Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
earth-sun

Svet nauke u 2020. godini

Stigao je kraj još jedne i to prilično "lude" godine. Godine u kojoj ništa nije bilo isto kao pre, godine u kojoj se mnogo toga promenilo, godine u kojoj mnogo ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...

Danas je Zemlja najbliža Suncu (2021)

Svake godine, prvih dana januara, Zemlja prolazi kroz tačku orbite u kojoj je najbliža Suncu. Ovogodišnji najbliži prolazak pored Sunca dogodiće se 2. januara u 14:50 h (po našem vremenu).

Kao što je opisano Keplerovim zakonima, sva planete (i nebeska tela) kreću se po eliptičnim putanjama oko matične zvezde. Na toj putanji rastojanje se menja od minimalnog do maksimalnog.

Isto to dešava se, naravno, svake godine i na Zemljinom putu oko Sunca. Najbliža tačka u kojoj se zemlja može naći naziva se perihel.

Nazivi perihel i afel potiču iz grčkog jezika, od reči peri što znači blizu, apo što znači daleko i helios koja označava Sunce.

Ove godine to rastojanje iznosi  147.093.163 km. Sledeći put kad bude najdalja (6. jul, 00:27 h) Zemlja će biti na rastojanju od 152.100.527 km. Ta tačka poznata je kao afel. Prema tome, ove zime Zemlja je oko 5 miliona kilometara bliže Suncu nego što će biti tokom leta.

Sa promenom rastojanja menja se i brzina Zemlje oko Sunca (takođe prema jednom od tri Keplerova zakona). Brzina Zemlje u perihelu je najveća i iznosi oko 30,3 km/s, a u afelu najmanja na orbiti i iznosi 29,3 km/s.

Danas je Zemlja najbliža Suncu (2021) 1
Tačka u kojoj je Zemlja najbliža (perihel) i najdalja (afel) od Sunca
(slika: TimeAndDate.com)

Sve ovo nije čudno jedino… nekome je može čudno što je sad zima? Za nas, na severnoj polulopti, za stanovnike na južnoj sad je leto. Naravno, iz ovoga je očigledno da rastojanje Zemlje od Sunca ne utiče na godišnja doba već je promena uslovljena događajima na Zemlji (nagib ose rotacije).

Danas je Zemlja najbliža Suncu (2021) 2
Godišnja doba nastaju kao posledica nagiba Zemlje (izvor: ABC, Julie Ramsden)

Međutim, neke promene u (prosečnoj) temperaturi na planeti ipak postoje. Izmereno je da je prosečna količina Sunčevog zračenja u julu oko 7% manja nego u januaru. Pored toga, naizgled, potpuno neočekivano izmereno je da je u perihelu prosečna temperatura na Zemlji oko 2,3 stepena Celzijusa niža nego kad je Zemlja najdalja od Sunca. Iako ovo na prvi pogled deluje kontradiktorno rezultat je očekivan i posledica je raspodele kontinenata i okeana na Zemlji (u julu Sunce zagreva ogromne kopnene mase na severnoj hemisferi a u januaru leto je najvećim delom iznad okeana).

Vreme kad Zemlja prolazi kroz perihel (ili afel) nije uvek isto i menja se svake godine. Zemlja kroz perihel prolazi oko dve nedelje nakon zimske kratkodnevice a kroz afel oko dve nedelje posle letnje dugodnevice.

Danas je Zemlja najbliža Suncu (2021) 3
Karakteristične tačke na Zemljinoj orbiti oko Sunca i promena godišnjih doba
(ilustracija: Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0)

Neko možda pomisli da je povezano sa 1. januarom i početkom nove kalendarske godine, prema gregorijanskom kalendaru, ali nije. (Gregorijanski) kalendar je stvar dogovora, kao i dan kad počinje godina. Gregorijanskom kalendaru prethodio je julijanski, a 1. januaru, kao početku nove godine, prethodio je 1. mart. Tokom istorije mnogo toga se menjalo dok za početak godine (u najvećem delu sveta) nije izabran upravo 1. januar (ime “januar” potiče iz prehrišćanskog Rima i vremena julijanskog kalendara. Mesec je ime dobio pema bogu Janusu, božanstvu kapija i početka).

One Response
  1. avatar 08.02.2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: