NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Apolo 11: 51 godina posle prve “razglednice” sa Meseca

Na današnji dan, pre tačno 51 godinu, 21. jula 1969. godine čovek je prvi put zakoračio na površinu drugog nebeskog tela.

Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada Apola 11 lunarnim modulom se spustila na površinu Meseca.

Apolo 11 poleteo je, nošen raketom Saturn V, iz Kennedy Space Center 16. jula 1969. godine, a u njemu su sedeli: Nil Armstrong, komandant misije, Michael Collins, pilot komandnog modula, i Edwin Eugene ‘Buzz’ Aldrin, pilot lunarnog modula Orao (Eagle).

Nakon četiri dana putovanja, 20. jula u 20:17 časova, po Griniču, na zvučnicima u Kontroli misije u Hjustonu čula se kratka poruka Nila Armstronga koja je glasila

Hjustone, ovde baza u Moru tišine. Orao je sleteo.

Apolo 11: 51 godina posle prve “razglednice” sa Meseca 1
Armstrong, Kolins i Aldrin (izvor: NASA)

Sletanje Orla na površinu Meseca nije proteklo baš na način na koji je planirano. Lunarni modul bio je programiran za sletanje do visine od par stotina metara iznad površine. Preostali deo sletanja morala je da realizuje posada. Bilo je neophodno pronaći odgovarajuće mesto na površini, a kako Armstrong, Oldrin i kontrola misije nisu ranije poznavali tačan reljef površine to uopšte nije bilo lako. Ipak, sletanje je uspešno obavljeno u Moru tišine, sa preostalim gorivom za samo još 25 sekundi leta.

Digitalno obrađen, uz pomoć AI, snimak prvog koraka snimka sa površine Meseca

Oko šest sati nakon sletanja lunarnog modula na površinu Meseca (21. jula u 2:39 h po griniču) Nil Armstrong je otvorio vrata modula, a zatim 12 minuta kasnije sišao niz stepenice modula i zakoračio na površinu Meseca. Nakon njega na površinu je izašao i Edvin Oldrin. Treći astronaut ostao je u komandnom modulu, na orbiti.

Apolo 11: 51 godina posle prve “razglednice” sa Meseca 2
Baz Aldrin na površini Meseca (izvor: NASA)

Ceo taj dan N. Armstrong i E. Aldrin proveli su na površini Meseca, da bi tek “popodne” oko 18h, posle oko 22 sata boravka na površini Meseca,  “upalili” motore lunarnog modula i krenuli nazad, ka orbiti. Tamo ih je u komandnom modulu čekao Michael Collins, spreman da ih poveze na dalek put kući, nazad na Zemlju.

Apolo 11 sleteo je u vode Tihog okeana 24. jula.

Apolo 11: 51 godina posle prve “razglednice” sa Meseca 3

Astronauti su na Zemlju, kao suvenir, doneli oko 21,5 kg materijala sa površine Meseca, dok su na površini Meseca ostavili amblem misije Apolo 1, čeličnu ploču – oznaku misije, sa slikom istočne i zapadne hemisfere Zemlje, potpise sva tri astronauta i R. Nixona, model maslinove grančice, od zlata, kao simbol mira i disk koji je nosio poruke nekoliko bivšig predsednika SAD i još 73 predsednika država širom sveta.

Za sve one koji više od pola veka kasnije još uvek ne veruju da je čovek sleteo na Mesec

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: