14 milijardi godina širenja svemira

Dobitnici Nobelove nagrade za 2011 godinu za fiziku su trojica astrofizičara iz Amerike: Saul Perlmutter (Lawrence Berkeley National Laboratory and University of California, Berkeley, CA, USA), Brian P. Schmidt (Australian National University, Weston Creek, Australia) i Adam G. Riess (Johns Hopkins University and Space Telescope Science Institute, Baltimore, MD, USA).

Trojica naučnika dobila su Nobelovu nagradu za fiziku za otkriće ubrzanog širenja svemira na osnovu posmatranja supernova. Jednu polovinu nagrade dobio je  Saul Perlmutter a drugu polovinu dele Brian P. Schmidt i Adam G. Riess. Read more…

Umoran od objašnjavanja fundamentalnih koncepata fizike ljudima koji uglavnom nemaju ideju o čemu pričam rešio sam da eto i ja, kao neko ko specijalnu teoriju relativnosti verovatno poznaje bolje od prosečnog čoveka, napišem jedan šaljiv članak na temu neutrina koji se kreće brže od svetlosti. Molim samo da svi oni koji sa suzama u očima drže svoju knjigu iz fizike iznad kante za smeće razmišljajući da je bace, da tu svoju odluku odlože barem do poslednjeg reda ovog članka. Read more…

Danas popodne u CERN-u održan je seminar na kome su predstavljeni rezultati merenja brzine neutrina u laboratoriji Gran Saso. Rezultati dobijeni na osnovu merenja vršenih tokom prethodnih godina pokazali su da neutrini prešli put od 730 km za 60ns brže od svetlosti.

Rad koji je o ovome objavila kolaboracija Gran Saso na ArXiv-u pre dva dana izazvao je burne lavinu naslova u novinama i burne reakcije u javnosti. Bez obzira što su novinari i javnost doneli presudu protiv Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti rezultati i realnost nisu tako jasni i crni za specijalnu teoriju relativnosti. Read more…

Prvi put predviđen u radovima Alberta Ajnštajna i Satiendra Nejt Bozea Boze-Ajnštajnov kondenzat (BAK) predstavlja sveti gral eksperimentalne fizike na čije je postizanje eksperimentalna fizika utrošila 70 godina.

Razvijanjem kriogenskih tehnika, snižavanjem temeprature sve niže i niže, priroda nam je otkrila niz fenomena koji bi inače ostali nedostupni za naša čula. Na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli materija se ponasala mimo očekivanja, a grana fizike koja proucava ponašanje materije koje odstupa od očekivanog naziva se super fizika.

Čovek može sebi postaviti pitanje zašto je postizanje niskih temperatura toliko važno za fiziku? Odgovor na to pitanje je sasvim jasan: Zato što nam je prirodna na niskim temperaturama sakrila gomilu fenomena i čudesnih ponašanja materije potpuno nedostupnim našim čulima i načinu razmišljanja. Read more…

Reaktor br. 4 u Černobilju posle eksplozije. REUTERS/Vladimir Repik

Pre  25 godina, 26. aprila 1986. godine, u ranim jutranjim satima dogodila se najveća nuklearna katastrofa u istoriji. Tada je u nukelarnoj elektrani Černobilj reaktor broj 4 izmakao kontroli i eksplodirao. Radioaktivni oblak proširio se nebom iznad većeg dela Evrope. Da ova ogromna katastrofa bude još veća i smrtonosnija pobrinulo se tadašnje rukovodstvo SSSR-a – informacija o havarii nuklearne elektrane i evakucaija ugroženog stanovništva kasnila je par dana!

Dvadeset pet godina posle eksplozije reaktora najbliži grad, Prijpat, ostao je zamrznut u vremenu. Danas taj grad izgleda onako kako je ostavljen tog aprilskog dana, kada su ga svi stanovnici napustili. Niko se nije vratio, niti će moći na se vrati… još nekoliko vekova. Ovaj “grad duhova” ostao je da nas podseća moguće opasnosti koje prete od sila prirode, ali i od “mračnih” sila politike. Prema zvaničnim podacima SSSR-a u ovoj nuklearnoj katastrofi poginulo je četvoro ljudi, prema međunarodnim procenama skoro 100.000 ljudi je ozračeno i umrlo ili živi sa trajnim posledicama izlaganja zračenju. Read more…

U četvrtak 21. aprila, u 23:55h u akceleratoru LHC postavljen je nov svetski rekord u luminoznosti hadronskoh sudarača. Postignuta luminoznost iznosila je za detektor ATLAS.

Luminoznost je veličina koja meri gustinu snopa protona u akceleratoru u trenutku sudara. Luminoznost je, pored energije čestica, jedna od najvažnijih osobina svakog akceleratora. Veća luminoznost dovodi do većeg broja sudara a time i do više važnih podataka. Prethodni rekord u luminoznosti postavljen je prošle godine u akceleratoru Tevatron (Fermilab, USA). Read more…

Posle zemljotresa i cunamija

Zemljotres od 9 stepeni koji se, u petak 11. marta, dogodio na nekoliko stotina kilometara od istočne obale Japana, bio je katastrofalan čak i za državu čiji su stanovnici navikli na stalne zemljotrese. Jačina ovog zemljotresa bila je veća od najačih očekivanih zemljotresa u tom područiju, ali to nije bilo najstrašnije. Ovaj snažan zemljotres doveo je do nastanka cunami talasa. Ubrzo nakon zemljotresa, bez ikakvog upozorenja, cunami talas visok skoro deset metara prekrio je ulice, kuće, naselja i gradove. Kao i zemljotres tako je i talas visinom i snagom prevazišao očekivane maksimume. Do sada je već potvrđeno da je poginulo nekoliko hiljada ljudi, a očekuje se da će broj poginulih preći deset hiljada.

Vesti i slike iz gradova razorenih zemljotresom i cunamijem brzo su obišle svet, ali za kratko vreme priče o talasu i zemljotresu u najvažnijim vestima zamenila je jedna druga vest. Zemljotres i cunami talas izazvali su oštećenja na nuklearnim elektranama, koje su se nalazile blizu obale. Read more…

U poslednje vreme skoro svakodnevno koristimo uređaje za čiju konstrukciju i rad je neophodno poznavanje efekata teorije relativnosti, ali najverovatnije nikad niste pomislili da Ajnštajnova specijalna teorija relativnosti pokreće vaš automobil. Svaki put kad okrenete ključ u vašem automobilu relativistički efekti vam omogućavaju da upalite motor i krenete.

Na prvi pogled u automobilu ništa nema dovoljno veliku brzinu da bi efekti specijalne teorije relativnosti došli do izražaja, ali nije baš tako. Za pokretanje automobila potreban je olovni akumulator, a rad olovnog akumulatora nije moguć bez relativističkih efekata! Read more…

Grafen - najtanji i najčvršći materijal

Nobelov komitet je danas u Stokholmu objavio dobitnike Nobelove nagrade za fiziku. Ovogodišnji dobitnicu su Andre Geim i Konstantin Novoselov, obojica sa Univerziteta u Mančesteru (UK). Nagradu je dodeljena za njihove  ”revolucionarne eksperimente na dvodimenzionalnom materijalu grafenu”.

A. Geim i K. Novoselov ovo veliko priznanje zaslužila su otkrićem novog materijala, koji je nazvan grafen. Grafen je materijal koji je se sastoji od atoma običnog ugljenika ali njegova osnovna karakteristika je debljina. Debljina ovog materijala jednaka je debljini atoma. Značaj ovog materijala je i u njegovoj čvrstini, ne smao što je najtanji materijal ikada proizveden on je i najčvršći. Provodne karakteristike ovog materijala su izuzetno dobre, električna provodnost je slična karakteristikama bakra a toplotu provodi bolje od svih poznatih materijala.

Više informacija o ovom materijalu i dobitnicima Nobelove nagrade možete da pročitate na sajtu Nobelovog komiteta.

Ne ovo nije revizija knjige dobitnika Nobelove nagrade gospodina Stivena Vajnberga, a redovi koji slede u ovom tekstu mogli bi, bez umanjenja opštosti, da zauzimaju mesto na nekom sajtu posvećenom filozofiji, gnoselogiji, epistemologiji ili teologiji. Ipak, autor ovog teksta smatra da tema kakva je Konačna teorija ili Teorija svega prevazilazi konvencionalnu podelu ljudskog saznanja na nauke. Glavni razlog zbog koga su ove reči pronašle mesto baš na sajtu, specijalizovanom za fiziku i astronomiju, vezan je za jedinu stvar koju izvesno znamo o konačnoj teoriji: Aparat koji će nam tu teoriju otkriti (ukoliko se do nje ikada dodje) biće nedvosmisleno fizika. Read more…

Svojstvo urana, torijuma i nekih drugih elemenata jeste što neprekidno i bez ikakvog spoljnog uzroka emituju nevidljivo zračenje koje ima jonizujuće dejstvo i ostavlja trag na fotografskoj ploči. Ova pojava spontane emisije zračenja nazvana je radioaktivnost. Elementi koji posjeduju ovo svojstvo nazvani su radioaktivni elementi. Radioaktivnost kod urana prvi je zapazio Bekerel.

Poslije otkrića radioaktivnosti urana,Marija i Pjer Kiri ispitivali su znatan broj poznatih elemenata i ogroman broj njihovih jedinjenja da bi utvrdili njihova radioaktivna svojstva.

Utvrđeno je da se radioaktivno zračenje sastoji od tri komponente:alfa,beta i gama zrake. Alfa-zrake najmanju prodornu moć a gama-zrake najveću. Read more…

O razornoj moći radioaktivnih zračenja i mjerama predostrožnosti koje zahtijeva rad sa radioaktivnim supstancijama -betonski ili olovni zakloni štite one koji rade sa većim količinama radioaktivnih supstanci. Za rad sa manjim količinama nije potrebna neka specijalna radna tehnika, dovoljne su uobičajene preventivne mjere. Nesreće u atomskim fabrikama su daleko rjeđe nego u drugim tvornicama,govore statistički podaci. Ovo nam potvrđuje staru istinu da se radioaktivnog zračenja ne treba plašiti nego ih samo treba poštovati.

Još prvi radihemičari uočili su razornu moć radioaktivnog zračenja. Nevolja je u tome što su naša čula neosjetljiva za radioaktivne zrake (ne možemo ih vidjeti, osjetiti po mirisu itd).
i što se vidljivi znaci dejstva javljaju tek poslije izvjesnog vremena. Read more…

Nuklearna medicina - gama kamera

Razorna moć radioaktivnog zračenja iskorištena je u praktične svrhe: konzerviranje namirnica; sterilizacija medicinskih proizvoda, proizvodnja plastičnih masa i poboljšanje njihovih osobina…

Za konzerviranje hrane su upotrebljeni radioaktivni zraci jer ubijaju mikroorganizme. Mikroorganizmi mogu da budu efikasno uništeni,ali problemi su nastali kada su se počele javljati određene promjene na namirnicama. Daleko manji problem od konzerviranja predstavljala je pasterizacija hrane. Ogledi pokazuju da pri niskim dozama zračenja nema nepoželjnog mirisa. promjene ukusa ili boje..

Mnogi plastični materijali poboljšavaju svoje kvalitete kada su izloženi dejstvu zračenja,postaju elastičniji, otporniji na toplotu i na kiseline. Read more…

Radioaktivno zračenje se može indirektno registrovati pomoću posebnih uređaja-detektora. Pri prolasku radioaktivnog zračenja kroz razne supstancije dolazi do raznih procesa na čijim se efektima zasniva rad detektora. Postoje razne vrste detektora a ja ću ukratko opisati samo najpoznatijih od njih.

Fotoemulzija

Pošto je radioaktivno zračenje otkriveno pomoću fotografske ploče,ona se može smatrati prvim detektorom radioaktivnog zračenja. Metoda fotografske ploče je usavršena,tako da se došlo do primjene nuklearnih emulzija koje su izvanredno poslužile za detekciju nuklearnog i kosmičkog zračenja,kao i za proučavanje nuklearnih reakcija. Poslije razvijanja fotografske ploče ili nuklearnih emulzija tragovi koje su u njima ostavile nuklearne čestice posmatraju se i proučavaju pomoću mikroskopa ili se fotografišu. Read more…

Jedne od veličina koja karakteriše radioaktivnost radioaktivnog uzorka jeste njegova aktivnost. Broj već raspadnutih jezgara u uzorku radioaktivne supstancije u toku jediničnog vremena (1s ) naziva se aktivnost.

Naime,aktivnost je brzina raspadanja jezgara roditelja u radioaktivnom uzorku.

Iz relacije (8) vidi se da je ona:

(12)

odakle se može izvesti zaključak da je aktivnost A svojstvo posmatranog radioaktivnog uzorka. Read more…