lansiranje

Pratite prenos lansiranja Falkon 9 i kapsule Dragon

U sredu, 27. maja raketa nosač Falcon 9, američke kompanije SpaceX, poneće u svemir kapsulu Dragon sa ljudskom posadom. Lansiranje je zakazano za 22:33 po našem vremenu.Osim na zvaničnom kanalu ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te rakete nalazio se Apolo 11, a u njemu su sedeli: Nil Armstrong (komandant misije), Michael Collins (pilot komandnog modula) i Edwin Eugene ‘Buzz’ Aldrin (pilot Lunarnog modula).

Apollo 11 krenuo je na “kratak” put. Sledeća stanica bio je Mesec! Bio je ovo prvi u nizu letova koji će nekog stanovnika naše planete odvesti na neki drugi, nepoznati svet.

Posada Apola 11 kreće ka raketi Saturn V i Apolu 11. U prvom redu N. Armstrong
(Kennedy Space Center, Merritt Island, Florida, izvor: AP/NASA)

Dve godine nakon što je kompletna posada Apola 1 stradala tokom priprema na Zemlji, mnogo priprema i provera raketa je ponela posadu Apola 11 ka cilju.

Letu Apola 11 prethodili su letovi Apola 4, 5 i 6 bez posade čiji je cilj bio testiranje rakete nosača. Nakon ovih letele su tročlane posade Apola 7, 8, 9 i 10.

“Rađanje Zemlje” – prva kolor fotografija izlaska Zemlje (snimila posada Apola 8)

Apolo 7 (11. oktobar 1968) postavljen je u orbitu 227 x 283 km a primarni cilj posade bio je testiranje pogonskih motora, komandnog i servisnog modula. Posada je obišla Zemlju 163 puta i emitovala prvi živi televizijski prenos iz svemira.

Apolo 8 (21. decembar 1968) prvi put je koristio za lansiranje raketu Saturn V. Bila je ovo prva misija koja je stigla u orbitu oko Meseca, a zadatak misije bio je sticanje operativnog iskustva posade u upravljanju letelicom, testiranje sistema komandnog modula, testiranje komunikacionih sistema i testiranje sistema za održavanje života u uslovima u orbitiranja oko Meseca. Posada je takođe snimila i fotografije površine Meseca, kako one nama vidljive tako i udaljene strane. Ove fotografije služile su kao osnova za planiranje buduće Apolo misije i njihovo spuštanje na površinu našeg satelita. Posada Apola 8 takođe je snimila i čuvenu fotografiju Rađanje Zemlje.

Apolo 9 (3. mart 1969) bio je prvi u svemir let mesečevog (lunarnog) modula sa posadom. Zadatak je bio osposobljavanje modula za operacije na Mesecu. Let misije trajao je 10 dana a tokom misije modul je od ostatka letelice bio odvojen oko 70 sati. U tom periodu testirano je odvajanje i spajanje letelice i modula, samostalan let i upravljanje modulom.

Apolo 10 (18. maj 1969) bila je druga misija koja je imala zadatak da stigne u orbitu oko Meseca, ali ovog puta letelica je imala sve sastavne delove – komandni modul, servisni modul i lunarni modul. Primarni zadaci ove misije bili su osposobljavanje i testiranje posade, uređaja i letelice za pružanje podrške letelici i posadi koja će u sledećoj misiji izvršiti zadatak sletanja na Mesec, kao i testiranje samog mesečevog modula u uslovima mesečeve orbite i okoline. Može se reći da je ova misija bila generalna proba za stvarno sletanje na Mesec u misiji Apolo 11. Tokom misije dva člana posade, Tomas Staford i Judžin Endru Sernan, obavila su let lunarnim modulom u orbiti oko Meseca, pri čemu su se spustili na samo 8,9 km od površine.

Lunarni (mesečev) modul (izvor: Wikipedia / Magnus Manske, NASA)

Apolo misije i njihove posade testirale i pripremile sve elemente leta. Za posadu Apola 11 ostalo je ono najvažnije i najteže – preći tih “preostalih” 9 km, spustiti se bezbedno na površinu, boraviti na površini a zatim uspešno poleteti. Upravo bio je zadatak Apola 11 i njegove posade Armstronga, Oldrina i Kolinsa.

Na taj put ponela ih je raketa Saturn V, a sa njima su krenuli i komandni modul, servisni modul i lunarni modul. U prostoru ne mnogo većem od jednog većeg automobila trebalo je provesti narednih 8 dana i preći više od milion kilometara…

Kako je izgledao let Apola 11 pogledajte u ovom, ubrzanom snimku – animaciji na kraju ovog teksta.

Tok misije u realnom vremenu možete da pratite na sajtu Apolo in Real Time.

Procedura okretanja komandnog i servisnog modula i njihovo povezivanje sa lunarnim modulom. Ova procedura izvršena je nakon poletanja sa Zemlje, kad je raketa stigla u orbitu. Više o ovoj fotografiji i preostalih 37 najznačajnijih koraka tokom leta pogledajte u tekstu Apolo Moon Shot – 38 koraka do Meseca i nazad.
Let Apola 11 (izvor i veća fotografija airandspace.si.edu)
3 Comments
  1. avatar 16.07.2019.
  2. avatar 16.07.2019.
  3. avatar 18.08.2019.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: