![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 13")
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 20")
Jedna od najvažnijih konferencija u savremenoj nauci, LHCP (Large Hadron Collider Physics Conference 2023) ove godine održava se u Beogradu. Više od 400 fizičara iz celog sveta dolazi da razgovara o najnovijim rezultatima u istraživanjima elementarnih čestica od kojih je svemir sačinjen i budućnosti akceleratorskih postrojenja na kojima se čestice istražuju.
Prestižna LHCP konferencija, posvećena fizici Velikog sudarača hadrona (LHC) u CERN-u, što je najveći akcelerator čestica današnjice, organizuje se od 22. do 26. maja u hotel Metropol u Beogradu. Konferenciju organizuju Institut za fiziku u Beogradu i Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu.
Kao najveći akcelerator na svetu koji se nalazi u 27 kilometara dugom tunelu 100 metara pod zemljom, kod Ženeve, LHC je instrument koji ubrzava snopove protona, a fizičari pomoću više detektora u različitim eksperimentima posmatraju njihove sudare kako bi istraživali strukturu materije. Fizičari iz Srbije u više istraživačkih timova učestvuju u ovim merenjima zajedno sa kolegama iz Evrope i sveta, što je bilo presudno da Republika Srbija 2019. godine postane dvadeset i treća punopravna članica CERN-a.
LHC radi od 2011. godine i podaci koji su na njemu prikupljeni već sledeće, 2012. godine omogućili su da se otkrije Higsov bozon. Ova čestica, u medijima poznata kao Božja, bila je predviđena takozvanim Standardnim modelom fizike čestica još od šezdesetih godina 20. veka, ali je za potvrdu njenog postojanja bilo neophodno da se u CERN-u izgradi akcelerator poput LHC. Nakon prvog pokretanja LHC-a i niza merenja koja su trajala dve godine, fizičari su, na sve višim energijama sudara, sproveli još dve velike kampanje merenja koje se nazivaju Run-2 (2015-2018) i Run-3 (2022-danas).
Program konferencije LHCP u Beogradu obuhvata detaljan pregled poslednjih eksperimentalnih i teorijskih rezultata zasnovanih na podacima prikupljenim tokom Run-2, ali i prve rezultate dobijene na osnovu merenja Run-3 koja su u toku. Takođe, na konferenciji će zajednica fizičara visokih energija (kako se oslovljavaju naučnici koji proučavaju elementarne čestice) razgovarati o budućim pravcima istraživanja, kako u teoriji, tako i u eksperimentu. Glavni cilj konferencije je da obezbedi prostor za snažnu i živu diskusiju među fizičarima koji izučavaju Standradni model, kao i alternativne fizičke teorije.
Konferencija se u Beogradu organizije nakon što je prethodnih godina bila u Barseloni (2013), Njujorku (2014), Sankt Petersburgu (2015), Lundu (2016), Šangaju (2017), Bolonji (2018), Puebli (2019) i Tajpeju (2022). Pored naučnog, konferencija obuhvata i seriju dodatnog programa među kojima su i naučno-diplomatski forum, inovacioni panel, poseta kompanijama koje sarađuju sa CERN-om i drugi. Među najzanimljivijim događajima svakako je predavanje koje će jedan od najuglednijih fizičara današnjice, Džon Elis, u četvrtak, 25. maja u 14 časova održati u Narodnom muzeju Srbije, a koje će biti otvoreno za širu javnost.
