covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...

Nobelova nagrada 2010 – hemija

Nakon što su dodeljene Nobelove nagrade za medicinu i fiziku, 6. oktobra saopštena su imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju u 2010. godini. Dobitnici su dva Japanca, Ei-ichi Negishi i Akira Suzuki, i jedan Amerikanac, Richard F. Heck. Nagrada im je dodeljena za razvoj inovativnih metoda koje će omogućiti sintezu komleksnih molekula, kakve možemo naći u prirodi.

Organska hemija je osnova života i odgovorna je za brojne fascinantne prirodne fenomene, kao što su boja cveća, zmijski otrov… U cilju stvaranja ovakvih složenih supstanci, potrebno je spojiti ugljenikove atome. Međutim, ugljenik je stabilan i atomi ugljenika ne reaguju lako jedan sa drugim. Prve metode koje su razvijene omogućile su samo sintezu jednostavnih organskih jedinjenja, dok bi pri sintezi složenijih molekula dolazilo do stvaranja velikog broja nusproizvoda.

Razvoj paladijum katalizovanih reakcija rešio je taj problem i tako su ovogodišnji dobitnici dali precizniju i efikasniju metodu sinteze. U ovim reakcijama atomi ugljenika susreću se na atomu paladijuma, nakon čega dolazi do pokretanja hemijske rekcije.

Jedan od dobitnika, Richard Heck je još šezdesetih godina prošlog veka počeo rad na razvijanju reakcija sinteze katalizovanih paladijumom. Reakcije koje je razvio nazvao je svojim imenom, a one se danas koriste pri povezivanju ugljenikovih atoma. Iako je u penziji, nastavio je svoja istraživanja na Univerzitetu u Delaveru, na kome ima titulu počasnog profesora, i na kome je uradio nejveći deo svojih istraživanja.

Njegove japanske kolege, Negishi, profesor hemije na američkom Perđu Univerzitetu, i njegov sunarodnik Suzuki sa Univerziteta Hokaido u Saporu, radili su na istom tipu sinteze. Njihov rad bio je zasnovan na razvoju unakrsnih spajanja katalizovanih paladijumom, a koja se koriste u farmaceutskoj industriji pri proizvodnji lekova, kao i u delu istraživanja molekula koji se koriste u elektronskoj industriji.

Metoda koju su nagrađeni hemičari razvili koristi se za veštačku proizvodnju diskodermolida, inhibitora rasta kancerogenih ćelija. Ova supstanca je prvi put otkrivena u morskim sunđerima, ali do sada nijedan lek nije proizveden na osnovu nje, što je i Švedska akademija nauka i iznela kao primedbu.

One Response
  1. avatar 07.10.2010.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: