Slušajte i razmislite, svaki dalji komentar nije dovoljno dobar da opiše ono šta je rekla ova devojčica, slušajte nju.
7 Comments
Leave a Reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu
U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača
Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023
Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine
Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu
Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 6")
Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)
Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
Нобелова награда за физику 2022. године
Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
Kometa C/2022 E3 (ZTF)
Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)
Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
Džejms Veb Teleskop - prve fotografije
Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)
Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
Meteorit sa Marsa ALH84001
Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 13")
Prvi teleskop
Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11
Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir
Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke
Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba
Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba
Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta
Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? … Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
Planeta Vlasina oko zvezde Morave
Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!
Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.
Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
Prva fotografija crne rupe!
Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator
„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
Da, jedini problem je sto je to bilo ’92 godine i nista se posebno od tada nije promenilo…
Ne bih se složio da ništa nije promenjeno. Urađeno je mnogo, ali potrebno je još mnogo više.
Jeste udradjeno puno toga, ali i dalje ljudi koji dolaze na te konferencije jure profite i nacin da sebi obezbede “lagodan” zivot. Mora jos puno toga da se uradi po tom pitanju, a pre svega da se promeni svest kod ljudi i da shvatimo da covek kao jedinka ne moze da opstane, ali kao grupa moze.
Diskutabilna je cinjenica na koju mogu da se postvljaju razna slicna pitanja, ali ipak ne smatram da nista nije ucinjenno. Promene su tu, odvijaju se polako ali mi je drago sto smo kao ljudska zajednica valjda shvatili da opstanak kosta, najvise nas same. ’92ga jeste bila davno ali mi je drago sto ima i onih koji promenu ne pokusavaju da nametnu pukim i bolesnim aktivizmom. Nasilje i inat vode samo ka novim problemima. A toga, hvala bogu imamo na izvoz, ne kao nacija nego kao vrsta.
Pozdrav!
Naravno da se radi na zaštiti životne sredine, ali dok je god velikih “poštenih” kompanija neće se brzo napredovati.
Bavim se profesionalno ovim poslom i jedina stvar koja može uticati na smanjenje bilo kakvog negativnog uticaja na životnu sredinu jesu što više novčane kazne. Verujte, to je jedino rešenje, jer ništa drugo ne može da spreči zagađivače i zagađivanje. Samo lupanje po džepu je delotvorno.
Trenutno su kazne toliko male da je firmama jeftinije da plaćaju kazne nego da ulože u sisteme za prečišćaavanje bilo vode, bilo vazduha. Ovakvo stanje koriste maksimalno.
Ništa manje od korenite promene kulturnog modela i odbacivanja dogmi na kojima se temelji ovakva civilizacija, nije dovoljno. Čovečanstvo će biti primorano da tu promenu napravi, bez obzira da li su pojedinci ili grupe osvešćeni ili ne. Činjenica je takve prirode da neće nestati samo zato što je ignorišemo. Od 92′ do danas desila se jedna ključna promena koja može odneti prevagu i pokrenuti stvari u smeru održivosti, procvetao je internet a sa njim i socijalni mediji.
Interesantno bi bilo da možemo da znamo čime se ova devojčica(žena)sada bavi i na koji način vidi perspektive čovečanstva.
Koje sranje. Jebote kako rastu mali komunisti. Koji je ovo zar, mnogi diktatori bi joj pozavideli…