profesor na Univerzitetu u Skopju. Doktorirao je 2012. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.  Rad je započeo u doktorskoj disertaciji na klasi simbola pseudo-diferencijalnih operatora beskonačnog reda, korišćenjem moćnih metoda funkcionalne analize i klasične teorije pseudo-diferencijalnih operatera mu je omogućilo da dobije čitav niz dubokih rezultata u oblasti analize. Njegov rad se zasniva na izuzetnom poznavanju topologije funkcijskih prostora, što mu omogućava da se bavi ozbiljnim problemima mikrolokalne analize sa primenama u kvantnoj fizici kao i u vremensko frekvencijskoj  analizi signala.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.