apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Naučna istraživanja – ključ privrednog razvoja

Upravljanje savremenim organizacijama zasniva se na ekonomiji znanja, a nauka se smatra četvrtim i ključnim faktorom privrednog razvoja.

Svakodnevni život savremenog čoveka čvrsto je povezan i isprepletan sa dostigućima nauke i tehnologije. Mnoga od tih otkrića bila su epohalna, promenivši dalji tok razvoja civilizacije kao, na primer, pronalazak točka, parne mašine, električne energije, mikročipa, dešifrovanje DNK.

Dalji tehničko–tehnološki napredak stvoriće uslove za još bolji život i rad ljudi i pomoći će u rešavanju nekih problema sa kojima se čovečanstvo i dalje suočava: bolesti, glad, globalno otopljavanje, kolonizacija svemira…

Prema navodima AIESEC-a, samo 0.3% GDP-a se u Srbiji izdvaja za nauku, što nas stavlja na samo dno lestvice u Evropi kad su u pitanju izdvajanja za nauku. Naučne institucije su uglavnom slabo razvijene, a naučna istarživanja se ne podstiču. Sve je manji broj svršenih srednjoškolaca koji upisuju neki prirodni fakultet jer ih obrazovni sistem i trenutna situacija u zemlji ne podstiču dovoljno na takav korak. Sa druge strane, već godinama je u našoj zemlji ispoljena tendencija odliva mozgova. Mladi, perspektivni ljudi, puni novih ideja, odlaze u inostranstvo kako bi se bavili naukom tamo gde za to postoje bolji uslovi i gde se njihov rad više ceni i poštuje.

Nauka na dlanu

Prepoznavajući potrebu za većim angažovanjem mladih u oblast nauke, AIESEC u Nišu po prvi put organizuje projekat “Dani nauke” koji ima za cilj da podstakne mlade da se bave naukom i da im ukaže na ekonomsku isplativost iste.

Projekat će biti realizovan u periodu od 18.3 do 15.4.2011. i sastoji se iz tri dela: predavanja za učenike srednjih škola, konkurs za esej na temu iz oblasti nauke namenjen srednjoškolcima i predavanja za studente ekonomskih nauka Univerziteta u Nišu. Studenti niškog Univerziteta i eminentni stručnjaci iz sveta nauke i ekonomije pokušaće da na jedan zanimljiv i nesvakidašnji način približe nauku mladima iz jednog totalno drugačijeg ugla. Oni će komplikovane naučne teoreme prikazati kroz svakodnevne probleme i nedoumice jednog mladog čoveka.

U toku prve dve nedelje (18-31.03) održaće se predavanja i radionice za talentovane učenike srednjih škola u Nišu, na kojima će biti predstavljene prilike, trendovi i izazovi u svetu nauke od strane najbojih studenata niškog Univerziteta. Neke od ovih tema su trenutno u fokusu interesovanja naučnika iz celog sveta, kao što je teraformiranje planeta.

Druge nedelje aprila biće održana završna svečanost u zgradi Univerziteta povodom raspisanog konkursa za mini istraživacki rad na slobodnu temu iz oblasti nauke, temu o kolonizaciji svemira ili iz oblasti hemije, gde će najbolji radovi biti predstavljeni od strane njihovih autora. Najbolje pristigle radove očekuju i zanimljive nagrade.

Drugi deo projekta rezervisan je za predavanja za studente ekonomskih nauka Univerziteta u Nišu, koja će se održati 12. aprila 2011, sa početkom u 12h u sali broj 13 na Ekonomskom fakultetu, a na kojima će vodeći stručnjaci iz sveta ekonomije i nauke govoriti o ekonomiji znanja i posledicama novih otkrića i tehnologija na dalji ekonomski razvoj.

Dodatne informacije o ovom događaju mogu se dobiti na internet strani AIESEC – Niš ili na broj telefona 018/528-647.

AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. Prisustvom na preko 1700 univerziteta u preko 107 zemalja sveta, AIESEC je najveća studentska organizacija na svetu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: