kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...

Zašto je Mesec večeras bio “čudan”?

Mesečeva korona (Guillaume Cannat, Francuska)

Večeras, sa par minuta razmaka dobio sam dva telefonska poziva. Pitanje je bilo slično i glasilo je “Šta se to vidi oko Meseca?” Prvo sam pomislio da je povod za pitanje priča o Mesecu koji će 19. marta najbliži Zemlji i povezanosti sa zemljotresom u Japanu, ali reč “vidim” i dva poziva skoro istovremeno značila su da je ipak reč o nečemu drugom i ozbiljnijem.

Rešenje je bilo samo jedno – sišao sam ispred zgrade da potražim Mesec i vidim šta se dešava. Ono što se videlo bila je poznata optička atmosferska pojava.

Povremeno oko Meseca mogu da se vide različiti svetlosni efekti. U zavisnosti od uslova “slika” se razlikuje ali najpoznatije pojave poznate su kao Mesečeva korona i halo.

Nastanak haloa oko Meseca

Mesečev halo i mesečeva korona nastaju na sličan način kao i duga – prelamanjem svetlosti na kristalima leda ili kapljicama vode u gornjim slojevima atmosfere.

Halo ima oblik velikog prstena koji okružuje Mesec. Nastaje prelamanjem svetlosti Meseca (ili, precizbije rečeno svetlosti Sunca) na kristalima leda u oblacima na velikim visinama. Mehanizam nastanka ovih kristala leda nije u potpunosti poznat ali svi oni imaju približno isti oblik šestougla i slične dimenzije. Nastaju u cirusima, oblacima koji se nalaze na visini od oko 7000 metara, brzim zaleđivanjem kapljica vode.

Mesečev halo (Philippe Moussette, Kanada)

Halo koji nastaje na ovakav način najčešće je od Meseca udaljen približno 22 lučna stepena. Nekad se događa da kristali nisu iste dimenzije i oblika pa do prelamanja dolazi pod rugim uglom, najčešće od 46 stepeni.

Mesečeva korona nastaje na sličan način kao halo ali ima mnogo manje dimenzije i nalazi se bliže disku Meseca. Nastaju zbog prolaska svetlosti kroz tanak sloj oblaka na velikim visinama, zbog prelamanja na kapljicama vode ili česticama prašine, dima, polena itd. Najčešće su bele boje ali u prstenu se mogu pojaviti i sve dugine boje.

Ponekad se dešava da korona i halo nastanu istovremeno.

One Response
  1. avatar 01. 11. 2011.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: