skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Klimatske promene – istine i zablude

Već decenijama naučnici koji proučavaju klimatske promene upozoravaju na velike posledice klimatske krize prouzrokovane ljudskim delovanjem. I pored toga, brojni mitovi vezani za klimatske promene kruže među ljudima, a neki od njih su veoma rašireni. Hajde da proverimo one najčešće.

Objašnjenja data u tekstu zasnivaju se na razgovoru vođenom sa profesorom Vilfridom Vinivarterom (Wilfried Winiwarter) koji radi na institutu IIASA (International Institute for Applied Systems Analysis) u Austriji.

Mit: Klimatske promene nemaju veze sa ljudskim delovanjem, one postoje oduvek!

Istina: U toku geološkog razvoja zemlje dolazilo je do brojnih klimatskih promena. Ali u poslednjih 10.000 godina, što se otprilike poklapa sa počecima ljudske civilizacije, klima je bila stabilna. Ono što je specifično kod aktuelnih promena je njihova brzina. „Srednja temperatura na površini zemlje se u poslednjih četrdesetak godina očigledno brže menja nego u prethodnih 2000 godina“, kaže prof. Vinivarter. Svi dokazi koje su naučnici prikupili nedvosmisleno pokazuju da je ljudska aktivnost dovela do povećane koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, posebno CO2 i da to objašnjava ovaj brz porast temperature u prethodnih nekoliko decenija.

Mit: Posledice klimatskih promena nisu toliko strašne.

Istina: Već sada svedočimo ekstremnim vremenskim prilikama u različitim delovima sveta. S obzirom na to da već emitovani gasovi ostaju u atmosferi decenijama, a da se na to dodaje i buduća emisija, verovatnoća pojave ekstremnih klimatskih uslova se povećava. U našem okruženju uglavnom još uvek ima dovoljno vode i poljoprivredne proizvodnje, ali u mnogim delovima sveta već sada imaju problema sa nedostatkom vode za piće i za navodnjavanje useva. I u tom smislu će situacija biti sve gora jer sa toplotnim talasima dolaze i nedostatak vode i gubici u poljoprivrednoj proizvodnji, što ugrožava snabdevanje stanovništva hranom i vodom, a što dalje može dovesti i do konflikata unutar jedne države ili između zemalja.

Mit: Kina je veći zagađivač od Sjedinjenih Američkih Država.

Istina: Kina u poslednjih par decenija beleži značajan ekonomski rast. Tačno je da od 2006. godine emisija ugljendioksida u Kini prevazilazi emisiju u SAD-u, ali ako uzmemo u obzir to je kinesko stanovništvo više od četiri puta brojnije u odnosu na stanovništvo Sjedinjenih Američkih Država, dolazimo do zaključka da po glavi stanovnika Kina emituje jedva polovinu emisije ugljendioksida u odnosu na SAD. Po rečima Vinivartera, emisija ugljendioksida u Austriji po glavi stanovnika otprilike je jednaka emisiji u Kini. Pritom, treba imati u vidu i to da su zapadnoevropske zemlje veliki deo svoje proizvodnje izmestile u Kinu. Na taj način, roba proizvedena za potrošnju na zapadnom tržištu prouzrokuje emisiju ugljendioksida u Kini.

Mit: Moja zemlja je premala da bi bilo šta promenila.

Istina: Svaka zemlja ima isti uticaj kao i bilo koji drugi region sa istim brojem stanovnika. Ne treba ovaj problem ograničavati nacionalnim granicama jer su i posledice globalne. Bogate i inovativne zemlje treba da budu primer ostalima, ali svako treba da pruži maksimalni doprinos. On se može sastojati u uštedi energije kroz izolaciju zgrada, efikasnijem javnom prevozu, povećanoj upotrebi obnovljivih izvora energije kao što su solarni paneli i sl.

Mit: Zaštita klime nas vraća u kameno doba!

Istina: Upravo je suprotno, neuvažavanje upozorenja koja dobijamo od prirode nas vodi u kameno doba. „Raspoloživi resursi se mogu upotrebiti na različite načine. Možemo ih uložiti u inovativne tehnologije, a možemo ih koristiti i za saniranje posledica klimatskih promena“, kaže prof. Vinivarter. Bez značajne redukcije emisije ugljendioksida, troškovi saniranja posledica biće previsoki i neće pritom ni moći da isprave sve štete koje će nastati.

Rešenje je u odmerenom i racionalnom korišćenju energije i resursa uopšte, pre svega onih proizvoda ili usluga koji zahtevaju veliku potrošnju energije. Dakle, ničega se ne morate odreći, ako ga koristite u razumnoj meri. Jer prava ušteda je jedino moguća kroz smanjenje suvišne potrošnje, koja je glavna odlika savremenog potrošačkog društva. Popravite umesto da kupujete novo, ugasite svetlo u sobi u kojoj ne boravite, prošetajte nekad umesto da idete autom, koristite javni gradski prevoz umesto sopstvenog automobila. Zbir malih doprinosa svakog pojedinca tako postaje jedan veliki doprinos očuvanju naše planete za nas same i za buduće generacije.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.